Evropska unija nije uspela da usaglasi izjavu svih 27 zemalja kojom se osuđuje odgovor Rusije na zabranu ruskih medija u evropskim zemljama recipročnim merama, rekao je portparol EU Peter Stano na brifingu u Briselu.
"Pokušali smo da se dogovorimo oko izjave u ime svih 27 država, ali jedna od država nije odobrila izjavu. Biće objavljena izjava šefa diplomatije EU Žozepa Borela koju je podržalo 26 država", pojasnio je Stano.
Urednik Radija Slobodna Evropa Rikard Jozviak tvrdi na Iksu da je Mađarska blokirala zajedničku izjavu.
U EU smatraju da su njihove sankcije, za razliku od ruskih, navodno "opravdane" i da je njihova odluka da zabrane određene ruske medije zasnovana na "činjenici da oni nisu nezavisni izvori informacija".
"Uopšteno govoreći, EU osuđuje odluku Rusije da zabrani veliki broj evropskih medija u Ruskoj Federaciji i smatra je potpuno neosnovanom i politički motivisanom", dodao je Stano.
Prema njegovim rečima, evropski mediji koji su u Rusiji zabranjeni navodno rade "po nezavisnim, profesionalnim novinarskim standardima", oni su Rusiji davali "nezavisne informacije", uključujući i oko situacije u Ukrajini.
EU nastavlja da "poštuje slobodu medija", zaključio je Stano.
Boreljova izjava ubrzo je stigla i glasi: "EU osuđuje potpuno neosnovanu odluku ruskih vlasti da blokiraju pristup preko osamdeset evropskih medija u Rusiji".
Prema oceni visokog predstavnika EU, "ova odluka dodatno ograničava pristup slobodnim i nezavisnim informacijama" budući da "zabranjeni evropski mediji rade po novinarskim principima i standardima" i daju "činjenične informacije" Rusima o "ilegalnom agresorskom ratu protiv Ukrajine".
Borelj je naveo da, nasuprot tome, mediji koje je EU zabranila "ne predstavljaju slobodne i nezavisne medije" jer su "pod kontrolom ruskih vlasti".
"Poštovanje slobode izražavanja i medija je ključna vrednost za EU", poručio je Borelj. Još kada bi to zaista i bila istina...
U EU je 25. juna stupila na snagu zabrana emitovanja pojedinih medija, uključujući "RIA Novosti", "Izvestija", "Rasijska gazeta", kao i Glas Evrope.
Rusija je kao odgovor na to ograničila pristup nizu medija Evropske unije, koji "sistemski šire netačne informacije o toku Specijalne vojne operacije". Na spisku zabranjenih evropskih medija na teritoriji Rusije nalazi se 81 medij iz 24 zemlje – Austrije, Belgije, Bugarske, Mađarske, Nemačke, Grčke, Danske, Irske, Španije, Italije, Kipra, Litanije, Letonije, Malte, Holandije, Portugala, Rumunije, Slovačke, Slovenije, Finske, Francuske, Češke, Švedske, i Estonije.
Situacija sa ruskim medijima na Zapadu poslednjih godina nije nimalo jednostavna. Evropski parlament je u novembru 2016. usvojio rezoluciju u kojoj se navodi potreba suprotstavljanja ruskim medijima, pri čemu su Sputnjik i RT navedeni kao glavne pretnje.
Jedan broj zapadnih političara je, bez ikakvih dokaza, optužio Sputnjik i RT za mešanje u izbore u SAD i Francuskoj. Zvanični ruski predstavnici su takve izjave nazvali neosnovanim.
Takođe, nedavno je EU uvela sankcije glavnim ruskim medijima, zabranivši njihovo emitovanje unutar EU. Ova odluka je doneta bez obraćanja sudu ili nacionalnim regulatorima u zemljama EU, koji su odgovorni za medijska tržišta svojih zemalja.