Urušavanje Humske - kako je Partizanova "tvrđava" postala ruina?

Postoji ona fraza u fudbalu po kojoj igrači uživaju da igraju pred svojim navijačima. Ona za članove FK Partizan ove godine ne bi mogla da bude dalja od istine.

Niti crno-beli uživaju da igraju na domaćem terenu, niti igraju pred bogzna koliko navijača. Humska je od "tvrđave" koja je postala u eri Aleksandra Stanojevića sada samo urušena olupina u koju može da uđe i gosti se ko kako stigne.

Partizanova sramota - šamar od najgoreg tima Superlige, gube mesto za Ligu šampiona?

Ekipa Igora Duljaja je u petak doživela novi šamar na domaćem terenu, pošto ih je u meču Superlige savladao do tada poslednjeplasirani Radnik iz Surdulice (1:2). Ali ovaj udarac nije učinio da crno-belima bride obrazi - oni su jarko crveni već neko vreme. Toliko da je pitanje i koliko će obrazi osetiti jačinu šamara.

Štaviše, Partizan za pobedu u Humskoj ne zna puna četiri meseca, od 13. novembra i poslednje utakmice pred pauzu zbog Svetskog prvenstva. Tada je jedva savladan Novi Pazar i od tada više niko. A nije da je Partizan imao zvučne rivale za protivnike.

Prvo je Mladost iz Novog Sada, ta ekipa koja se grčevito bori za opstanak, jasno stavila do znanja čitavoj Srbiji da sa crno-belima nešto opasno ne valja.

Onih 0:4 ostali bi samo šokantni da se na tom rezultatu sve završilo.

Ubrzo je Šerif u Humskoj od zaostatka 2:0 u ukupnom rezultatu dvomeča, bez ikakvih problema tri puta tresao mrežu i stigao do plasmana u osminu finala Lige konferencija. Ni tada od stručnog štaba Gordana Petrića nije bilo konkretnih odgovora kako se takve stvari ponavljaju crno-belima.

Četiri dana kasnije je Radnički iz Kragujevca odneo bod (1:1), dok je isti rezultat bio i na Dan žena, kada je u Humskoj gostovala ekipa Kolubare. Petrić je do tada već otišao, Partizan pretrpeo i poraz u derbiju na "Marakani", ali ništa nije uspevalo da trgne ekipu.

Rekao je Duljaj posle poraza od Radnika da je "problem u glavama igrača, ali da nema odustajanja".

Ali, crno-beli već dobrih mesec dana izgledaju kao da su se odavno prepustili čemeru i da kraj sezone ne može dovoljno brzo da stigne.

Igraju malokrvno i bez vidljivog plana, u odbrani uporno prave greške kakve ne bi smele da se događaju ni domaćim ekipama koje se ne zovu "Partizan". Sredina terena je krpljena igračima koji ne poseduju dovoljan kvalitet za napredak ekipe, dok u napadu se sve svodi na to kako će se snaći Rikardo Gomeš.

Poslednji put kada je Partizan imao niz od pet mečeva bez pobede u Humskoj bio je prelaz iz 2017. u 2018. godinu. Tada je svih pet puta rezultat bio 1:1, ali od toga jednom protiv Zvezde i jednom protiv Viktorije Plzenj u Ligi Evrope.

I te godine je Partizan kako je sezona odmicala bivao sve dalji od Zvezde, a sada su stvari toliko loše da i TSC preti da im preotme drugu poziciju, onu koja vodi u kvalifikacije za Ligu šampiona.

Partizan je sebi dozvolio da se već godinama urušava potezima van terena - da ne ulaže dovoljno, da olako ostaje bez kvalitetnih igrača, da mu pojedini čak i beže usred sezone, i da ne osvaja trofeje iz sezone u sezonu. Čak je i Teleoptik daleko od "fabrike talenata" kakva je nekada bio.

Pa kad su već stvari loše od vrha ka naniže, nije čudo što je od Humske tvrđave ostala samo ruina u koju "manji" timovi dolaze da pokupe bodove i naprave rezultate za prepričavanje.