Zašto je Crvena zvezda izuzetak među bogatom evropskom elitom?

"TV prava učestvuju u Evropi i do 50 odsto u strukturi prihoda. U Zvezdi su ispod dva odsto, iako su naše utakmice izuzetno gledane i u konkurenciji smo sa utakmicama Lige šampiona i Premijer lige na našem tržištu. Od ulaznica imamo takođe mali prihod. Zvezda je narodni klub, imamo tu socijalnu dimenziju", rekao je Petrović za Politiku.

Izuzetak je grupna faza Lige šampiona koju ne možete planirati svake godine, dodao je on.

"Čak nam je i prihod od sponzora ispod evropskog proseka od 25 odsto ukupnih prihoda. Prihod od nefudbalskih aktivnosti po primeru određenih klubova u Evropi bi takođe izjednačio ovaj finansijski disbalans koji imamo".

Petrović nema dilemu oko razloga za vraćanje Zvezde na veliku evropsku scenu i brojnih uspeha od 2014. godine.

"Razvojna strategija kluba postavljena od strane top menadžmenta bila je osnovni razlog revolucije koju je klub doživeo u prethodnih devet godina. Da bismo ostali održivi i konkurentni moramo imati kontinutitet razvojne strategije, jer samo takvim pristupom možemo obezbediti stabilnost i rast. Svi prethodni pokušaji sa restriktivnom politikom su se pokazali kao neuspešni".

Petrović ne krije da je ponosan na stabilno poslovanje kluba sa stadiona "Rajko Mitić".

"Zvezda je u periodu pre korone - od 2015. do početka 2020. godine - generisala profit od 30 miliona evra. Tokom korone je došlo do poremećaja ne samo kod nas, nego u celom evropskom fudbalu i mi smo kao i većina klubova zabeležili gubitke".

Međutim, Zvezda je obezbedila stabilno funkcionisanje pre svega na osnovu svojih glavnih temelja - talenata i rezultata do koga se dolazi konkurentnim timom i velikim ulaganjima u akademiju. Klub je ranije imao oko tri do četiri puta manji rashod od postojećeg, odnosno oko 10 do 12 miliona evra, ali se bez obzira generisao veliki gubitak svake godine u iznosu od pet do šest miliona evra.

"Crvena zvezda je bila u takvoj poziciji zato što nije bilo prihodne strane, nije ulagano u tim i talente. Nije bilo stabilnosti, a još manje rasta".

Operativni direktor Zvezde je razrešio dileme koje su se pojavile u javnosti oko kratkoročne pozajmice koju je klub uzeo da bi refinansirao poreske obaveze.

"Prihodi kluba su izuzetno sezonski, 80 odsto realizacije se dešava u tri meseca godišnje. U međuvremenu, klub se finansira putem eskonta i kredita. Nedavno smo otvorili više kreditnih linija sa stranim finansijskim institucijama koje su prepoznale stabilnost i rast Crvene zvezde, ali i imaju veliko poverenje u aktuelni klupski menadžment. Da bi refinansirali u celosti poreske obaveze u martu pre priliva koje očekujemo na leto obezbedili smo još jednu kratkoročnu pozajmicu. Svašta se pisalo po medijima za tu pozajmicu, jedina istina je da smo zapravo napravili uštedu u troškovima jer je kamatna stopa na tu pozajmicu oko devet odsto na godišnjem nivou, dakle manja od kamate koji smo plaćali prema poreskoj upravi".

Petrović ističe da je postojeći dug Zvezde održiv.

"Klub ne samo da ima neto novčane obaveze u nivou godišnjeg prihoda, već smo bitno restrukturirali ročnost na srednjoročni period. Takođe, obaveze kluba koje su predmet licenciranja imaju malo učešće u ukupnim obavezama. Bitno je istaći još dve stvari, Zvezda u knjigama i dalje nosi velikih iznos knjigovodstvenih obaveza koje zapravo ne predstavljaju teret po klub, na primer hipotetički porez u slučaju prodaje stadiona, rezervisanja, određene obaveze koje su u procesu otpisa, primljeni avansi itd".

Zvezda je kompanija kao i svaka druga, objašnjava Petrović.

"Druga bitna stvar, koju bi zvezdaši trebalo da razumeju, jeste da kao i svaka druga kompanija, Zvezda funkcioniše i razvija se uz optimalno zaduženje. Prezaduženje predstavlja veliki rizik posebno uz trenutno visoke stope kamata, ali paralelno biti nezadužen stopira razvoj i pun potencijal kompanije ili kluba. Zvezda se ne bi razvijala i rasla u prethodnim godinama da se nismo finansirali i na ovaj način, ne bi danas imali tim koji imamo, infrastrukturu, sedam osvojenih titula i sedam grupnih faza UEFA takmičenja. Mi smo 2014. godine bili bez svetla na kraju tunela, u potpunom mraku, međutim razvojnom strategijom menadžmenta podigli smo se iz totalnog ambisa i doveli klub ovde gde smo danas, iako je 2014 dug bio 64 miliona evra, a prihodi samo osam miliona evra. Dakle, dug je tada bio osam godisnjih budžeta. Danas je naš dug u nivou, odnosno za ovu godinu čak ispod godišnjeg budžeta i ni na koji način ne opterećuje funkcionisanje kluba".

Dodao je da ceo svet funcioniše tako što koristi tuđi kapital.

"Svetske ekonomije, države, uspešne kompanije funkcionišu i rastu na principu zaduživanja, samo se kod nas pravi medijski negativna priča oko toga da se za rast koristi i tuđi kapital. Najmoćnije zemlje sveta i najvrednije kompanije sveta su zadužene, da nisu, ne bi bile najmoćnije i najvrednije danas, već bi ih konkurencija pretekla. Nemačka je dužna 70 odsto svog BDP-a, Amerika preko 120 odsto svog BDP-a", istakao je Petrović.