"Fajnenšel tajms": Kako Rusija koristi nuklearnu energiju za osvajanje globalnog uticaja

Rupur na dalekom zapadu Bangladeša možda ne deluje kao mesto popularno među Rusima, ali zapravo jeste, zato što nuklearni gigant "Rosatom" tu gradi prvu nuklearnu elektranu u zemlji.

Elektrana vredna 12 milijardi dolara jedan je od najvećih infrastrukturnih projekata u zemlji. Cilj je da za manje od deset godina udeo struje proizvedene u nuklearnoj elektrani skoči sa nula na 10 odsto.

Putin: Bangladeš gradi nuklearnu elektranu po ruskom modelu, naši odnosi se razvijaju

Dok je za Bangladeš korist očigledna – sigurnije snabdevanje električnom energijom koje će podržati brzorastuću ekonomiju zemlje, za Moskvu izgradnja nuklearke ima dva cilja, navodi "Fajnenšel tajms".

Nuklearkom u Rupuru, odnosi dve zemlje će se dodatno produbiti, dok će se uticaj Kremlja u Bangladešu proširiti, objašnjava list i dodaje da je isti "recept" Moskva primenila i u drugim zemljama.

Tokom više od dve decenije vladavine Vladimira Putina, gas i nafta su bili njegova najvažnija geopolitička oruđa za pregovaranje. Ni posle Specijalne vojne operacije i sankcija Zapada, to se nije nešto mnogo promenilo.

Sankcije do sada nisu ometale sektor nuklearne energije, koji može da stvori dugotrajne političke veze i poremeti napore Zapada da izoluje Rusiju, priznaje "Fajnenšel tajms".

Pre SVO, Rusija je držala polovinu svih međunarodnih sporazuma o izgradnji nuklearnih elektrana, snabdevanju reaktorima i gorivom, stavljanju van pogona ili upravljanju otpadom. Njeni glavni konkurenti u sektoru nuklearne energije – Kina, Francuska, Japan, Južna Koreja i SAD – zajedno su činili oko 40 odsto.

Uprkos sankcijama, Rusija je i dalje izvoznik nuklearnih elektrana bez premca i uključena je u rad na više od trećine novih reaktora koji se trenutno grade širom sveta, uključujući Kinu, Indiju, Iran i Egipat.

Uprkos pokušaju američke administracije da podrije dominantnu poziciju Rusije zabranom uvoza obogaćenog uranijuma, veze koje Moskva kuje kroz svoje nuklearne projekte jače su čak i od dogovora o snabdevanju gasom.

Izgradnja nuklearne elektrane traje oko 10 godina, sa životnim vekom reaktora od 60 godina za novija postrojenja. Pripreme za demontažu, uključujući uklanjanje radioaktivnih delova, traju još 10-20 godina i zahtevaju značajna sredstva, kaže Vladimir Slivjak, kopredsedavajući ruske ekološke grupe "Ekodefens", koji decenijama proučava nuklearni energetski sektor u zemlji.

"Ovo je veoma duga obaveza za jednu zemlju da ima rusko prisustvo. To nije samo izgradnja, to je ceo ekosistem", kaže Darja Dolzikova, istraživač programa nuklearne politike na RUSI-ju, istraživačkom centru za odbranu i bezbednost sa sedištem u Londonu.

"Rosatom" je ključ za napore Moskve da se "udvara" Globalnom jugu, navodi "Fajnenšel tajms", ali priznaje da je kompanija već potpisala dvadesetak memoranduma o razumevanju sa brojnim afričkim i zemljama Latinske Amerike. Kompanija takođe gradi elektranu u Turskoj, a u pripremi je i izgradnja reaktora u Uzbekistanu. Rusija nije isključena čak ni u Evropi – gde sarađuje sa Mađarskom.