Olimpijske igre su mesto gde se, prilično često, ispunjavaju snovi. Ponekad čak i kada se od njih odustane.
Ovog leta u Parizu, došao je red da Džijin Ženg i njene snove koji su bili u zapećku nekoliko decenija.
Neverovatna priča ove stonoteniserke počela je 1966. godine, kada je rođena u Gvangdžouu. Sanjala je da nastupi na Olimpijskim igrama i predstavlja svoju zemlju. Vredno je trenirala, napredovala i postajala sve bolja, ali je promena pravila u njenom sportu (prelazak na dvostrane rekete što je uticalo na njen stil igre) naterala da se penzioniše sa samo 20 godina.
Preselila se u daleki Čile 1989. godine, pošto je dobila poziv da postane trener i uči decu stonom tenisu. Međutim, posle 11 godina, rešila je da završi sa sportom i posveti se "pravom poslu".
Nijednog trenutka joj nije palo na pamet da uzme ponovo reket u ruke, još manje da se vrati se u profesionalne vode. Sve do pandemije koronavirusa.
Tada je kupila sto, ponovo uzela reket u ruke i malo po malo, strast za sportom se vratila.
Džijin je uspela da se plasira na Olimpijske igre u Parizu, a onda, duboko u šestoj deceniji, uspela da ostvari svoj san i zaigra na najvećoj svetskoj smotri sporta.
Poražena je od Marijane Sahakijan iz Libana, ali rezultat je, zaista, potpuno u drugom planu.
"Bilo je mnogo ljudi iz Južne Amerike koji su me podržavali. Ali nisam očekivala da će biti toliko ljudi iz Evrope i Kine koji će navijati za mene. Zaista je dirljivo i presrećna sam", rekla je Džijin nakon meča.
A na pitanje da li će igrati na narednim Olimpijskim igrama, koje se održavaju u Los Anđelesu 2028. godine, Džijin je rekla:
"Potrudiću se. Nastaviću da igram".