Kako je Đoković oterao Italijane u bankrot? Mnogo je pobeđivao, ostalo im 5.000 evra na računu!

Novak Đoković nije samo najbolji teniser svih vremena, nego i čovek oko kojeg se već dugo vremena sponzori utkruju

Dugo je važila ona izreka da bi Đoković mnogo više novca od sponzorskih ugovora zaradio da nije Srbin, ali kada je počeo da dominira "belim sportom", ni najveće kompanije nisu mogle da ostanu imune.

Već punih sedam godina Novak je zaštitno lice francuskog giganta "Lakost", japanskog proizvođača sportske opreme "Asiks", kao i švajcarskog brenda luksuznih satova "Iblo" (Hublot).

Prema podacima "Forbsa", u periodu od avgusta 2023. do avgusta 2024. godine, inkasirao je više od 37 miliona dolara, što ga čini drugim najplaćenijim teniserom na svetu.

Đoković je proboj počeo noseći opremu "Adidasa", a onda je, nakon osvajanja prvog grend slema, tokom 2009. godine, potpisao desetogodišnji ugovor sa italijanskim brendom "Serđo Takini".

Međutim, već nakon nepune tri sezone, saradnja je prekinuta i prešao je u "Juniklo".

Činilo se u početku da su Italijani uboli premiju – Srbin je sa njihovim grbom na grudima odigrao nestvarnu 2011. godinu, u kojoj je osvojio 10 titula, od toga tri na grend slemovima.

Započeo je sezonu sa 42 uzastopne pobeda i sve je delovalo savršeno, ali Novak je toliko pobeđivao, da je to postalo kontraproduktivno za njegovog sponzora. "Serđo Takini" nije bio u stanju da izdrži Novakov uspeh, pisao je "Si-En-Bi-Si" tada.

"Da postanete veliki brend morate da imate sreće da potpišete zvezdu. Oni su to i uradili, ali to je lakši deo. Sada ne mogu da ga plaćaju jer ne znaju kako da 'naplate' njegov uspeh", pisalo je u izveštaju američkog medija.

U njihovoj opremi, Đoković je osvojio četiri grend slem turnira, pobedio u 84,7 odsto mečeva i došao do prvog mesta na ATP rang-listi.

Recept za uspeh ? Ipak ne, pošto je "Takini" napravio takav ugovor da je igraču nudio manju garantovanu sumu, ali veće bonuse u slučaju rezultata. Na toliku su zvezdu naišli da su morali da otpuste maltene sve druge "manekene".

"Uzeli smo Đokovića, on nije neko ko malo košta. Nismo čak mogli da zadržimo ni Flaviju", otkrio je svojevremeno jedan od menadžera kompanije, misleći na Italijanku Flaviju Penetu, koja je 2015. godine osvojila Ju-Es open.

Kružila je tada šala da je Peneta govorila da je sponzor bankrotirao zbog Đokovića, što nije bilo daleko od istine. Konstantno je pobeđivao, da se kompanija našla u nezavidnoj situaciji sa plaćanjem konstantnih bonusa.

O tome su diskutovali američki teniseri Sem Kveri, Džon Izner, Džek Sok i Stiv Džonson, u Kverijevom podkastu "Ništa posebno" (Nothing Major Podcast).

"Sećam se da je 2011. godine Novak Đoković bio u četvrtoj ili petoj godini ugovora sa proizvođačem teniske opreme (bio je ipak u trećoj). Kružile su glasine da će bankrotirati zbog Novaka, zato što je osvajao svaki turnir na kojem je igrao", rekao je Kveri, na šta se nadovezao Džek Sok:

"Zbog njega su bankrotirali, zar ne?"

Kveri je to potvrdio i nastavio:

"Da, pobeđivao je na svakom mastersu, svakom grend slemu, samo je aktivirao klauzulu po klauzulu, a oni nisu bili poput nekih većih brendova – kao što je, na primer, 'Najki' – da mogu to da isprate. Morali su da raskinu ugovor kako ne bi bankrotirali, što se na kraju ipak dogodilo."

Izner je potom preuzeo reč.

"Bila je legendarna 2012. godina (mislio je Izner ipak na spomenutu 2011.), sećam se da je imao 42 pobede bez poraza. Bilo je apsurdno, nije imao poraz do Rima, a nosio je njihovu opremu. Oni su bili u fazonu: 'Hajde izgubi više'."

Sok je priču završio sledećom izjavom:

"Jednom su mu rekli: 'Na računu imamo još 5.000 evra, ne možemo da ti damo više od toga'", kada su svi počeli grohotom da se smeju.

Amerikanci jesu poprilično karikirali kompletnu priču, misleći na tu famoznu sezonu u kojoj je Srbin oborio rekord i po broju uzastopnih pobeda (42), ali je ishod bio tačan.

Đokovićeva oprema nije imala dobru prodaju u Sjedinjenim Američkim Državama, koje su glavno tržište za takvu vrstu robe. Najveći problem bila je distribucija i činjenica da je "Serđo Takini" prednost davao evropskom tržištu.

Bilo je tu i dizajnerskih nesuglasica, pa je na kraju, desetogodišnji ugovor prerano raskinut, a italijanska kompanija je desetak godina kasnije prodata južnokorejskoj grupi "F&F".