Sport
Gajić o problemima srpskog sporta, nastupu na OI i Muzeju u Surčinu
Ministar sporta Zoran Gajić smatra da bi, u okviru predstojećeg EKSPA 2027, trebalo da se pojavi i Muzej srpskog sporta
Gajić je rekao da će predložiti da se u tom "grandioznom projektu i kompleksu" pojavi i Muzej srpskog sporta.
"Mislim da je dobijanje organizacije 'EKSPA 2027' veći uspeh nego da smo osvojili zlatnu medalju u košarci na poslednjim Olimpijskim igrama. Mi smo jedina zemlja na svetu uz SSSR koja ima olimpijske šampione u fudbalu, košarci, odbojci, vaterpolu i rukometu... Plašim se samo da će nam biti mala cela ona površina za 'EKSPO' da pokažemo čime se sve ponosimo u istoriji našeg sporta", rekao je Gajić u intervjuu za Novosti.
Ministar je dodao da bi građevina bila ogromna, jer je ogromna istorija našeg sporta.
"Korist bi bila i vaspitna. Neka deca koja pate od akinezije budu inspirisana trofejima naših sportista. Gledam iz posebnog ugla i na obavezu služenja vojnog roka. U tih 75 dana vojne obuke je mnogo bitniji segment patriotskog vaspitanja mladih ljudi", istakao je ministar sporta.
Gajić je rekao da je u Ministarstvo sporta došao sa velikim iskustvom.
"Osećam veliku odgovornost kao ministar sporta, jer usko sarađujem sa čak 85 sportskih saveza i pet važnih sistema u okviru fizičke kulture i vaspitanja onih najmlađih. Osim toga, akademsko iskustvo koje sam stekao kao predavač na četiri fakulteta, a posebno ono koje imam sa klupe odbojkaškog trenera su bili veoma dragoceni", naveo je Gajić.
On je istakao da su mu potpuno poznati problemi srpskog sporta.
"Od infrastrukture, preko kontakta sa ljudima, do finansiranja. Detaljno sam upućen u proces poboljšanja sportske infrastrukture, a sa ponosom tvrdim da sportskim savezima nikada u istoriji nije bilo bolje što se tiče finansiranja svih njihovih potreba. Problema imamo sa klubovima, a 174 lokalne samouprave bi trebalo da naprave najkvalitetniju strategiju razvoja sporta u svojim sredinama. Na lokalu imamo ozbiljne probleme u finansiranju sporta", dodao je Gajić.
On je rekao da najviše novca od države dobijaju četiri kluba.
"Da tu odmah budemo jasni... Radi se o samo četiri kluba u ovoj državi. To su fudbalski i košarkaški klubovi Crvena zvezda i Partizan. Njima ide najviše novca. Svi ostali, pa čak i u njihovim sportskim društvima su u dramatično teškoj situaciji, osim časnog izuzetka džudo kluba Crvena zvezda koji na krilima entuzijasta ima uslove i rezultate koji su sjajni. Ovaj moj zaključak je potpuno jasan, ali vrlo nepravedan prema ostalim klubovima", rekao je Gajić.
Gledam interese srpskog sporta i zanima me apsolutno svaki klub u ovoj državi, istakao je ministar sporta.
"Uvek naglašavam da je nepošteno da se priča o malim ili velikim klubovima. Za mene je veliki klub Student u kojem je rastao Ivan Miljković. Za mene je veliki klub u Bileći gde je stasala Tijana Bošković, Borac iz Čačka koji je iznedrio Dragana Kićanovića i Željka Obradovića. To su za mene veliki klubovi. I treba naglasiti da je u individualnim sportovima situacija sa finansiranjem, logično, prilično lakša", rekao je Gajić.
On se osvrnuo i na nastup sportista Srbije na Olimpijskim i Paraolimpijskim igrama u Parizu.
"Nekoliko detalja je tu bitno. Prvo, premije za osvojene medalje su posebna priča i tu zahvaljujem i predsedniku i Vladi Srbije. To je poštovanje ljudi, koji se bave sportom, ali još važnije, poziv mladima da se njime bave. U Parizu smo želeli deset medalja, maštali o 13, bili zadovoljni sa sedam ili osam, ispalo je pet. Svi su se borili, bilo je i nepravdi. Specifičnu težinu imaju Novakova i medalja košarkaša. Vaterpolisti su nas izuzetno obradovali, kao i Zorana Arunović i Damir Mikec. Aleksandra Perišić je napravila rezultat u koji su mesecima pre Pariza ona i njeni iz tekvondo porodice verovali, rekli da ona sigurno osvaja medalju. To nije lako, jer je najteže osvojiti već osvojenu medalju", naveo je Gajić.
