Novak Đoković je olimpijski šampion - čekao je 16 godina od svojih prvih Igara u Pekingu, kada je morao da se zadovolji bronzom. Čekao je i kao 37-godišnjak napokon dočekao, u svom petom pokušaju.
Najbolji teniser svih vremena stigao je do zlatne medalje za Srbiju, jedinog velikog uspeha koji mu je izmicao iz ruku, a kada je i konačno porazio Karlosa Alkaraza - usledile su suze zlata vredne.
Suze koje su odjeknule do Beograda i Srbije, i svih krajeva u kojima Srbi žive, jer Novak Đoković je uradio ono što je godinama hrabro govorio da želi. I kao i sve pre toga, i to obećanje je Novak ispunio.
Pao je na šljaku stadiona "Filip Šatrije" i završio u suzama. Kamere su zabeležile i drhtanje njegovih ruku, ali i veliko slavlje sa srpskom trobojkom koju je ponosno raširio na sred terena.
Otišao je i u svoj "boks" da proslavi veliki uspeh sa svojom porodicom i svojim timom, a o ovim kadrovima u Parizu će se još dugo pričati!