Zemlja koja je iznedrila neke neverovatne fudbalere i imena koja često na lice izmame osmeh fudbalskih romantika.
Nastup u Kataru biće osmo pojavljivanje Kamerunaca na najvećoj sceni i, iako se pred samo takmičenje ne nalaze u najboljoj formi (tri poraza u poslednje četiri utakmice), neće predstavljati potpunog autsajdera u grupi u kojoj su još Srbija, Brazil i Švajcarska.
U prošlosti su beležili značajne rezultate i ono što su pokazali u prethodnih godinu dana potvrđuje da će biti dostojan izazivač svakom rivalu.
Istorija
Aktuelnoj generaciji, predvođenoj selektorom Rigoberom Songom, pred dolazak na Mundijal u mislima je slavna ekipa iz 1990. godine. Kamerunci su, sada već čuvenim golom Fransoaza Omam-Bijika, na „San Siru“ srušili Maradoninu Argentinu u grupi, a onda i doterali do četvrtfinala.
Zaustavila ih je Engleska posle produžetaka (3:2), legendarni Rože Mila je tada bio drugi strelac prvenstva sa četiri pogotka, nakon čega je usledio desetogodišnji post Kamerunaca na velikim takmičenjima.
Na Kupu konfederacija, takmičenju koje je nekada predstavljalo mini Svetsko prvenstvo, Kamerun je bio vicešampion, pošto je u finalu izgubio od moćne Francuske.
Song je tim momcima bio kapiten, u timu su bili igrači poput Samjuela Etoa, Erika Đembe Đembe, Žeremija, Karlosa Kamenog...
"Neukrotivi lavovi" su po uspešnosti druga zemlja u Africi sa pet titula na kontinentalnim prvenstvima (poslednji put 2017.), dvaput se kitili srebrnom, odnosno bronzanom medaljom.
Put do Katara
Nekada su Kamerunci u afričke kvalifikacije ulazili kao najveći favoriti za plasman na Mundijal, što ovoga puta nije bio slučaj. Senegal, Egipat, Alžir, Maroko, Tunis, Obala Slonovače, Nigerija i Gana bili su ispred njih po šansama čekiraju pet karata koliko je u Katar otišlo sa "crnog kontinenta".
Međutim, Song je napravio odličnu atmosferu među momcima, završili su u grupi kao prvi sa 15 bodova, dva više od spomenutih "slonova".
Plasirali su se u baraž u kojem su za protivnika imali Alžir, u tom trenutku ekipu sa najzvučnijim imenima.
Alžirci su pogotkom Islama Slimanija imali minimalnu prednost nakon prvog susreta, ali je u revanšu, na stadionu "Mustafa Čaker" u Bildi, Karl Toko-Ekambi šokirao 35.000 domaćih navijača u 124. minutu i odveo Kamerun na Svetsko prvenstvo.
Najveće zvezde
Najzvučnije ime svakako je Erik Maksim Čupo-Moting, 33-godišnji napadač minhenskog Bajerna i čovek koji godinama igra na elitnom nivou
Status "drugog po redu" imaju spomenuti Toko-Ekambi koji nastupa za Olimpik Lion i Vinsent Abubakar, član Al Nasra iz Saudijske Arabije. Obojica igraju na poziciji napadača, ali selektor Song često Toko-Ekambija stavlja na bok.
Jasno je da Kameruncima ne manjka napadačkih opcija, posebno jer se u ofanzivnom delu veznog reda nalazi Napolijeva zvezda u nastajanju – Frank Andre Zambo Angiza. Ali pravi problemi kriju se u drugim linijama tima i uzrokuje ih veliki disbalans između napada i odbrane.
Među stativama je dobro poznati Andre Onana koji, uprkos tome što ima tek 26 godina, iza sebe ima veoma burnu karijeru.
Prošao je mlađe selekcije Ajaksa, zaigrao za prvi tim i odbio mogućnost da nastupa za Holandiju. Potom je suspendovan na godinu dana zbog korišćenja nedozvoljenih supstanci, da bi na kraju prešao u Inter gde i dalje nije upisao nastup u Seriji A.
Navijači Partizana dobro se sećaju i gorostasnog napadača Leandra Tavambe, koji je dres crno-belih nosio dve sezone.
Pored njega, tu su još Žil Olivije Nčam, Žan Emil Junior Onana, Žorž-Kevin Nkudu, Nikola Ngamaleu, Majkl Ngadeu-Ngađui, Žorž-Konstant Manđek...