Rusija
Patrijarh Kiril: Osvajačima sa Zapada su bile potrebne naše duše, um i politička volja
Ušli smo u period veoma teških odnosa sa nizom zemalja i daj Bože da milost Božija odnese našu patnju i tugu sa naše Otadžbine, rekao je poglavar Ruske pravoslavne crkve
Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril u besedi u skitu Aleksandra Nevskog u Peredelkinu, poručio je da treba da se molimo da Gospod odnese patnju i tugu iz Rusije u periodu "napetih odnosa sa nizom zemalja", prenose "RIA Novosti".
"Sećajući se svetog plemenitog kneza Aleksandra Nevskog, uznosimo molitve da, stojeći pred Gospodom, danas zaštiti našu zemlju. Ušli smo u period veoma teških odnosa sa nizom zemalja i daj Bože da milost Božija odnese našu patnju i tugu sa naše Otadžbine, otkloni najteže posledice po nacionalni život", rekao je patrijarh Kiril.
On je napomenuo da se danas pravoslavci suočavaju sa "opasnom silom koja može radikalno da utiče na duhovni život naroda".
"Verujemo da će molitvama Svetog blagovernog kneza Aleksandra Nevskog, Gospod zaštititi našu Otadžbinu, i sve nas sačuvati u miru. Sve nas, odnosno sve ljude sa jedne i sa druge strane granice, jer na jednom mestu ne može biti mira kada je na drugom težak rat", dodao je poglavar Ruske Crkve.
On je podsetio da su za "vreme svetitelja, zemlju okupirali Tatar-Mongoli, a da je sveti knez Aleksandar, kao i svi ruski knezovi, morao da ide kod hana, da donese darove".
"Zašto se nije borio protiv Tatar-Mongola? Zato što je snaga Novgorodskog odreda bila neuporediva sa snagom istočne vojske, ali i zato što je knez Aleksandar Nevski, uprkos svojoj mladosti, uspeo da vidi gde je prava opasnost. Istočne osvajače je zanimao samo materijalni faktor. Trebao im je danak, i oni su ga skupljali, ali se uopšte nisu mešali u unutrašnji život. Ali onima koji su došli sa Zapada nije bio potreban naš danak. Njima su bile potrebne naše duše, naš um, naša politička volja", rekao je patrijarh Kiril.
Prema njegovim rečima, pobeda Nevskog nad Šveđanima je "zaštitila rusku zemlju od okupacije, koja bi mogla da ošteti njen duhovni život".
Knez Aleksandar Jaroslavič Nevski (1221-1263) u različitim vremenima nosio je titule kneza Novgoroda, Kijeva, a kasnije velikog kneza Vladimirskoga. Nadimak Nevski je dobio po pobedi nad švedskom vojskom u bici 15. jula 1240. godine na reci Nevi, a 1547. godine je proglašen za sveca.
Sveti Aleksandar Nevski predstavlja jednu od najvećih ličnosti u istoriji ne samo ruske nego i cele pravoslavne Crkve. Njegov sveti kult raširen je ne samo u Rusiji već i širom zemalja – u Srbiji, Crnoj Gori, Bugarskoj, Makedoniji, Belorusiji, Ukrajini, Moldaviji, Poljskoj, Grčkoj, Rumuniji, Americi, Australiji, Africi… Njemu su posvećeni mnogi hramovi a, pored Rusa, njegovu molitvenu pomoć posebno rado i često prizivaju pravoslavni narodi Balkana.
Jedan od najznamenitijih hramova u srpskoj prestonici – Beogradu, upravo je posvećen Sv. Aleksandru Nevskom. Naročito ga u srpskom narodu slavi i poštuje pleme Vasojevića, jer im je u vreme agarjanskog ropstva Sveti Aleksandar Nevski čudesno pomagao u ratovima protiv turskih zavojevača.
