A nju je junačkom igrom u Parizu zaslužio pobedom u spektakularnom finalu protiv Karlosa Alkaraza - 7:6, 7:6!
Osvajač 24 grend slema stigao je na svoje pete Igre, posle tri poraza u polufinalima, posle jedne bronze, one iz 2008. godine, i sa idalje ogromnom željom da svojoj Srbiji donese zlato koje je nekada bilo nezamislivo.
Ali sve što je nezamislivo, Đoković je u proteklih 16-17 godina uspeo da ostvari. Kada je došao nadomak toga da na njegovim grudima zasija zlatna medalja, nije ustuknuo i pokazao je 16 godina mlađem Alkarazu kako bije junačko srce.
U prvom setu, dugom 93 minuta, Novak je toliko puta delovao "na konopcima", na ivici da ne izdrži ritam koji je postavljao Alkaraz. Ali kada god se činio da je u problemu, Đoković je pronalazio rešenje, pre nego što je u napetom taj-brejku prvog seta uspeo da "veže" četiri poena i stigne na pola puta do pobede.
Tada je na stadionu "Filip Šatrije" počelo slavlje srpskih navijača, ali moralo je još mnogo da se pričeka na konačan trijumf. Ni u drugom setu nije bilo brejkova. Sve brejk šanse, i Srbin i Španac uspevali su da osujete i sačuvaju, pa se moralo u novi taj-brejk.
Tamo je Đoković opet prvi napravio mini-brejk, ali je ovog puta Alkaraz uspeo da uzvrati istom merom. U poenu u kom je Pariz odzvanjao od Novakovog stenjanja, svaki udarac bivao je sve jači i razorniji, dok konačno nije probio svu žilavost rivala. I od tada više nije bilo povratka.