Amerikanci se nadaju da će mlada ekipa sačinjena od igrača koji igraju u Evropi na najvišem nivou napraviti iskorak u odnosu na prethodne selekcije.
Fudbal u Americi nikada nije bio najpopularniji sport. Zapravo, nije ni u samom vrhu.
Ni održavanje Svetskog prvenstva 1994. godine nije pomoglo, ni dolasci velikih fudbalskih zvezda, ni ogromna ulaganja.
Istorija
Popularizacija fudbala nikada nije urodila plodom, pa se jedanaesti nastup na svetskim šampionatima može smatrati uspehom.
Najveće dostignuće reprezentacije SAD je na prvom šampionatu sveta – 1930. godine u Urugvaju, na kojem su zaustavljeni u polufinalu.
Amerikanci su standardni učesnici Mundijala od 1990. godine, a jedino za koje se nisu kvalifikovali jeste prethodno – 2018. u Rusiji.
Put do Katara
Sada je selekcija SAD za dlaku izbegla interkontinentalno doigravanje, pošto je u kvalifikacijama zauzela treće mesto – iza Kanade i Meksika.
Amerikanci su imali 25 bodova, isto koliko i četvrtoplasirana Kostarika, ali su zbog bolje gol razlike izborili direktan plasman na Svetsko prvenstvo.
Najveće zvezde
Najveća zvezda u timu SAD, bez dileme, jeste Kristijan Pulišić.
Momak iz Pensilvanije se evropskoj publici predstavio sjajnim igrama u dresu Dortmunda, odakle je otišao u Čelsi.
"Kapetan Amerika" je sa londonskim "plavcima" osvojio Ligu šampiona i tako postao tek drugi Amerikanac kojem je to pošlo za rukom (prvi je Jovan Kirovski sa Dortmundom 1997. godine).
Pulišićevim koracima je krenuo i Đio Rejna, pa je evropsku epizodu započeo u Dortmundu.
Sin proslavljenog Klaudija Rejne zablistao je na evropskom tlu, ali se prošle sezone borio sa povredama, pa se Amerikanci nadaju da će pronaći pravu formu pred početak Mundijala.
Još jedan momak čiji je otac ispisivao stranice fudbalske istorije, a koji se, takođe, u proteklom periodu borio sa povredama, jeste Timoti Vea.
Mladi napadač, sin Žorža Vee (nekadašnjeg osvajača Zlatne lopte, danas predsednika Liberije) prošao je škole Njujork Red Bulsa i PSŽ-a, da bi seniorsku karijeru, vrlo uspešno, započeo u Lilu.