Rusija
Analiza RT-a: Kako će izgledati sukob u Ukrajini tokom zime?
Uvod u predstojeću zimu uključuje ukrajinsko zauzimanje grada Herson, ali i početak ruskog gađanja ukrajinske energetske infrastrukture
Među poslednjim velikim događajuma u sukobu u Ukrajini bili su zauzimanje grada Herson i početak intenzivnog ruskog granatiranja energetske infrastrukture zemlje. Dok zima napreduje i obe strane nastoje da se prilagode novonastalim okolnostima, postavlja se pitanje – kako će se sukob dalje odvijati?
Na to pitanje pokušali su da odgovore Sergej Poletaev i Dmitrij Stevanovič u analizi ruske i ukrajinske vojne strategije koju je objavio "RT internešenel".
Zauzimanje Hersona
Ukrajinsko zauzimanje Hersona je u zapadnim medijima predstavljeno kao veliki trijumf ukrajinskih snaga nad ruskim, ali dok administrativni centar Hersonske oblasti predstavlja značajan strateški punkt, autori ukazuju da nikakve borbe zapravo nije bilo.
Evakuacija ruske vojske i civilnog stanovništva završena je do 10. novembra, nakon čega su ukrajinske snage zauzele skoro prazan grad bez značajnijih sukoba.
Po evakuaciji, ruska vojska je sprečila dalje napredovanje ukrajinskih trupa, dok je ruska vojska onemogućila njihovo dalje napredovanje detoniranjem mostova na Dnjepru i uspostavljanjem nove linije odbrane duž obala te reke.
Granice Hersonske oblasti mogle bi da ostanu fiksirane duž Dnjepra jako dugo, možda čak i godinama, smatraju autori.
Povlačenje iz Hersona u skladu je sa ruskom strategijom kakva se mogla uočiti od početka vojne intervencije u februaru.
Ta strategija podrazumeva isključivo fokusiranje na ofanzive u Donbasu i neoklevanje oko povlačenja u slučajevima gde su linije odbrane kompromitovane i mogu podrazumevati gubitke vojnih snaga, ukazuju autori.
Dok na ostalim delovima fronta vlada relativna tišina, u Donbasu ruske snage, uključujući i narodnu vojsku Donjecke republike (sada deo vojske Ruske Federacije), nastavljaju sa sporim potiskivanjem ukrajinskih linija odbrane ka gradu Atremovsk, gde su se borbe očekivale još u julu.
Rusko granatiranje ukrajinske energetske infrastrukture
U međuvremenu, Moskva nastavlja da preciznim oružjem dugog dometa gađa ciljeve širom Ukrajine. Za razliku od ranijih faza sukoba, ruske snage redovno lansiraju rakete sa kopna, mora ili iz vazduha, dok se detonacija ciljeva izvodi i "kamikaze" dronovima.
Energetska infrastruktura se pokazala kao glavna meta ruskih napada, što autori obrazlažu visokim stepenom "vidljivosti" te infrastrukture, ali i višestrukim strateškim značajem koji ona ima za odbrambene sposobnosti ukrajinskih snaga.
Ti napadi, između ostalog, remete logistiku i komunikacije ukrajinskih snaga, što može dovesti do postepenog gubljenja fleksibilnosti i morala.
Međutim, prerano je govoriti o bilo kakvom radikalnom prodoru, ukazuju autori. Efekti trenutne strategije su kumulativni, ali mogu dostići kritičnu fazu u bliskoj budućnosti. S obzirom na doba godine, uticaj na civilno stanovništvo biće značajan, što bi, dodaju autori, moglo dovesti do tragičnih prizora.
Sudbina "Zaporožja"
Nuklearna elektrana "Zaporožje" takođe predstavlja značajnu stavku u sukobu. Elektrana i obližnji grad Energodar se nalaze pod ruskom kontrolom od marta, dok su ukrajinske snage započele sa redovnim granatiranjem "Zaporožja" u julu.
Moskva trenutno apeluje kod Međunarodne agencije za atomsku energiju da se bombardovanje prekine, dok Kijev zahteva "demilitarizaciju" elektrane, odnosno da "Zaporožje" pređe pod ukrajinsku kontrolu. Pregovori oko tog pitanja se nastavljaju, dok je sama elektrana prestala sa radom početkom septembra.
Šta je sledeće?
Kijevski režim i njegovi zapadni saveznici već istražuju rešenja za jačanje vazdušne i protivraketne odbrane Ukrajine, ali i moguće izmene pri konstrukciji adekvatnih sistema na osnovu dosadašnjeg iskustva pri odbrani od ruskih projektila.
Međutim, autori smatraju da se na osnovu dosadašnjeg pristupa može zaključiti da Kijevu zaštita infrastrukture nije uvek važnija od zaštite zapadnih protivvazdušnih raketnih sistema.
Reorganizacija ukrajinske odbrane mogla bi da podrazumeva i prijem novih isporuka oružja sa sve većim dometom, poput visoko-preciznih vođenih "mamac" bombi (GLSDB), koje bi bile adaptirane za lansiranje iz HIMARS i MLRS raketnih sistema.
Budući da mirovni pregovori i dalje nisu na pomolu, autori smatraju da će se rusko bombardovanje visoko-preciznim oružjem dugog dometa nastaviti, izuzev u slučaju direktne intervencije NATO alijanse, odnosno njenih pojedinih članica, što su SAD i njeni saveznici do sad izbegavali.
