Besposadne čamce, odnosno pomorske dronove neprijatelja ne treba uništavati, već zaslepljivati, smatra direktor za naučni razvoj Krilovskog državnog naučnog centra Valerij Polovinkin u intervjuu za RIA Novosti.
"Kada počnete da se borite protiv besposadnih čamaca, to je otprilike isto kao i sa metkom - ne borite se protiv metka dok on leti. Umesto toga, borite se protiv strelca, sistema nišanjenja, odbrambenog sistema, a ne trudite se da uhvatite metak", izjavio je on.
"Izuzetno je teško uloviti polupotopljen besposadni čamac u moru sa talasima trećeg stepena. Zbog toga je neophodno zaslepeti ga, dejstvovati sistemom za elektronsko ratovanje (ometanje) i zaštititi sopstvenu stranu (brod), kako neprijatelj ne bi video kuda dron ide", dodao je.
Polovinkin je današnju situaciju sa pomorskim dronovima uporedio sa pojavom torpeda u prošlom veku.
"Tada su mislili da je nemoguće boriti se protiv njih, ali su našli načine. Da, već smo našli način da se borimo protiv besposadnih čamaca, a on je povezan pre svega sa njegovim zaslepljivanjem. Uništavanje - to je sledeća faza", ocenjuje je Polovinkin.
Međutim, vredi podsetiti da su pripadnici ruske mornarice u više navrata pokazali da itekako postoje načini da se pomorski dronovi unište i to dejstvom mitraljeza. Tako je početkom maja, posada helikoptera Ka-29 dejstvom četvorocevnog mitraljeza GŠG-7,62 kalibra 7,62h54 mm uništila deo besposadnih čamaca koji su napali brodove Crnomorske flote.
Takođe, poznati su i slučajevi u kojima su mornari upotrebom teških mitraljeza u kalibru 12,7 mm, montiranih na brodovima, uspevali da neutrališu ukrajinske pomorske dronove.
Stoga se može zaključiti da sledeća faza, o kojoj govori Polovinkin, nije toliko daleko kao što izgleda i da su za uništavanje pomorskih dronova, između ostalog, potrebni mitraljezi, po mogućstvu sa više cevi, moćnim kalibrom i velikom brzinom paljbe.