Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da ruske vlasti razmatraju različite opcije kao odgovor na uvođenje gornje cene ruske nafte od strane EU i zemalja G7, prenose "RIA Novosti".
"Ruske vlasti razmatraju tri moguća odgovora. Prvi je potpuna zabrana prodaje zemljama koje su podržale ograničenje, uključujući preko posredničkih zemalja ili njihovog lanca. Drugi je zabrana izvoza po ugovorima, što uključuje uslov gornje cene, a treći je uvođenje indikativne cene - maksimalnog popusta ruske nafte Urals na referentnu klasu Brent i zabranu prodaje sa većim popustom", rekao je Peskov i dodao da će odluka biti objavljena.
Sankcije koje je Zapad uveo na rusku naftu stupile su 5. decembra na snagu. Evropska unija prestala je da uzima rusku naftu koja se transportuje morskim putem, a zemlje G7, Australija i EU uvele su ograničenje cena za njen pomorski transport od 60 dolara po barelu.
"Nakon što je Zapad uveo gornju granicu, cena ruske nafte će se promeniti. To će biti korak ka destabilizaciji svetskih energetskih tržišta. Ali ta odluka neće uticati na finansiranje specijalne vojne operacije, jer ruska ekonomija ima potencijal da zadovolji sve svoje potrebe", poručio je Peskov.
Zamenik ruskog premijera Aleksandar Novak je, komentarišući odluku i embargo, rekao da Rusija neće prihvatiti gornju cenu nafte, čak i ako bi morala da smanji proizvodnju. On je dodao da su "takva ograničenja mešanje u tržišnu politiku" i dodao i da će "Rusija sarađivati samo sa onim potrošačima koji će raditi po tržišnim uslovima".
Dodao je da je uvođenje gornje granice cene nafte "korak ka destabilizaciji tržišta", kao i da to neće uticati na finansiranje specijalne vojne operacije.
Portparol Kremlja poručio je da je očigledno da antiruske sankcije štete Evropljanima, uključujući nemačku ekonomiju.