Pep Gvardiola i Siti – kraj jedne ere, kluba i trenera kakvog znamo?

Ne bi bio toliko čest, ali u današnjem fudbalu ni redak slučaj da se neki projekat raspadne nedugo nakon potpisa novog ugovora.

Pre samo nedelju dana, čelnici Sitija su produžili saradnju sa Pepom Gvardiolom na potencijalno još dve godine i time stavili tačku na spekulacije o tome da se tražio novi trener za ovaj tim iz Mančestera.

Ipak, nakon što je upisan i peti uzastopni poraz u svim takmičenjima, situacija dobija potpuno drugačiji obrt.

Daleko od toga da je Siti u pet pomenutih utakmica izgledao užasno i inferiorno u odnosu na protivnike, čak nasuprot, ali činjenica da ostaju bez bodova samo povećava njihove frustracije i lomi njihovu psihu.

Šlag na torti u takvoj situciji dolazi onda kada budu poraženi sa ubedljivih 4:0 od jednog Totenhema, (uz dužno poštovanje prema timu iz Londona), koji ima najviše poraza od timova iz gornjeg dela tabele Premijer lige.

Šta je i gde je pošlo naopako

Poznato je da je Pep Gvardiola perfekcionista, da ima blago rečeno poseban način rada i samo njemu znane principe.

Zbog toga ga mnogi ljubitelji fudbala ne vole i smatraju da njegovo "izmišljanje" tople vode uvek donosi više štete nego koristi.

Zato mnogima nije jasno otkud, kako i zašto je rešio da ove sezone ode korak dalje i dodatno eksperimentiše sa sastavom.

Izgovora ima na pretek, ali su oni na kraju ipak samo to - izgovori nedostojni jednog trenera kakav je Pep Gvardiola.

Najočigledniji su povrede, kojih je Siti imao na pretek i izvoz.

Pokazalo se da je Rodri najvredniji šraf mašinerije "građana" i verovatno značajniji i od Holanda i od De Brujnea. Španac je izjavio kako će pokušati da se oporavi i vrati do kraja sezone, ali pitanje je hoće li imati to poente i smisla.

Redom su povređivani bili (neki još uvek van terena): Stouns, Dijaš, Akandži, Kovačić, Ake, Ederson, Doku, Foden, Griliš, De Brujne, Voker, Gvardiol, Bob.

Čak i kada je imao veći deo tima na raspolaganju, Gvardiola bi opet znao da rotira i eksperimentiše.

Neočekivanu šansu kao starteri prečesto su dobijali Doku i Savinjo, a povratak Ilakaja Gundogana u klub, a odlazak Hulijana Alvareza je takođe upitan.

Foden je dobio isuviše produžen odmor nakon Evropskog prvenstva, pa je polako uvođen nazad u Sitijev sistem i do kraja novembra nije pronašao formu.

Još jedan očigledan problem Mančester sitija ove sezone svakako je mentalne prirode.

Ekipa koja je nekada znala da veže 18 pobeda, bude 31 meč bez poraza, osvoji toliko pehara, "preživi" i vrati se iz svake situacije, sada je došla do toga da se u novembru oprašta od titule i dozvoli sebi poraze od znatno slabijih ekipa.

Zasićenje takođe jedna od prepreka koja je sputala Siti ove sezone.

"Građani" su svojili četiri vezane titule u domaćem prvenstvu, stigli do istorijskog prvog pehara u Ligi šampiona i ređali i obarali sve moguće rekorde.

Sigurno da na duže staze, sve to ume da dovede do emotivnog pražnjenja, zasićenja i stanja u kojem se sada Siti nalazi.

Lude teorije ili: gde ima dima - ima i vatre

Ono što se takođe zasigurno može uzeti kao faktor Sitijeve krize, jeste i sudski proces koji se vodi protiv Mančester sitija, odnosno čak 115 optužbi za kršenje finansijskog fer pleja.

Tako se dolazi do nekih teorija koje su za sada samo navijačke izmišljotine, ali u kojima ima dima koji naglašava vatru.

Može se i u Gvardiolinim izjavama protumačiti da je pred Sitijem izazovan period.

Iz toga se nagađa da su čelnici "građana" saznali da će im ekipa biti izbačena iz Premijer lige i da zato igrači nemaju previše ambicije za prepoznatljivom igrom i takmičarskim duhom.

Drugi pak tvrde da je Siti uslovljen pomenutim optužbama i da zbog toga možda i ne sme da osvoji titulu ove sezone.

Pominje se i čuveni Pepov mazohizam, odnosno to da je neko ko voli da je sve protiv njega i da sve krene naopako, kako bi imao razlog više da, ponavljamo još jednom, "izmišlja" toplu vodu.

Svakako, Gvardiolina izjava u kojoj je naveo da će on ostati u klubu čak i ukoliko Siti bude izbačen iz Premijer lige, možda šalje dobru nameru u vidu vernosti klubu, ali sigurno ne uliva poverenje u status ekipe i njene rezultate ove sezone.

Kraj jedne ere

Istina i realnost sve više govore da ni Pep nije onakav kakvog ga fudbal poznaje. Nismo navikli da u njegovim očima vidimo poraz, već želju i ambiciju da svima zapuši usta i svakoga oduči od fudbala.

Toga ove sezone nema, već vidimo sarkastične osmehe nakon poraza, vidimo da gubi sve one konce koje je godinama držao čvrsto u svojim rukama i vidimo da i sam prihvata novu realnost.

Ta realnost je takva da je vezao pet poraza u svim takmičenjima prvi put u karijeri, da njegov tim ima osam bodova zaostatka za Liverpulom i da se u Ligi šampiona ispred njegove ekipe nalaze Sporting, Monako, Brest, Aston Vila, Atalanta...

Nije Pep Gvardiola neko čiju karijeru možete otpisati i blatiti nakon par meseci loših rezultata, ali iz svega navedenog, sa razlogom počinje da se sumnja u njegova buduća umeća.

Naravno da se ne sme podrazumevati da će njegove ekipe uvek i stalno sve osvajati, ali njegovo ime, status i privilegije koje uvažava, sa sobom moraju nositi i kritike koje sada stižu na njegov račun.

Španskom stručnjaku je 53 godine. Daleko od toga da je njegov doprinos fudbalu završen i da neće imati šta da kaže i ponudi nakon ove sezone.

Međutim, ukoliko ne napravi veliki iskorak i povratak, klupska karijera Pepa Gvardiole biće pod velikim znakom pitanja. Takođe, pod znakom pitanja biće i Mančester siti kakav poznajemo, jer je teško zamisliti kako će ovaj klub funkcionisati ukoliko dođe do rastanka sa ovim fudbalskim genijem...

Vreme će dati odgovore na mnoga pitanja, ali priliku da zapuše usta svima Gvardiola i Siti imaju već prvog dana decembra, kada se sastaju sa Liverpulom u Premijer ligi.

Pobeda ih može potpuno vratiti, kako rezultatski tako i mentalno. Poraz ih može samo još više gurnuti niz provaliju.