"Gubitkom Radomira, nestao je i delić srca ovog kluba. Sa njim sam naučio da pobeđujem, da živim strastveno, do detalja koji te teraju da se usavršavaš kao čovek i profesionalac." Enrike Serezo, predsednik Atletiko Madrida, tim rečima je poslao poslednji pozdrav Radomiru Antiću.
Na današnji dan pre tri godine, preminuo je legendarni fudbalski stručnjak. Antić, jedini čovek koji je u karijeri vodio i Atletiko i Real Madrid i Barselonu, napustio je svet 6. aprila 2020. godine.
Uspesima koje je ostvario na Pirinejima, pre svega sa Atletikom, zaslužio je da je i danas u Španiji dovoljno da ga oslove sa Radomir. Gospodskih manira i smirujućeg glasa, krčio je svoj trenerski put od pomoćnika u Partizanu, preko španskih velikana, do reprezentacije Srbije.
Na tom putu, susretao se sa brojnim igračima. Ali nežnim dodirom neke fudbalere je posebno dotakao. Izvukao iz njih najbolje. Pokazao im da mogu sve što ni sami nisu verovali. Njih osmorica su sa misterom iz Žitišta imali posebne uspehe i rezultate, čak i ako se nije svaka od tih priča završila na lep način.
Hose Luis Čilavert - Dolazak "Buldoga" u Evropu
Najbolji fudbaler Južne Amerike 1996. godine bio je golman iz Paragvaja. Iz siromašne porodice u Lukeu, tik uz granicu sa Argentinom, ubrzo je u svojoj karijeri napredovao do San Lorenca i Buenos Ajresa.
Ali u leto 1988. godine, usledila je najveća promena u životu tada 23-godišnjeg Hosea Luisa Čilaverta. Antić, kao trener Saragose, odigrao je jednu od ključnih uloga da talentovani golman prvi put stigne u Evropu. U tome su, pored Antića, udela imali i predsednik kluba Migel Beltran i generalni direktor Pako Santamarija.
"Tamo sam odrastao kao igrač i kao čovek. Jasno je da fudbal tada i fudbal sada pripadaju različitim stilovima, ali veoma sam im zahvalan što su me doveli u Evropu", rekao je Čilavert pre par godina o svom boravku u Saragosi.
Tokom karijere, Čilavert je postao sinonim za golmana-golgetera. Bio je specijalista za slobodne udarce, koje je vežbao 80-120 puta posle svakog treninga. Uz to je izvodio i penale. Iako je pod Antićevom komandom mrežu zatresao "samo" jednom za dve sezone, već posle prve godine saradnje, počela je jedna nova era.
Čilavert je 1989. debitovao za Paragvaj, koji će predstavljati na 74 meča, sve do 2003. godine. Kada je Antić 1990. prešao na klupu Real Madrida posle dobrih rezultata u Saragosi, Čilavert je od standardnog čuvara mreže tek ponekad dobijao prilike. Ubrzo je shvatio da pod Ildom Maneirom nije zanimljivo kao kod Radomira. Na kraju sezone se vratio u Argentinu - potpisao je za Velez i tamo ostao punu deceniju. "El Buldog" je kasnije u Evropi još branio za francuski Strazbur, ali ni tamo nije bilo onog mirnog Antićevog dodira.
Fernando Jero - Legenda Reala i Antićev golgeter
Antić je Real Madrid stigao da povede na tek 36 utakmica. Tek, jer ga je uprava kluba neočekivano smenila uprkos osam bodova prednosti na vrhu tabele Primere. U tih 10 meseci na "Santijago Bernabeuu", Antić je uspeo da u klub dovede Luisa Enrikea, čoveka koji će velike uspehe postići i u Realu i u Barseloni. No, neočekivane stvari Antić je napravio sa Fernandom Jerom.
Legendarni Španac ostao je upamćen kao prvoklasni štoper koji je na prelazu stoleća predvodio "kraljevski klub" do tri trofeja u Ligi šampiona. Zato je nezamislivo da je Jero pod Antićem bio jedan od najboljih golgetera u Primeri.
Istina, bio je to kratak, ali eksplozivan period. U drugom delu sezone 1990/91, Antić je tadašnjeg vezistu Jera pomerio na još ofanzivniju poziciju. Bio je to pun pogodak - Jero je postigao 18 golova na 35 mečeva na kojima mu je srpski stručnjak bio trener.
Jero je u prvoj polusezoni 1991/92 postigao 11 golova, pre nego što je Antić dobio otkaz u januaru 1992. Do kraja sezone, Jero je dodao još 10 golova i sa 21 pogotkom bio drugi strelac Primere - ispred Hrista Stoičkova i drugih slavnih napadača. Real je na kraju tu titulu tragično izgubio i prepustio Barseloni, a Antić je svoju osvetu dočekao četiri godine kasnije, na klupi Atletika.
Robert Prosinečki - "Antić me je preporodio"
Robert Prosinečki je do raspada Jugoslavije postao prvak Evrope sa Crvenom zvezda i sveta sa omladinskom reprezentacijom. Prešao je u Real Madrid baš kod Antića, gde u teškom trenutku nije umeo da se snađe.
"Kao i kod svakog talentovanog igrača, treba mu kontunitet, a on ga zbog fizičkih problema nije imao", pričao je Antić o Prosinečkom u opširnom intervjuu za španski "Džot Daun".
"Istina je da je pušio i da su ga mučile povrede sa mišićima. Pride, na njega je značajno uticao rat Srbije i Hrvatske. Otac mu je bio Hrvat, a majka Srpkinja. Svaki dan je razmišljao šta bi moglo da se desi, visio na telefonu. Bombe su sevale svaki dan, lako je moglo da se desi da ti neko iz porodice strada."
Ipak, kada je Antić 1994. već bio u Ovijedu, obnovio je saradnju sa Prosinečkim i omogućio mu sredinu koja mu je obezbedila još jedan veliki transfer.
"Dok je bio u Madridu, Prosinečki nije izlazio iz moje kuće, a u Ovijedu je kod mene igrao sezonu života. Ukazala se šansa, jer u Realu nije igrao i nije imao dobre odnose. Bio je oduševljen kad sam ga zvao da dođe. Rekao bih da mu je to bila najbolja sezona u Španiji. Sa Prosinečkim smo pobedili i Real Horhea Valdana", prisećao se Antić.
I "Žuti" je imao slična razmišljanja.
"Preporodio me je u Ovijedu. Bila je to moja najbolja sezona u Španiji, igrao sam kod Antića tako da me je zvala Barselona. Bio je trener koji je imao izuzetnu moć zapažanja i taktike. Ostao mi je u najlepšem sećanju i kao stručnjak i čovek", pričao je Prosinečki za "Sportski žurnal" kada je čuo vest o smrti svog bivšeg trenera.
Slaviša Jokanović - Radomirov pečat na život i dve karijere
"Radomir je čovek kojeg mnogo cenim i koji je uvek tu bio za mene. I profesionalno, i privatno. Vrlo bitna osoba u mom životu. Sarađivao sam s mnogo trenera i video mnogo različitih pristupa fudbalu i od svih stručnjaka sam najviše vremena proveo s Radomirom. Najviše puta sam sa njim diskutovao o fudbalu. O problemima i rešenjima. Od njega može mnogo da se nauči", rekao je Slaviša Jokanović za "Mocartsport" sada već davne 2018. godine.
Teško da postoji igrač na kog je Antić više uticao. Svoj pečat je ostavio i na igračku i na trenersku karijeru Jokanovića. Sve je počelo u leto 1993, kada je 25-godišnji vezista posle tri godine u Partizanu stasao za odlazak u inostranstvo.
"On me je doveo u Ovijedo. Porodica mi živi u Madridu, blizu smo jedni drugih. I kada god nemam posla, onda smo u stalnom dnevnom kontaktu s njim. Posećujem ga kod kuće pošto on gleda 700 utakmica nedeljno. Verovatno čovek nije pogledao nijedan film. Jer kad god uđete u njegov dom, uvek gleda fudbal. A ja sam ušao u njegovu kuću preko 1.000 puta i uvek je tako bilo", pričao je Jokanović o svojim druženjima sa "Misterom".
U Ovijedu su sarađivali dve sezone. Kada je Antić sačuvao ekipu u Primeri u sezoni 1992/93, Jokanović je bio možda i ključno pojačanje da odmah stignu do visokog devetog mesta. Isti uspeh je ponovljen i u sezoni 1994/95, kada su im se putevi razišli.
Antić je otišao u Atletiko Madrid i zvao Jokanovića da pođe sa njim, ali je vezista rešio da pređe u Tenerife. Ispostavilo se da je to bila greška - mogao je da bude deo tima koji je 1996. osvojio "duplu krunu".
"Ni Prosinečki ni Jokanović se nisu usudili da dođu, jer je Atletiko bio veoma nestabilan klub. Robert je izabrao Barselonu što je u redu, veliki klub, ali Jokanović je izabrao Tenerife pre Atletika. Niko u to vreme nije želeo u Atletiko. Za dve sezone su promenili su 10 trenera ili tako nešto", prisećao se Antić par decenija kasnije.
Iako razdvojenih puteva, Jokanović je u Antiću imao mentora sa kojim je uvek mogao da razgovara. Zajedno su pronalazili fudbalska rešenja i u tome možda leže i neki od uspeha koje je Jokanović ostvario u trenerskoj karijeri.
Milinko Pantić - Najveći Radomirov "izum"
Imao je taj Antićev trofejni Atletiko svojih zvezda. Bugarin Ljuboslav Penev bio je prvi strelac ekipe sa 22 gola. Bio je tu i ratoborni Dijego Simeone, prvi čovek koji će posle Antića doneti Atletiku šampionsku titulu. Ali najveći "izum" Radomira Antića te sezone bio je Milinko Pantić.
Ofanzivac iz Loznice, ponikao u Partizanu, važio je za velikog talenta - jednog od najvećih u Jugoslaviji. Ali taj tinejdžer nije ostvario ono što se od njega očekivalo. Sve dok u leto 1995. nije dobio poziv čoveka sa kojim je jedno vreme sarađivao u Partizanu.
"Zvao sam ga Maestro. Kada sam igrao za Panionios, pozvao me je i hteo je da zna kako mi ide u Grčkoj. Ta sezona je bila sjajna za mene, najbolja u karijeri - 20 asistencija i 17 golova. Kada sam mu nekako poslao video materijal mojih igara, nisu ni dva dana prošla kada me je pozvao i rekao mi da ništa ne potpisujem", pričao je Pantić za "Glas trenera" (Coaches Voice).
Pantić je imao još godinu dana ugovora s Panioniosom, klub je hteo da ga zadrži i duže, ali posle nekog vremena, ponovo je usledio Antićev poziv.
"Želim da potpišeš za Atletiko. I tako će i biti", rekao je Antić kratko, postavivši temelje za jedno od njegovih najvećih otkrovenja u karijeri. Deset golova u Primeri i šest u Kupu kralja učinili su ga jednim od ključnih igrača na Atletikovom putu ka dva trofeja u sezoni 95/96.
"Potpisao sam za Atletiko sa 29 godina, možda pomalo kasno. Ali to su bile tri vrlo dobre godine, posebno prva u kojoj je Maestro sve nas predvodio do 'duple krune'. Svi smo mi bili Antićevi saučesnici. Svako od nas je radio posao za dobrobit grupe", pričao je Pantić o saradnji za pamćenje.
Te 1996. je Pantić i odigrao jedine dve utakmice za reprezentaciju Jugoslavije, dok se posle sezone u Le Avru, u leto 1999. vratio u Panionios. Tamo odakle je zbog Antića morao da ode, tamo je i završio bogatu karijeru.
Havijer Saviola - Barselonin "zec" ponovo na slobodi
Posle rada u Realu i Atletiku, Antić je 2003. dočekao i posao u Barseloni. Tokom njegove pauze od trenerskog posla, Katalonci su bili u ćorsokaku.
Loše igre pod Lujom van Galom dovele su do otkaza Holanđanina. Barsa je bila na užasavajućem 15. mestu u Primeri, sa 23 boda iz prvih 20 utakmica u sezoni. Predsednik Đoan Gaspar je doveo Antića i pred njega stavio zadatak da tim mora da preživi u Primeri. Toliko su rezultati bili katastrofalni.
Ali Antić je od početka februara do kraja sezone napravio preporod u samo 24 utakmice. U centru zbivanja bio je Havijer Saviola. Argentinac, prigodnog nadimka "Zec", izgledao je kao ponovo oslobođeni čovek.
Iz Van Galovog rigidnog sistema došao je kod liberalnijeg Antića. Posle tri gola do tog trenutka u sezoni, kod srpskog stručnjaka ih je samo u Primeri dodao još 11. U Ligi šampiona je bio strelac i u pobedi 3:0 protiv Intera, koja je naterala Antića da na sav glas pohvali Saviolu.
"U ovom trenutku, sve što dotaknemo pretvara se u zlato, ali jedan igrač je uradio i više nego što je traženo od njega. Osvajao je lopte u odbrani, postigao je jedan i namestio još jedan gol. To je bio Saviola. Rekao sam mu da ne bude uvek velikodušan dodavanjima za saigrače, nego da šutira kada ima prostora. Tako je večeras i postigao gol", pričao je Antić oduševljeno o omalenom Argentincu.
"On je bio trener koji je mnogo pričao sa igračima", prisećao se Saviola saradnje sa Antićem kada je saznao da je srpski trener preminuo.
"Bio je veoma ljudski nastrojen. Bili smo tada u teškom trenutku, ali on je preuzeo kontrolu i doveo nas do plasmana u Evropu. Antić je prenosio smirenost i imam sjajna sećanja na njega", bile su Savioline reči o njihovoj kratkoj, ali efektnoj saradnji.
Nakon 11 golova u Primeri pod Antićem, Saviola posle toga nije postigao više od 11 golova u čitavoj ligaškoj sezoni sve dok deset godina kasnije nije igrao u grčkom Olimpijakosu.
Kristijan Vijeri - Od hvalospeva do burnog rastanka
Nijedan igrač na ovoj listi nije imao takvu saradnju sa Antićem. Kristijan Vijeri je za samo godinu dana prešao put od "I mrtav Vijeri je bolji od bilo kog drugog živog napadača", do momka koji je "zatvorio sve diskoteke u Madridu".
Obe izjave pripisuju se Radomiru Antiću. "Mister" je bio očaran Vijerijevim kvalitetima kada je ovaj sa dva gola i jednom asistencijom razbio Franka Barezija i Milan, u pobedi Juventusa 6:1 nasred "San Sira".
U sezoni 1997/98, Vijeri je - rečima pojedinih medija - pokvario Primeru. U dresu Atletika je na 24 meča postigao 24 gola, dok je u Kupu UEFA dodao još pet pogodaka.
"Kristijan je stigao baš zato što je bio mlad i što je pred njim bila budućnost. Stigao je iz velikog kluba, radio s Marčelom Lipijem, imao sam problem da mu objasnim kako želim da igra. Ja mu kažem da napada drugu stativu, on ništa. ‘Lipi mi je govorio da uvek idem na prvu’. Ja mu kažem: ‘Pa kad kreneš na prvu ovolicki će gol da ti bude’. Ali na kraju smo se razumeli, te je sezone postigao 24 gola. Prvi put u karijeri, ponovio je to tek pet godina kasnije u Interu", pričao je Antić o saradnji sa italijanskim mangupom.
I zaista, Vijeri je do 24 gola u ligi stizao samo 1998. i 2003. godine, što govori o odličnim partijama pod Antićem. Ipak, u finišu sezone je među njima dvojicom došlo do sukoba koji je ubrzo postao javan. Italijan je mislio da Srbin "nije baš inteligentan", dok je trener zamerao napadaču česte noćne izlaske.
Vijeri je u intervjuu za "El Pais" zamerao Antiću i lagane treninge, koje je krivio za njegove povrede te sezone. Tada je već bilo jasno da će Arigo Saki naredne sezone zameniti Antića, dok je i Vijeriju Španije bilo preko glave.
Atletiko je sezonu završio na sedmom mestu i to nakon što je u Vijeri u poslednjem meču u crveno-belom dresu postigao dva gola u pobedi nad Barselonom 5:2.
Milan Jovanović - Kako je Antić zadužio "Laneta"
Radomir Antić je reprezentaciju Srbije predvodio na 27 utakmica i samo je Miloš Krasić upisao više nastupa od "Laneta" Jovanovića u tom periodu. Niko nije postigao toliko golova kao krilo iz Bajine Bašte - devet, uz još tri asistencije. Sve je kulminiralo njegovim pogotkom protiv Nemačke na Mundijalu 2010. godine.
Ali Jovanović će Antića posebno pamtiti po priči koju je prošle godine otkrio u podkastu "Alesto".
"Imam ogromno poštovanje, on je mene zadužio još jednim detaljem. To da ću početi utakmicu protiv Litvanije već se polako šuškalo, a onda se javilo tadašnje rukovodstvo uključujući i trenera jednog od naša dva najveća kluba. Stigli su u Kovilovo da ubede Antića da bi njihov igrač trebalo da počne utakmicu zbog nastupa za Premijer ligu", pričao je Jovanović.
"Neću govoriti ime tog mog kolege koji je danas jedan od mojih najboljih prijatelja, divan momak. On nema apsolutno ništa sa tom situacijom, bio je objekat oko koga se priča vrtela. E, Antić je tu ostao čvrst. Rekao je da reprezentacija treba da bude sačinjena od igrača u najboljoj formi i da ne može da se igra sa svojim pedigreom, a normalno ni sa činjenicom da ignorišem nešto što smo ovde videli svi."
Odličnim partijama u Standardu iz Liježa, a posebno reprezentacije, Jovanović je kasnije zaslužio i transfer u Liverpul. A posle te utakmice protiv Litvanije, Jovanović je imao stav koji je mogao samo da mu donese dobre igre u dresu Srbije.
"Zato sam ja njemu zahvalan, što mi je pošteno dao šansu. Trudio sam se i imao neverovatan motiv da mu vratim, da ga uverim da je bio u pravu. To je najveći poklon i benefit tog odnosa i tog perioda", ispričao je Milan Jovanović.
Stoga ne čudi da je posle kultnog gola Nemcima u Južnoj Africi potrčao u zagrljaj Misteru Radomiru. I Jovanović je znao šta znači nežni dodir Antićeve trenerske ruke.