Znatno teže od očekivanog i neophodnog, Srbija je uspela da se kvalifikuje na Svetsko prvenstvo u košarci.
Mundobasket koji će se održati na jesen ove godine u Japanu, Filipinima i (možda Indoneziji), predstavljaće specifičan turnir za svaku zemlju, ali utisak je da reprezentacija Srbije na predstojeće prvenstvo ide veoma pomešanih emocija i očekivanja.
"Orlovima" je bilo neophodno "finale" u Beogradu, protiv jedne od najslabijih selekcija u grupi, kako bi uspeli da izbore vizu za Mundobasket.
Velika Britanija je napokon tek u drugom poluvremenu uspela da bude prelomljena i da na površinu ispliva neosporan kvalitet i renome kakav poseduje Srbija u košarci.
Ipak, mesta za slavlje nije bilo, pošto je ubrzo nakon meča, selektor Pešić dao dosta zanimljive izjave.
Cilj su OI, za medalju da skačemo od sreće
Svetislav Pešić je sa razlogom jedan od najtrofejnijih i najboljih srpskih stručnjaka u bogatoj košarkaškoj istoriji naše zemlje.
Uz to, uspesi koje je ostvario sa reprezentacijom, najverovatnije se neće ponoviti, barem u ovoj deceniji.
Ipak, rečenice koje izgovara i koje je izgovarao kroz čitav kvalifikacioni ciklus, govore da je nešto poprilično trulo u košarkaškoj Srbiji.
Prečesto je Kari "bežao" od uloge favorita, potcenjivao sopstvene košarkaše i govorio o protivnicima kao o bauku kojeg će Srbija, samo u idealnim uslovima uspeti da pobedi.
Nakon pobede nad Velikom Britanijom, selekcijom koja je imala jednu pobedu u deset utakmica u kvalifikacijama, Pešić je brzo spustio očekivanja na Mundobasketu.
"Cilj na Svetskom prvenstvu je da se plasiramo na Olimpijske igre, koje su u Evropi. To bi trebalo da bude kruna ove generacije, koja ima i mladost, ali i iskustvo. Sve preko toga, medalje, jesu situaciju u kojoj možemo da se ljubimo, skačemo od sreće i bacamo trenerke u vazduh", izjavio je Pešić nakon plasmana na SP.
Te rečenice u velikoj meri se kose sa kvalitetom igračkog kadra reprezentacije Srbije, ma ko za nju nastupao.
Naravno, fantastično bi bilo da "orlovi" u najjačem sastavu, predvođeni Jokićem, Bogdanovićem, Micićem i drugima, povrate Srbiji ugled kakav je uživala, ne tako davno.
Čak i ukoliko to ne bude slučaj, Srbija u svojim redovima poseduje izuzetno talentovane i uspešne košarkaše, koji imaju više nego respektabilne karijere u svetu košarke.
I druga "garnitura" naše reprezentacije, na papiru bi trebalo da bude jača od 70 odsto ostalih selekcija, jer se i dalje radi o igračima koji sa velikim uspehom nastupaju u Evroligi i drugim jakim ligama širom sveta.
Međutim, papir i kvalitet igrača u teoriji je jedno, a surova realnost sasvim druga stvar.
Tako je Srbija, uprkos statusu apsolutnog favorita, u prethodnih par godina doživljavala velike "šamare" u svetu košarke.
Ranjeni lav koji je dozvolio da ga maltretiraju
Sunovrat je počeo sa Argentinom, nastavio se u dva navrata sa Italijom, ali poslednjih godina, Srbija ne uspeva da izađe na kraj sa selekcijama kakve su Nemačka, Letonija, Belgija...
Uveliko je izgubljen autoritet i respekt koji je naša zemlja uživala od znatno jačih reprezentacija, koje su po svaku cenu želele da nas izbegnu na svom putu.
Od reprezentacije sa kojom ne želite da se sastanete, relativno brzo se došlo do toga da je Srbiju više nego izvodljivo pobediti, i to više puta i u gostima ako treba.
Legendarni glumac Kristofer Voken, u filmu pod nazivom "Poolhall Junkies", ispričao je veoma zanimljivu priču koristivši terminologiju o lavovima.
"Imamo jednog lava. On je kralj džungle, sa ogromnom grivom oko vrata. Leži ispod drveta, u sred Afrike. Veliki je, vruće mu je, ne želi da se pomera, da se umara. Prilaze mu mladunci, počinju da ga nerviraju, grizu mu rep, grizu mu uvo, a on ne reaguje. Lavica to vidi i počne i ona da ga zeza, a on i dalje ništa. To brzo primete i ostale životinje, prilaze mu i one. Šakali i hijene laju na njega i smeju mu se, počinju da mu ulaze u teritoriju i otimaju hranu. Tako iz dana u dan, sve su mu bliži i sve više mu se rugaju, sve dok jednog dana, lav ne ustane i krene da rastura sve oko sebe. Da trči kao vetar, da lovi i pojede sve što mu se nađe na putu, jer ipak, sa vremena na vreme, lav mora da pokaže šakalima i hijenama, ko je kralj džungle."
"Zemlja MVP igrača" pričaju o Srbiji već neko vreme, ali sve više i više se "hijene i šakali" poigravaju sa Srbijom.
Promene selektora nisu urodile plodom, pošto nakon statusa olimpijskog, svetskog i evropskog vicešampiona, Srbiju na pravi put nisu uspeli da vrate Igor Kokoškov, ni Svetislav Pešić u dosadašnjem drugom mandatu.
Prošlogodišnji Evrobasket na trenutak je dao nadu, ali je ubrzo nagovestio i istakao velike mane u igri naše selekcije, a kvalifikacije za Mundobasket su to još više potvrdile.
Možda selektor Pešić ima pravo kada pokušava da smanji očekivanja i spusti navijače na zemlju. Možda Srbija, uprkos kvalitetu, sa razlogom ne uspeva da pobedi ni one slabije, a kamoli jače od sebe.
Računa li Srbija na Jokića, Bogdanovića, ali i Teodosića?
Iako se ne nalazi u najboljem reprezentativnom periodu u svojoj istoriji, Srbija ipak raspolaže sa nekim od najboljih košarkaša na svetu, te je nemoguće nemati velika očekivanja i navijati za medalju, pa što da ne i zlatnu na prvenstvu sveta u Japanu, Filipinima i Indoneziji.
Nikola Jokić je dvostruki uzastopni MVP najjačeg klupskog košarkaškog prvenstva na svetu.
Centar iz Sombora krupnim koracima hita ka trećem uzastopnom priznanju za najkorisnijeg igrača sveta, čime će ispisati istoriju NBA lige.
Uz njega, "preko bare" su i Bogdan Bogdanović, Aleksej Pokuševski i Boban Marjanović.
Bogdan je već šestu sezonu u NBA ligi, što dovoljno govori o njegovim kvalitetima.
I pored toga što je sve češće druga napadačka opcija Atlante i što postiže sve više i više poena, ljubitelji srpske košarke najviše navijaju za njegove pogotke i igre u reprezentativnom dresu, koje su prethodnih godina izostajale zbog povreda.
Aleksej Pokuševski iz dana u dan na najvećoj košarkaškoj pozornici pokazuje da ga krasi nesvakidaša raznovrsnost, te je jedan od retkih plejmejkera koji je pokrivao poziciju centra u Oklahomi, pa će biti zanimljivo videti hoće li se "Poku" konačno naći na spisku selektora reprezentacije Srbije.
Potsećamo se da je prethodnih prvenstava, Pokuševski ostajao van sastava njegovom voljom, kako bi napredovao i radio na svom telu i igri.
Ogromnu prašinu, selektor Pešić podigao je prošle godine, kada na Evrobasket nije poveo možda i najboljeg plejmejkera u istoriji reprezentacije - Miloša Teodosića.
Na pomenutom Evrobasketu, došlo se u situaciju gde se na kraju osetilo odsustvo lidera, veteranskog igrača sa iskustvom i nekoga ko bi u možda umanjenoj ulozi, mogao da ima veliki doprinos.
Mesecima nakon toga, Svetislav Pešić izgleda nije promenio svoje mišljenje o Teodosićevom povratku u reprezentaciju.
"Tada sam govorio da niko nije isključen i precrtan, ekipa se sastavlja od igrača koji iskustvom i mladosti zadovoljavaju kriterijume. Dugačka je sezona, videćemo šta će se dešavati. Ne bih voleo pitanja na koja je davno odgovoreno. To je završeno. Videli ste kojih 40 igrača su prošli kvalifikacije“, zaključio je Pešić priču na tu temu.
Što se tiče nastupa pomenutih Jokića, Bogdanovića, ali i višestrukog MVP igrača i osvajača Evrolige Vasilija Micića, povratnika u Evropu Nemanje Bjelice, kao i mnogih drugih, Pešić je imao neodređenu izjavu.
"Pravimo kalendar, gledamo gde ćemo igrati prijateljske utakmice i sa kim ćemo igrati. Tarlać i ja moramo da razmotrimo sve to. Sporazum između NBA i FIBA kaže da igrači mogu da počnu pripreme 28 dana pre početka Svetskog prvenstva. I dalje ne znamo dokle će Jokić i Bogdanović igrati u NBA. U Evroligi su tek sada počeli da igraju ozbiljnije utakmice. Njihove utakmice se završavaju krajem juna, tako da ćemo videti šta ćemo i kako ćemo. U junu ćemo možda pozvati kandidate koji će biti slobodni, da treniramo i razgovaramo. To ćemo sve uraditi pre godišnjeg odmora jer momci moraju da se odmore. Loša priprema, loše prvenstvo", rekao je Pešić.
Da li je vreme za alternativnim kadrovskim rešenjima
Pominjalo se da je Srbija sa 40 igrača nastupala u kvalifikacionom ciklusu za Svetsko prvenstvo.
Među njima je bilo i višestrukih MVP igrača, ali i debitanata.
Sve češće su teme, polemike i pitanja, da li Srbija treba da se prilagodi ostatku sveta i počne sa alternativnim kadrovskim rešenjima.
Kevin Panter je kapiten Partizana i poseduje srpski pasoš, NBA košarkaši Džon Končar i Frenk Kaminski vuku korene iz naše zemlje, a Andrej Stojaković se pominjao sve dok se nije opredelio za Grčku.
Ipak, sve više preovladava mišljenje da Srbija, među pomenutih 40, a čak i 50 igrača koje ima na raspolaganju, ima znatno kvalitetniji sastav od mnogih selekcija koje su imale više uspeha u prethodnom periodu, a košarkaška javnost složiće se da problem Srbije ne leži u tome što nema naturalizovane strance, ili što talentovani igrači biraju da igraju za neke druge zemlje.
Da li je problem u odgovornosti u napadu, zalaganju u odbrani, ratu na relaciji FIBA - Evroliga, nedostatku konstantnosti, da li u razlici partija koje košarkaši imaju u nacionalnom i klupskom dresu, u ogromnom pritisku slavne prošlosti i na uspeh naviknutih navijača, ili nešto za šta još uvek nismo čuli i saznali, ostaje da se vidi u narednom periodu.
Ono što je sigurno, na osnovu zaključenog iz prethodnih turnira i partija, Srbija će morati da napravi krupan korak unapred, ukoliko želi da ostane košarkaška velesila i ukoliko želi da se vrati na pravi put.
Za tako nešto, potrebno je da svako, od košarkaša, preko trenera, pa do čelnika saveza, bude na istoj strani i da ima isti cilj na umu. Naravno, faktor igra i fortuna, koje nam je nedostajalo u prethodnim godinama, te ostaje da se nadamo da će se svi parametri poklopiti, kako bi ponovo gledali "orlove" na svetskom košarkaškom tronu.