Slučajnosti ne postoje. Argentina već 36 godina čeka da se vrati na svetski tron i mnogo je rana otvoreno u međuvremenu. Finale u Italiji 1990. Finale u Brazilu 2014. Debakl iz 2002. i rasporenost protiv Francuske u Rusiji pre četiri godine. Ovo je poslednji pohod Lionela Mesija na jedini trofej koji mu nedostaje.
Hrvatska sanja novo finale Mundijala. Onog leta '98 u Francuskoj su ostali na korak od nezamislivog, 20 godina kasnije su se drznuli da to i ostvare. Sada na čelu sa Lukom Modrićem žele da se usude i Argentini otvore nove rane. Da zaustave Mesijevu četu. Taj sudbonosni susret Luke i Lionela ne može biti slučajan.
Bio je 1. mart 2006. godine. U Bazelu, u toj uvek neutralnoj Švajcarskoj, prvi put su se susreli njih dvojica. Hrvatska i Argentina igrali su prijateljsku utakmicu, nestrpljivo iščekujući leto i Mundijal u Nemačkoj.
Teško da iko pamti da je Hrvatska i tada umela da izađe na kraj sa "albiselesteom". Bilo je 3:2 za "vatrene", a ređali su se golovi Ivana Klasnića, Darija Srne i Darija Šimića. Da, toliko je to davno bilo.
Ali istorija je htela da taj susret bude sudbinski dvojicu igrača koji danas zaslužuju akronim "LM10". Lionel Mesi je već u šestom minutu te utakmice u svom, mesijevskom prodoru, zatresao mrežu Stipea Pletikose. Bio je to njegov prvi od do sada 95 golova u čuvenom plavo-belom dresu.
Kasnije, u 80 i nekom minutu, na terenu se pojavio 20-godišnji Luka Modrić. Bio je to debi talentovanog fudbalera, prvi od 160 u dresu Hrvatske. A šta je sve samo stalo u karijerama dvojice "LM10" za ovih 6.131 dan koji su od tada prošli.
Iako se dugo nije činilo da će tako biti, Modrićev i Mesijev put počeće sve češće da se prepliću. Od tog prijateljskog dvoboja u Bazelu, proći će punih šest godina dok se ne budu ponovo našli na terenu jedan protiv drugog, sve dok rođeni Zadranin ne pređe iz Totenhema u Real Madrid.
Modrić je naspram Mesija stajao u tri finala i sva tri puta izlazio kao pobednik (dva finala Superkupa Španije i jedan Kup kralja). Sreli su se na terenu u čak 26 utakmica, i Modrićevi timovi su do sada bili bolji, sa 12 pobeda spram devet poraza.
Ali ništa od toga neće boleti Mesija - i što bi, posle svega što je osvojio? - ništa kao ono "krvarenje" u debaklu 0:3 sa prošlog Mundijala. E to je već druga priča. Taj ožiljak iz Nižnjeg Novgoroda Mesija sigurno još uvek svrbi. Dok je Leo bio bespomoćan pored Salvija, Meze, Pereza, Akunje i Merkada, Hrvati su plesali kao nikada pre.
Modrić je bio strelac drugog pogotka na meču, dok je Ivan Rakitić, tadašnji Mesijev saigrač iz Barselone, do kraja zario bodež u ranjenu Argentinu. Iste rane će Kilijan Mbape i moćni Francuzi dobro posoliti u osmini finala, ali poraz od Hrvatske je bio taj posle kog je svima bilo jasno - ova Argentina neće daleko.
No, nova Argentina iz 2022. je šampion Južne Amerike. Ima stariju, ali moćniju verziju Mesija nego što je to bilo u Rusiji. Ima i bolji tim, iako pojedinci nemaju podjednako zvučna imena. Ako je Leo prvi trofej u dresu koji je nekad nosio Maradona mogao da podigne usred Rija, pobedom nad Brazilom, onda je jasno da su njegova pleća oslobođena dobrog dela pritiska. Igre u Kataru to dokazuju.
Ali putevi dva velika majstora, koja će se u utorak (20.00) sresti na centru stadiona "Lusail" najlepšu raskrsnicu imali su pre skoro tačno tri godine. Lionel Mesi je u Pariz došao po rekordnu šestu Zlatnu loptu u karijeri, a na svečanoj ceremoniji nagradu mu je lično predao prethodni pobednik - Luka Modrić.
Bio je to neuobičajen, ali pravi šmekerski gest jednog velikog igrača drugom. Jasno je da slučajnosti ne postoje. Sada će se njih dvojica velikana rukovati i pred polufinale Svetskog prvenstva u Kataru. Možda će se i setiti te decembarske noći iz 2019. Samo, na terenu jedan drugom neće predati ništa.
Pa da vidimo ko će kojim putem dalje...