Oda Maroku i neslučajnostima: Kralj začeo revoluciju, fudbal i Mundijal dobili senzaciju

Kada je Argentinac Fakundo Teljo na stadionu "El Tumama" označio kraj četvrtfinalne utakmice, preko 36.000.000 Marokanaca doživelo je nešto što im je pre samo mesec dana zvučalo kao nadrealni san. Postali su prva afrička reprezentacija u 92 godine dugoj istoriji svetskih prvenstava koja je zaslužila mesto u polufinalu Mundijala.

Ali kako je ova reprezentacija koja je do ove godine samo jednom u istoriji prošla grupnu fazu, uspela da stigne među četiri najbolje selekcije sveta? Jedna odluka kralja Maroka Mohameda Šestog pre ravno 15 godina posejala je klice najsjajnijeg uspeha čitavog afričkog kontinenta.

Afrika slavi Maroko, kojem niko ne može zabraniti da sanja

I dok je Jugoslavija u Švedskoj 1958. godine igrala svoje četvrto Svetsko prvenstvo i beležila već treći nastup u četvrtfinalima, Maroko je tek dobio svoju nezavisnost od Francuske.

Novonastala mlada država postala je kraljevina, a fudbal je u ovoj zemlji relativno brzo dostigao veliki uspeh - postali su prvaci Afrike 1976. godine. No, taj trofej ostao je jedini za marokanski fudbal na najvećim takmičenjima, a učesnici Mundijala bili su tek sporadično - prvi put 1970. godine, prvu pobedu su upisali 1986, a od tada su još samo tri puta stizali na završni turnir.

Ali skoro pola veka kasnije, Maroko sanja snove za kakve nisu znali da su dozvoljeni. Kada ste na dve pobede od titule prvaka sveta, niko tako nešto ne može da vam oduzme. Naročito ne Maroku, još uvek neporaženom timu u Kataru i ekipi koja je primila samo jedan pogodak - autogol na meču protiv Kanade.

Međutim, priča o najvećem afričkom uspehu na Mundijalima počinje 2007. godine, kada je kralj Mohamed Šesti doneo odluku o izgradnji fudbalske akademije u Saleu, koja je ujedno i nazvana po njemu. Ova akademija je razlog zbog kog podvig Maroka nije slučajnost.

Ne događa se često da jedan monarh započinje revoluciju. Obično je on taj kojeg bi drugi da svrgnu i oteraju.

Ali kralj Maroka je doneo odluku o "fudbalskoj revoluciji" - odluku o započinjanju projekta vrednog 14.000.000 evra. Malo je reći da se takvo ulaganje isplatilo. Shvativši da u toj zemlji ne odrasta dovoljan broj talentovanih fudbalera i da ne postoji odgovarajuća infrastruktura, Mohamed Šesti je rešio da sve to promeni.

Igrači su odnegovani u savršenom okruženji, a uslovi za njihov rast i napredak podignuti na najviši nivo. Fudbalska akademija "Mohamed Šesti" poseduje osam terena pravljenih po FIFA standardima. Tu je i jedan klimatizovani teren u zatvorenom, zbog velikih vrućina u Maroku.

U kompleksu se nalaze četiri hotela sa pet zvezdica, kao i medicinski centar koji ima i svog zubara. Tu je i škola koja nudi program na tri različita nivoa, a nastavni program na akademiji je podržan od strane ministarstva obrazovanja Maroka. Mladi talenti ne moraju ni o čemu da brinu, već da se fokusiraju na svoj napredak.

Kao ciljevi projekta označeni su:

• pronalaženje mladih talenata širom države,
• usredsređivanje na neprivilegovane krajeve glavnog grada Rabata,
• implementiranje sportsko-nastavnog programa,
• pripremanje tinejdžera za profesionalni fudbal i
• razvijanje osnove za sastav reprezentacije

Da su u ovoj poslednjoj tački potpuno pogodili, u Kataru je ceo svet mogao da vidi. Među 26 igrača koji su danas deo reprezentacije, Jusef En Nesiri, Najef Agerd i Azedin Unahi ponikli su u ovoj akademiji. Kada je ona otvorena 2010, njih trojica imali su između sedam i 14 godina - taman da iskuse nešto što nijedna generacija mladih Marokanaca nikad pre nije.

Kroz akademiju je prošao i Hamza Mendil, bivši igrač Šalkea i reprezentativac Maroka na 20 utakmica, dok je En Nesiri prošle subote postigao istorijski pogodak protiv Portugalije, za plasman u polufinale. Naravno, katarska osvajanja Valida Regraguija i njegovih igrača nisu plod isključivo ove akademije. Ali ona je donela kompletni zaokret u razmišljanju i postupanju u marokanskom fudbalu širom zemlje.

Danas, kraljevska akademija ima blisku saradnju sa Lionom, francuskim gigantom, u kom su svesni da bi iz nje i u narednim godinama mogli da izađu odlični, školovani fudbaleri. Senzacija Marokanaca u Kataru poslužiće kao izvor inspiracije za druge slične selekcije koje, kao nekad Maroko, nisu bile blagoslovene velikim brojem igrača na najvišem nivou.

Fudbalska revolucija u Maroku nije počela juče, ali bi već sutra mogla da pokrene novu, diljem Afrike.