Novak Đoković se nalazi u Crnoj Gori, a u intervjuu za "Vijesti" ekskluzivno je otkrio da je povreda prošlost i da će se uskoro vratiti na teren.
"Nema više rupture u mišiću, povreda je skoro 100 odsto sanirana i spreman sam da idem u nove radne pobede. Imam zeleno svetlo medicinskog tima da mogu da treniram, da mogu da se pripremam. Turnir u Dohi je po rasporedu sada za sedam dana tako da se držim rasporeda. Hvala Bogu, uspeo sam brzo da se oporavim. Imao sam malo više povreda u poslednje vreme nego što je to bilo slučaj u prvih 15 godina karijere. To verovatno dolazi sa godinama, ali i dalje me telo sluša, i dalje u meni gori plamen i želja za ostvarivanjem i novim dostignućima. Zato se nadam uspehu, i naredne sedmice u Dohi i u nastavku sezone", rekao je Novak.
Đokovića zbog godina neki otpisuju, smatraju da je njegov zenit uveliko prošao, ali srspki teniser se sa tim ne slaže i smatra da još nije rekao poslednju reč u svetskom tenisu.
"Ja uvek sebi dajem velike šanse, ne mogu da budem neskroman. Optimista sam kada je bilo ko preko puta mreže i to je nešto što je uvek krasilo moju karijeru i što me je dovelo do sportskih visina. Zato neskromno kažem, mislim da bih sa takvom igrom koju sam podizao i dostigao u četvrtfinalnoj pobedi protiv Alkaraza imao dobre šanse i protiv Zvereva u polufinalu koga je trebalo pobediti da sam bio zdrav, a onda i protiv Sinera... Ali dobro, nezahvalno je baviti se tim scenarijima šta bi bilo da je bilo, to je sada prošlost, mislim da su igre i nivo tenisa koji sam dostigao u Australiji obećavajući pred nastavak sezone. Australija je kao grend slem posebna u mojoj karijeri - prošla godina bila malo turbulentna, osvojio sam olimpijsko zlato koje sam dugo čekao i koje je bilo glavni cilj, igrao sam finale Vimbldona, ali imao sam povredu i igrao sa puno oscijlacija. Nisam imao kontinuitet visokog nivoa tenisa tokom čitave sezone. Tako da sam ove sezone gledao da počnem barem zadovoljavajućim nivoom igre i mislim da sam to postigao. Naravno, uvek može bolje, ali mi nastup u Melburnu daje dodatni podstrek pred nastavak", optimista je Novak.
Najbolji teniser u istoriji ove sezone ima dva cilja – da osvoji 25. grend slem trofej i dođe do 100. ATP titule u karijeri.
"Ja se nadam da već sada u Dohi može da dođe taj 100. trofej, nekako ga jurim odavno, još od oktobra prošle godine, ali o tom potom - doći će kada treba da dođe. Hvala Bogu, znam da će doći, videćemo kada i gde. Što se tiče grend slema, to je veći izazov, teži poduhvat, ali verujem da mogu - da ne verujem da mogu da se takmičim na tom nivou sa najboljim teniserima na svetu, ne bih se dalje takmičio. Mislim da sam dokazao pobedom protiv Alkaraza na Australijan openu da i dalje mogu da konkurišem za najveće trofeje", tvrdi Đoković.
Kraj je kada Novak tako kaže
Sve češće u javnosti se govori o završetku bogate karijere, ali Novak kaže da ne namerava da okači reket o klin.
"Trenutno sam, kako bih rekao, na sredini između moje želje i potrebe da uživam u dostignućima koja sam postigao i malo rasterećenije pristupam mečevima i turnirima sa jedne, i onoga na šta sam navikao s druge strane, a to je taj mentalitet osvajanja i razmišljanja 'samo je titula uspeh, ostalo nije'. Na to sam nekako i sebe navikao, što je možda i dobar 'problem' da imam u ovoj fazi života i karijere. Recimo, malo me je iznenadilo to koliko su ljudi na moj plasman u polufinale Australijan opena gledali kao na uspeh - možda zvuči malo glupo da kažem, ali meni kada neko kaže polufinale, s obzirom na ono što sam sve postigao u karijeri, iako sigurno jeste uspeh, nije ono što sam tražio i čime bih se zadovoljio. To su sve emocije i misli koje mi se vrte u glavi, ali i dalje imam strast i ljubavi prema sportu i takmičenju i zahvalan sam na podršci koju dobijam, ne samo iz Srbije već i iz Crne Gore i celog regiona, ali i sveta. Ti ljudi i ta podrška me podstiču da i dalje nastavim da putujem i da se takmičim i daju mi motivaciju za nove pobede", obradovao je Novak svoje navijače.
Đoković je u poznim igračkim godinama, a od mlađih snaga posebno je istakao Karlosa Alkaraza.
"Imamo Alkaraza i Sinera koji razvijaju neko novo rivalstvo. Nadal, Federer i ja, kao i Mari kojeg moram tu da ubacim, smo stvarno dominirali muškim tenisom u poslednjih 15-20 godina i podigli smo standard i kriterijume dosta visoko, ne samo rezultatski nego i sa svim ostalim aspektima i očekivanjima koje treba da nosi šampion i svetski broj jedan, kako treba da predstavlja, na koji način da igra tu ambasadorsku ulogu sporta, vođe sporta".
"Kada pričamo o harizmi, nameće se Alkaraz kao neko ko se istakao, ne samo svojim igrama, izuzetnim dostignućima i rezultatima za tako mlade godine, već i kao neko ko je veoma harizmatičan, fer-plej igrač i ljubazan prema svima. I kada gubi, gubi sa osmehom, što je stvarno impresivno za tako mladog čoveka koji nema puno iskustva, ali se ponaša kao da je tu na turu već 10 godina i više. Mislim da je uzrok svemu tome njegovo pravilno odrastanje, njegovo okruženje, trener Huan Karlos Ferero, bivši broj jedan i grend slem šampion koji je preneo na njega od mladih dana šta to znači biti sportista, ne samo u šampionskom pogledu nastupa, ostvarivanja rezultata i istrajnosti, već i toga koje su to sportske vrednosti i načela koje treba da se zastupaju i da se neguju, da se prenose i da služe kao zvezda vodilja mlađim generacijama koji prate tenis i koji bi želeli jednog dana da se ostvare", pohvalio je Novak mladog Španca.
Još jednom se postavlja pitanje do kada će Novak igrati i šta je to što ga tera da i dalje uveseljava ljubitelje tenisa na terenima širom sveta.
"Prevashodno je to zbog ljubavi prema tenisu, prema sportu. Kao drugo, ima i toga što ja mislim da se kroz tenis najviše razvijam kao osoba, koliko god to čudno zvučalo, ali na teniskom terenu tokom meča ja prođem mali milion emocija - što onih najlepših, što onih najgorih, i sumnji, i kritika, i ekstaze, zadovoljstva, ljutnje, besa, svega ostalog... I u tih nekoliko sati se ponekad čak i sramim sebe kroz šta prolazim i kako se ponašam, sa druge strane kakve mi se misli pojavljuju", rekao je Novak.
"U svakom slučaju sam ponosan što kroz sve to mogu da prođem na ljudski i sportski način i da pružim ruku protivniku, bez obzira na to dobio ili izgubio. Mislim da su to vrednosti koje sport šalje i zbog čega se ljudi poistovećuju sa sportistima. Posebno u individualnom sportu, gde moraš prvo da pobediš sebe da bi pobedio onog preko puta mreže. To su sve te životne lekcije kroz koje prolazim, a drugo, stvarno osećam da mojim profesionalnim bavljenjem tenisa i dalje inspirišem mlađe generacija da uzmu ruket, ne samo kod nas, nego i u svetu. To je ono što me pokreće, stvarno mi daje snagu, privilegovana pozicija i status koji imam. Ja bih sad voleo da svi igraju tenis, ali bio bih zadovoljan da se bave bilo kojim sportom, sa ili bez lopte, jer aktivnost je ključna, za zdravlje i za sve ostalo, od najmlađih nogu", kaže Novak i dodaje da u životu ili progresiraš ili regresiraš, i da je uvek radio stvari maksimalno posvećeno, stoprocentno kada je tenis u pitanju.