Estonska premijerka Kaja Kalas, koja je nominovana da vodi spoljnu politiku EU, ima istoriju neprijateljskih stavova prema Rusiji, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Kalasova, žestoki kritičar Rusije, zvanično je nominovana da zameni Žozepa Borelja. Njenu kandidaturu mora da odobri novoizabrani Evropski parlament, koji će se sastati sledećeg meseca - procedura koja se generalno smatra za formalnost.
"Kalasova je dobro poznata po svojim apsolutno beskompromisnim, a ponekad čak i gnevnim rusofobičnim izjavama", rekao je Peskov novinarima i dodao da Ursula fon der Lajen, koja je predložena za treći mandat za predsednicu Evropske komisije, "nije zagovornik normalizacije odnosa EU i Rusije".
"Po tome je poznajemo i po tome je pamtimo. U tom smislu se ništa nije promenilo", rekao je Peskov.
Nekoliko ruskih zvaničnika sugerisalo je da će politika koju zastupa Kalasova samo dovesti do dalje eskalacije. Portparol Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je ove nedelje da bi imenovanje Kalasove "povećalo nivo ludila" u Briselu.
Kalasova je dosledno lobirala za sankcije Rusiji i veću vojnu pomoć Ukrajini. Pod njenim rukovodstvom, Estonija je postala prva zemlja EU koja je odobrila mehanizam za konfiskaciju zamrznute ruske imovine i njeno korišćenje kao "kompenzaciju" za Kijev.
U tekstu objavljenom u "Njujork tajmsu" 2022. godine, Kalasova je pozvala na "dugoročnu politiku pametnog obuzdavanja" Moskve, koja uključuje nepokolebljivu podršku Ukrajini, sankcije za ruski izvoz nafte i gasa i povećanje vojnog potrošnje među članicama EU.
Estonska političarka je spreman da preuzme diplomatsku službu EU dok se blok bori da nabavi dovoljno oružja za Ukrajinu, a ishod američkih predsedničkih izbora 2024. je daleko od izvesnog. Brisel će takođe morati da se suoči sa prkosnom Mađarskom i Slovačkom, čije su vlade bile kritične prema pristupu EU sukobu u Ukrajini.