Sport
Zašto je dobro što Novak ne igra u Torinu: Četiri razloga za optimizam u 2025.
Možda nije osvojio nijedan grend slem, ali Novak Đoković je u 2024. uradio onu stvar koja mu je nastupe na mastersu u Parizu i Završnom turniru u Torinu učinila nezanimljivim, pukim mestima na kojima je po sedam puta podizao pehare koji ga više ne inspirišu. Ali "veliki odmor" koji je sebi omogućio na prelazu u 2025. mogao bi da bude temelj za jedan poslednji teror nad 15 godina mlađim rivalima
Najbolji teniser svih vremena imao je jednu od najčudnijih godina u karijeri. Nije osvojio nijedan grend slem niti masters turnir. Ma, nije osvojio ni "250-icu". Doživeo je povredu zbog koje je morao na operaciju. I opet, 2024. godina za Novaka Đokovića nije bila neuspešna. Osvojio je olimpijsko zlato koje je jurio punih 16 godina.
Ali sada, u smiraj sezone, sedmostruki osvajač Završnog turnira odlučio je da ga ove godine preskoči i da se kao branilac trofeja ni ne pojavi u Torinu.
Za to je u Instagram objavi naveo problem sa povredom, mada je svima jasno da je daleko veći razlog taj što Novak jednostavno - ne mora da igra ako to ne želi.
No, Đokovićeva odluka da prvo preskoči masters u Parizu, a onda i turnir osmorice najboljih u Torinu ima i svoje pozitivne strane. Ko zna, možda se kroz tri-četiri meseca na ovaj Novakov potez bude gledalo kao na tajni sastojak Srbinovih novih uspeha.
Došlo je vreme da se zaleče povrede
Povreda kolena koju je Đoković zadobio na Rolan Garosu bila je ozbiljna prepreka, ali se on još jednom pokazao kao pravi ratnik. Ovog puta nije časio časa i rešio je da izvrši hirurški zahvat na meniskusu, svestan da ne sme da rizikuje propuštanje Olimpijskih igara.
Kada je bio mlađi i tvrdoglaviji, gotovo godinama je pokušavao da reši problem sa povredom lakta, upravo izbegavajući da ode na operaciju. Sada je posle mesec dana od operacije već ređao pobede na Vimbldonu i stigao do finala, a kasnije i prigrabio to olimpijsko zlato.
Ali tokom ostatka sezone, koliko god da je Nole igrao manje nego ranijih godina, on je i dalje morao da nosi zaštitni steznik, bude dodatno oprezan i sačuva koleno od prevelikog opterećenja.
S obzirom na to da je Završni turnir u Torinu veoma zahtevan, Đokovićeva odluka da ga preskoči pokazuje da je dugoročno razmišljanje sada prioritet. Ovo je prilika da se telo odmori, zaleči i napuni energijom za naredne izazove. Da u 2025. uđe bez onih povreda i povredica koje su teniserima svakodnevnica.
Produženi odmor za poslednje surove pripreme
Đokovića na terenu nećemo videti od mastersa u Šangaju do početka nove sezone. Za njega, koji je poznat po intenzivnom ritmu takmičenja, ovakva pauza između sezona predstavlja retkost, ali se može pokazati kao ključna.
Ovih nekoliko meseci omogućiće mu da postavi čvrste temelje za sve što sledi, naročito za Australijan open, gde će juriti svoj 25. grend slem trofej.
Zbog godina i iskustva, ovo bi čak mogle da budu i poslednje pripreme u njegovoj karijeri koje će iziskivati maksimalan, skoro nadljudski napor – jedan poslednji pohod na najveće pehare.
Ovakav predah znači ne samo osveženje, već i dodatno vreme za rad na fizičkoj i mentalnoj kondiciji pred ono što sledi.
Niko ne može da zna hoće li to ostaviti pozitivan uticaj na njegove igre sledeće godine, ali je jasno da će sebi dati najbolju moguću šansu da iz svog decenijama mučenog tela izvuče još to malo, čime će ako treba i poslednji put pokazati zbog čega je najbolji teniser svih vremena.
Novak je možda vuk, ali sada mora da ogladni
Đoković se često u svojim izjavama poistovećuje sa vukom, simbolom neustrašivosti i borbenosti. Međutim, motivacija mu je ove sezone bila poljuljana nakon osvajanja olimpijskog zlata u Parizu, što je sam često isticao.
Da bi povratio glad i žeđ za pobedama, potrebna mu je prava pauza, vreme za introspekciju i ponovno traženje cilja. Ova duža pauza, bez pritiska mečeva, idealan je trenutak da u sebi ponovo probudi strast i usmeri je ka novim podvizima.
Moći će da zavaljen u fotelju gleda Janika Sinera, Karlosa Alkaraza i ostatak teniskog vrha kako vode bitke u Torinu, i da u sebi budi novi žar. Da probudi novo tvrdoglavo razmišljanje "e sad ću da vam pokažem kako tuče 'stara garda'", baš kao što je smogao snage u Parizu prošlog leta.
Jer kada Đoković ogladni za trofejima - za ćeranjem inata - nema sumnje da se vraća još jači, opasniji i spremniji da dominira nad svakim protivnikom koji mu se nađe na putu. Pa nek su i po 15 godina mlađi.
Đokovića hrani kada je otpisan
A kada je neko gladan, potrebna mu je hrana. Novak je možda i najbolje poznat u istoriji tenisa kao neko ko ume da pronađe "mentalnu hranu" tamo gde drugi ne bi. Tako bi moglo da bude i 2025. godine, kada se Đoković sve više bude nalazio u poziciji u kojoj ga mnogi otpisuju.
Bez osvojenog velikog turnira u ovoj godini, osim olimpijskog zlata, i uz sve izraženiju konkurenciju mlađih igrača, neki će ga smatrati starijim i manje opasnim. Lošiji ATP renking takođe znači da će dobijati i teže protivnike već u ranim fazama turnira.
Ipak, Đoković se pokazao kao majstor kada je potcenjen – diskvalifikacija sa Ju-Es opena 2020. i zabrana ulaska u Australiju 2022. nisu ga slomile, već dodatno motivisale. Čak i nakon povrede kolena ove sezone, svi su ga videli daleko od najvećih trofeja, ali je brzo stigao do finala Vimbldona i zlatne medalje u Parizu.
Ovaj izazov iz senke Đokoviću daje dodatnu snagu i inspiraciju da makar još jednom kaže svetu "tako to radi najbolji u istoriji".
