Operacija prebacivanja ruskih mirovnih snaga na Kosovo i Metohiju u junu 1999. mogla je da propadne zbog stava nekih predstavnika ruskog rukovodstva, rekao je general-pukovnik Leonid Ivašov, tadašnji načelnik Glavne uprave za međunarodnu vojnu saradnju Ministarstva odbrane Rusije.
Počela je rasprava u Moskvi, naveo je Ivašov i dodao da nije bilo lako okrenuti kolonu – put je uzak i jednosmeran, a svuda okolo su neprijatelji.
Dok je kolona napredovala ka Prištini, iz ruskog Generalštaba nekoliko puta je stizalo naređenje da se vozila okrenu i vrate u BiH. Zavarzin, koji je predvodio kolonu ruskih trupa, to je odmah prijavio generalu Ivašovu, u to vreme načelniku Uprave za međunarodnu vojnu saradnju. Tom prilikom, Ivašov ga je podsetio da je naređenje za marš stiglo od vrhovnog glavnokomandujućeg, predsednika Rusije i ministra odbrane i da nema povratka.
Te situacije setio se i general Ivašov i otkrio da je od ministra odbrane Igora Sergejeva dobio naređenje da pozove Viktora Zavarzina, koji je predvodio kolonu ruskih trupa.
"Zavarzinu sam u telefonskom pozivu objasnio da kakva god naređenja bude dobijao, zadatak je postavio lično ministar odbrane po rešenju vrhovnog glavnokomandujućeg", naveo je Ivašov i dodao da je svima u Moskvi rekao da nije uspeo da kontaktira Zavarzina.
Međutim, načelnik Generalštaba Anatolij Kvašnjin kontaktirao je konvoj preko komandno-štabnog kanala i naredio mu da se zaustavi. To se nije desilo. Zatim je Ivašov u sledećem razgovoru sa Zavarzinom posavetovao generala da isključi telefon i nastavi da izvršava dodeljeni zadatak.
U noći između 11. i 12. juna 1999. godine, kombinovani bataljon ruskih padobranaca koji je bio u sastavu međunarodnog mirovnog kontingenta u Bosni i Hercegovini, prvi je ušao na teritoriju Srpske autonomne pokrajine Kosovo i Metohija i zauzeo strateški važan objekat – aerodrom "Slatina", nekoliko sati pre tenkovskih kolona NATO trupa.