NATO nema ništa protiv da Evropska unija finansira izgradnju utvrđenja na granici Poljske i baltičkih zemalja sa Rusijom i Belorusijom – najvažnije za Alijansu je da se to uradi, rekao je generalni sekretar bloka Jens Stoltenberg na zajedničkoj konferenciji za novinare sa estonskom premijerkom Kajom Kalas.
"U NATO-u, zemlje članice određuju koje vojne i infrastrukturne objekte moraju da izgrade. Kako ih finansirati je nacionalna odluka. Ako zemlje mogu to same da finansiraju, to je dobro. Ako mogu da privuku sredstva iz Evropske unije, to je njihova stvar. Najvažnije je da se to uradi", rekao je Stoltenberg.
Time je prokomentarisao poziv Poljske, Estonije, Letonije i Litvanije upućen Evropskoj komisiji da se iz budžeta EU izdvoje sredstva za izgradnju utvrđenja i vojne infrastrukture na granici sa Rusijom i Belorusijom, kako bi se evropske zemlje zaštitile od vojnih pretnji Moskve.
Lideri četiri zemlje, od kojih se svaka graniči sa Rusijom ili Belorusijom, sastavili su pismo predsednici Evropske komisije, Ursuli fon der Lajen, u kojem su detaljno naveli obim i cenu tog projekta – dužina linije bi bila 700 kilometara, a cena oko 2,5 milijardi evra.
Od zemalja EU bi se tražilo da obezbede političku i finansijsku podršku za taj projekat, prenosi "Kijev independent".
Portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharovaprokomentarisala je ideju i poručila njenim tvorcima da je "glavno da bodljikavu žicu okrenu prema sebi", poručivši tako da su zemlje EU te koje prete, odnosno da bi linija odbrane trebalo da štiti Rusiju i Belorusiju od zapadnog sveta.