Arunovićeva se vratila u Beograd, dok je Mikec ostao u Parizu da još pruži podršku srpskim sportistima.
"Nismo popustili kada smo gubili 10:2 u finalu. Ono što opisuje Damira i mene je klasa i konstantna potreba da budemo bolji. Znali smo da smo se oslonili jedno na drugo. Onda kada on nije dobar, ja sam preuzimala ulogu i obrnuto. Ja sam nas dovela u egal, a on je zadao konačan udarac. E, tako treba da izgleda olimpijsko finale, poslednji hitac je odlučio. Pamtiću ovu medalju do kraja života", ispričala je Arunovićeva na konferenciji za medije.
"U avionu sam bila sama, posle dugo vremena i bio je emotivan let od Pariza do Beograda", rekla je ona.
Arunovićeva se posebno zahvalila treneru i sestri Jeleni, kao i psihologu Đorđu Ćurčiću.
"Iza svakog sportista stoji neko, iza mene Jelena, svaka medalja je njena. Iza Damira njegov trener i brat Goran. Ako mislite da je bilo lako, nije. Bilo je mentalno zahtevno. Toliko dugo jurim medalju, bilo je teško ne prepustiti se tome", istakla je Zorana Arunović.
Njena sestra i trener Jelena rekla je da je cela godina podređena Igrama.
"Idete na takmičenje, znate da vam to nedostaje. Radili smo kao da će da se desi, uvek su veće šanse da ne uspete, nego da uspete. Nivo performansi je bio obećavajući, a zauzimala je prvo mesto na rang listi pre odlaska. Svaki trener zna kada počne sumnja, preispitivanja, uvek smo bilo zajedno, stisli se kao tim, zajedno radili i uspeli da u miks timovima osvojimo dugo očekivanu, zlatnu medalju", istakla je Jelena Arunović.