Rupur na dalekom zapadu Bangladeša možda ne deluje kao mesto popularno među Rusima, ali zapravo jeste, zato što nuklearni gigant "Rosatom" tu gradi prvu nuklearnu elektranu u zemlji.
Elektrana vredna 12 milijardi dolara jedan je od najvećih infrastrukturnih projekata u zemlji. Cilj je da za manje od deset godina udeo struje proizvedene u nuklearnoj elektrani skoči sa nula na 10 odsto.
Dok je za Bangladeš korist očigledna – sigurnije snabdevanje električnom energijom koje će podržati brzorastuću ekonomiju zemlje, za Moskvu izgradnja nuklearke ima dva cilja, navodi "Fajnenšel tajms".
Nuklearkom u Rupuru, odnosi dve zemlje će se dodatno produbiti, dok će se uticaj Kremlja u Bangladešu proširiti, objašnjava list i dodaje da je isti "recept" Moskva primenila i u drugim zemljama.
Tokom više od dve decenije vladavine Vladimira Putina, gas i nafta su bili njegova najvažnija geopolitička oruđa za pregovaranje. Ni posle Specijalne vojne operacije i sankcija Zapada, to se nije nešto mnogo promenilo.
Sankcije do sada nisu ometale sektor nuklearne energije, koji može da stvori dugotrajne političke veze i poremeti napore Zapada da izoluje Rusiju, priznaje "Fajnenšel tajms".
Pre SVO, Rusija je držala polovinu svih međunarodnih sporazuma o izgradnji nuklearnih elektrana, snabdevanju reaktorima i gorivom, stavljanju van pogona ili upravljanju otpadom. Njeni glavni konkurenti u sektoru nuklearne energije – Kina, Francuska, Japan, Južna Koreja i SAD – zajedno su činili oko 40 odsto.
Uprkos sankcijama, Rusija je i dalje izvoznik nuklearnih elektrana bez premca i uključena je u rad na više od trećine novih reaktora koji se trenutno grade širom sveta, uključujući Kinu, Indiju, Iran i Egipat.
Uprkos pokušaju američke administracije da podrije dominantnu poziciju Rusije zabranom uvoza obogaćenog uranijuma, veze koje Moskva kuje kroz svoje nuklearne projekte jače su čak i od dogovora o snabdevanju gasom.
Izgradnja nuklearne elektrane traje oko 10 godina, sa životnim vekom reaktora od 60 godina za novija postrojenja. Pripreme za demontažu, uključujući uklanjanje radioaktivnih delova, traju još 10-20 godina i zahtevaju značajna sredstva, kaže Vladimir Slivjak, kopredsedavajući ruske ekološke grupe "Ekodefens", koji decenijama proučava nuklearni energetski sektor u zemlji.
"Ovo je veoma duga obaveza za jednu zemlju da ima rusko prisustvo. To nije samo izgradnja, to je ceo ekosistem", kaže Darja Dolzikova, istraživač programa nuklearne politike na RUSI-ju, istraživačkom centru za odbranu i bezbednost sa sedištem u Londonu.
"Rosatom" je ključ za napore Moskve da se "udvara" Globalnom jugu, navodi "Fajnenšel tajms", ali priznaje da je kompanija već potpisala dvadesetak memoranduma o razumevanju sa brojnim afričkim i zemljama Latinske Amerike. Kompanija takođe gradi elektranu u Turskoj, a u pripremi je i izgradnja reaktora u Uzbekistanu. Rusija nije isključena čak ni u Evropi – gde sarađuje sa Mađarskom.