Novak Đoković je po deseti put u karijeri podigao trofej Australijan opena, pošto je u finalu savladao Stefanosa Cicipasa, samo godinu dana nakon deportacije iz te zemlje. Zbog toga mu je Grk odao priznanje rekavši da je najbolji igrač u istoriji tenisa, dok je sam Novak istakao da je ovo njegova verovatno najveća pobeda u karijeri.
Njegov trener Goran Ivanišević pričao je da bi skoro svi igrači odustali od turnira da su imali povredu kakvu je imao Novak, a novi-stari šampion u Melburnu na konferenciji za medije sumirao je utiske nakon što je osvojio 22. grend slem u karijeri.
Đoković je rekao da zbog povrede koju je imao tokom prvog dela turnira nije verovao da ima velike šanse da osvoji trofej.
"Ako bih pokušao da vratim vreme unazad, ne bih sebi dao previše šansi zbog povrede. Na grend slemovima imate dane pauze između mečeva, tada možete da se odmorite i probate da sanirate povrede kako biste u dobrom stanju dočekali sledeći meč. Od četvrtog kola nisam osećao bolove, igrao sam svoj najbolji tenis u Australiji. Stvarno sam se osećao dobro na terenu, protiv Stefanosa sam znao da će to biti drugačiji meč jer sam znao kako on igra na ovom turniru i bio sam svestan izazova", rekao je Đoković.
On se dotakao i povratka u Australiju nakon prošlogodišnjih dešavanja, ali i svog oca Srđana, nakon nedavne situacije kada je bio fotografisan u društvu ruskih navijača.
"Dolazak u Australiju je nešto što sam želeo, ja se ovde osećam sjajno i rezultati to pokazuju. Želeo sam da budem ovde i da igram, da osvajam. Zbog prošle godine sam bio mnogo nervozniji, nisam znao kakav će biti prijem kod publike. Na kraju je bilo sjajno iskustvo, i u Adelejdu i u Melburnu. Dešavanja prethodnih dana, u vezi sa mojim ocem, nisu bila laka za mene. Morao sam da držim sve te stvari blizu, u fokusu. Ljudi oko mene su uradili sjajan posao. Što se tiče mog oca, procenili smo da je najbolje da ne bude tu. To je povredilo njega, povredilo i mene. videli smo se posle mečeva, grlili smo se. Bilo je veoma tužno i teško za obojicu. bitno je da se ja osećam dobro na terenu i da pobeđujem mečeve. Ako će nešto biti bolje za njega ili mene, uradićemo to. Na kraju smo imali dobar završetak turnira", ispričao je osvajač Australijan opena.
Na pitanje koliko još grend slemova može da osvoji, Đoković - koji za četiri meseca puni 36 godina - kaže da veruje da pred sobom ima još vremena.
"Hoću da osvojim najviše moguće grend slemova, ovakvi trofeji su motivacija u fazi karijere u kojoj sam. Ne želim da se poredim sa drugim, ali je dobro biti u konkurenciji za najboljeg svih vremena. Znam koliko sam energije uložio u osvajanje trofeja, a i dalje imam mnogo motivacije. Videćemo gde će me to odvesti, nemam nameru da sada stanem. Osećam se dobro, imam dobar osećaj o tenisu koji igram. Mislim da mogu da osvojim svaki grend slem, protiv bilo koga. Ništa nije zagarantovano, mnogi teniseri žele trofeje i prvo mesto na listi. Ne znam koliko godina ću igrati i na kojim grend slemovima, to zavisi i od mog stanja. Dobro je da imam podršku voljenih, da imam balans sa privatnim životom, da mentalno budem jak, da mogu da se borim za trofeje. I dalje osećam da ispred mene ima vremena", naglasio je.
Njegov trener Goran Ivanišević je rekao da bi 97 odsto tenisera odustalo od turnira da su imali povredu zadnje lože sa kakvom se Novak borio.
"Devedesetisedam? Baš je to rekao? Razmišljao sam tokom dve nedelje da li želim nešto da objasnim o tome, pa sam odlučio da objavim na društvenim mrežama. Osvojio sam turnir i ne želim da ovo bude patetična priča. Pre dve godine se dogodila slična priča i ljudi se smeju, ismevaju te povrede. Ne zbog njih, objaviću to zbog sebe. Sve ćete saznati za koji dan. Činjenica je da nisam nijednom trenirao između mečeva. Imao sam nešto što sam morao na pravi način da tretiram kako bih se oporavio. Da je to bilo malo i nevažno, verovatno bih imao treninge. Logika stvari. Ispostavilo se kao dobra odluka, ali moram da priznam kao profesionalni teniser da nije idealno. Voleo bih da sam na nečemu morao da radim, da vežbam udarce, pripremim se za protivnika. Ja sam hteo, a tim me je zaustavljao poslednjih par dana. Ispostavilo se da je dobra odluka. Stvarno je bilo dosta naporno. Mentalno pre svega, od dolaska u Australiju nakon prošle godine, pa povreda, istuacija sa ocem... Stvari su se gomilale. To mi je trebalo, Bog je uredio stvari kako treba da bude i šta je trebalo da prođem. Ovo nije pitanje vere ili bilo čega, nije religija. Ovo je moje najiskrenije mišljenje iz duše, verujem u Boga čitavog života. Verujem u energiju Boga, u anđele čuvare. Njihova prisutnost na ovom turniru bila je kao nikada pre. Goran nije lupio za 97%, zna on šta sam prošao. Samo Bog mi je dao da budem ovde sa vama."
Đoković kaže da je u svemu bilo i "dobrog starog" srpskog inata.
"Nije prijatno, čovek sam od krvi i mesa, takve stvari me dotaknu. Posebno kad mi na taj način diraju oca, potpuno nezasluženo. To je bilo naslanjanje na nešto od pre, da je neko drugi u pitanju prošlo bi za dva-tri sata. Dodeljeno mi je to kao životno iskustvo, ali mi je i neophodno jer sam to ja. Takve situacije mi dozvoljavaju da iz sebe izvučem maksimum. Isprovociraju me, pa iz inata odigram kako treba."
Na kraju, Novak je poslao i jednu snažnu poruku.
"Došao sam u ovu zemlju kad su mi otvorili vrata sa pozitivnom energijom, nisam želeo konflikt. Možda sam imao razloge da se ponašam drugačije, ali me to ne bi nigde dovelo. Hrišćanski je praštati, a toliko se malo prašta danas. Želim sebe uvek da podsećam kako ljudi treba više saosećanja i strpljenja da pokazuju. Danas mediji nisu uvek naklonjeni istraživačkom novinarstvu, često se piše o nečemu bez shvatanja koliko se štete pravi. to se dešavalo i sa mojim ocem i sa mnom prošle godine. Tolika količina laži, krivih informacija... Stvori se lavina na koju ne možeš da reaguješ, ona te proguta. Najmudrije je da sačekaš, usmeriš pažnju i radiš ono što je najbitnije. Nadam se da zbog toga služim kao inspiracija mladim ljudima. tenis mi je platforma za to, zahvalan sam. Malo više ljubaznosti! Lepo od Cicipasa što je onako govorio na terenu, pre i posle mečeva mora da postoji poštovanje. Ja se nadam da će se svet menjati u tom smeru jer trenutno situacija nije sjajna."
Emotivno obraćanje medijima, Đoković je završio dubokom pričom.
"U nekoj dubini, mi smo uvek sebi najveći saveznici i najveći neprijatelji. U našim glavama se odlučuje u kom smeru će da ide. Nije sve to tako lako i lepo kad izađeš na teren i moraš da se nosiš sa hiljadu stvari - spoljašnjih i unutrašnjih. U tom kontekstu mi je prihvatljivo da izgubim koncentraciju. Ne volim i ne želim to da radim, ali su takvi trenuci normalni. Kriza je sastavni deo svakog meča. Ljudi koji me duže znaju i prate znaju da nemam dlake na jeziku. Ja sam vrlo pravdoljubljiva osoba i kad nešto nije ispravno, a mnogo toga nije u današnjem svetu, ja to i kažem. Jesam gurao nos gde nije mesto, ali ako već imam megafon da kažem nešto što je važno da se čuje, ja ću reći. Deo ljudi će me osuditi, posebno zbog toga što sam iz Srbije. Tada je konotacija drugačija. Mogu da pričam za sebe, šampion je relativna stvar. Za nekoga je značenje drugačije od onog što je meni. Zavisi šta ko vrednuje i na koji način, koje se osobine i vrline vrednuju. Nosim krst sa sobom... Niko ne priča o tome koliko ljudi umire od gladi, koliko se seli iz zemlje zbog rata. Niko ne priča o realnosti, možda to ne ide na ruku nekoj eliti. Možda sam im trn u oku jer sam ranije pričao o tome", zaključio je Novak Đoković.