I dok će finansijski potkovaniji ljudi govoriti kako se i nekada u fudbalu zarađivalo i trošilo, samo da su to "pojele" inflacije, kurs ili drugi stručniji izrazi, utisak je da se nikada više novca nije obrtalo u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu.
Gotovo da ne postoji ekipa i liga na svetu, u kojima u poslednjih desetak godina nisu zabeležene rekordne sume koje su se trošile na pojačanja.
Problem ogromnog trošenja novca u fudbalu jeste što ta "pojačanja" nisu opravdala samo značenje te reči, već su prečesto znala da budu skupo plaćene greške i promašene investicija.
Sigurno da "teškim" šeicima, biznismenima ili naslednicima ogromnih bogatstava, nekih 100, 200, 300 ili više stotina miliona evra, ne predstavljaju preveliki problem na računima.
Ipak, ma koliko bili imućni i veliki, ima i onih koji od skupocenih grešaka još uvek ne mogu da se oporave, te na teži način uče da u fudbalu, još uvek, nije baš sve u novcu...
Eden Azar - najgori transfer u istoriji fudbala
U moru sportskih i fudbalskih vesti u poslednjih par dana, nekako ispor radara prošla je ona koja kaže da je zvanično raskinuta saradnja između belgijskog fudbalera Edena Azara i Real Madrida.
Azar je jedan od najspecifičnijih primera, verovatno najlošijeg transfera u istoriji fudbala.
Daleko od toga da taj status dobija samo zbog visine obeštećenja koju je "kraljevski klub" isplatio Čelsiju, ili zbog astronomske plate koju je fudbaler do pre koji dan primao. U Azarovom slučaju, radi se o svakom mogućem aspektu koji je mogao da krene po zlu, a krenuo je.
Ne tako davne 2019. godine, Real je krenuo po svoje kapitalno pojačanje, fudbalera koji će popuniti rupu koja je nastala odlaskom Kristijana Ronalda.
U junu iste godine, pronašao ga je u Edenu Azaru, tada "prvoj violini" Čelsija, koji je igrao fudbal života i zadavao muke svakom protivniku.
Neverovatne partije u Čelsiju, izdigle su ga visoko na fudbalskoj evropskoj lestvici, te se brojkama i umećem mogao porediti sa igračima kakvi su Mesi, Ronaldo, Levandovski...
Real je rešio da ne štedi na takvom talentu, pa je sa Čelsijem sklopio dogovor o transferu vrednom 100 miliona evra, koji bi uz određene bonuse, dostigao 150 miliona evropskih novčanica.
Po dolasku u "Los blankose", Azar je predstavljen pred oko 50 hiljada ljudi, a otkriveno je da je Belgijanac ugovorio petogodišnju saradnju, tešku 27 miliona evra godišnje.
To ga je učinilo najskuplje plaćenim "galaktikosom" u istoriji jednog velikog Real Madrida.
Niko nije mogao da pretpostavi, da će samo četiri godine kasnije, svi akteri tog transfera, biti "zavijeni u crno".
Za četiri sezone, Eden Azar odigrao je ukupno 76 utakmica, postigao tek sedam golova i imao 12 asistencija.
Brojne povrede, nedostatak spremnosti, višak kilograma, manjak ambicije i volje, a onda i odluke četvrorice različitih trenera, uticale su na to da Belgijanac propusti 80 i više odsto utakmica svake sezone.
U svojoj poslednjoj u Realu, uprkos činjenici da napokon nije bio povređen, već pod znacima navodnika spreman, Azar nije padao na pamet treneru Karlu Ančelotiju, u trenutku kada zbog povreda i odmaranja nije bilo Benzeme, Vinisijusa i Rodriga.
Italijanski stručnjak se u takvom raspletu događaja radije opredelio za formaciju i igru sa šest veznih fudbalera, nego li da posegne za davno zaboravljenim Edenom.
Osim što gotovo ništa nije od njega dobijao na terenu, Real nije mogao da se uzda ni u marketinšku moć Azara, pošto belgijanac, za razliku od pomenutih Mesija, Ronalda, Mbapea, Benzeme ili ostalih najplaćenijih igrača u svetu fudbala, gotovo da i nije prodavao dresove, ispunjavao stadione i raznorazne događaje van terena.
Azar je godinama bio četvrti najplaćeniji fudbaler na svetu (odmah iza Mbapea, Mesija i Nejmara), čime je Realu donosio finansijski minus iz meseca u mesec.
Pored samog Azara, čija je karijera potpuno propala dolaskom u Real, utisak je da se veoma teško od tog transfera oporavlja i Čelsi.
"Plavci" od trenutka kada ih je napustio njihov najbolji tadašnji igrač, uglavnom idu silaznom putanjom.
Uprkos osvajanju trofeja Lige šampiona 2021. godine, Čelsi nakon Azara nije uspeo da iznedri igrača takvog kalibra.
Kai Haverc je na kratak bljesak pokazao takav potencijal, ali je on brzo ugašen (zanimljivo je da je Haverc velika meta Reala u predstojećem prelaznom roku).
Mihailo Mudrik se predstavljao kao novi Azar, ali se do sada pokazao kao Realova verzija belgijskog fudbalera.
Potom Romelu Lukaku, Rahim Sterling i Timo Verner jednostavno se nisu izborili sa pritiskom, visinom transfera i manjkom kvaliteta da popune veliku rupu u sastavu, dok je Enco Fernandez igrač na potpuno drugoj poziciji i sa drugačijim očekivanjima.
I taman kada pomislite da su Azar, Real i Čelsi, jedine ugrožene strane ovog transfera, on vas natera da razmislite ponovo.
Sunovrat karijere Azara, u velikoj meri uticao je i pokvario planove reprezentaciji Belgije. Imali su "crveni đavoli" velike ambicije, zlatnu generaciju, sve uslove i preduslove da naprave najveći iskorak, ali im je uvek falilo nešto.
To nešto, taj jezičak na vagi, mogao je biti upravo ovaj fudbaler...
Filipe Kutinjo - savršen transfer koji to bio nije
Sve vezano za prelazak Filipea Kutinja iz Liverpula u Barselonu, izbaksuziralo je ovog fudbalera i ovaj transfer.
Gotovo svaki ljubitelj katalonskog kluba, Kutinja je smatrao idealnim fudbalerom i pojačanjem za svoj klub.
Stil igre, umeće, tehničko-taktičko-fizičko-psihološke karakteristike, činile su da Kutinjo bude jedan od najspecifičnijih igrača na svojoj poziciji, sada već izumirujuće "desetke".
Južnoamerička krv kada je čula da se za njega interesuje Barselona, proključala je možda i više nego što treba.
Uprkos fantastičnim partijama i statusu koji je uživao u Liverpulu, kod trenera kakav je Jirgen Klop, Kutinjo je po svaku cenu želeo da ga klub pusti u Barselonu.
Propuštanje treninga, direktna ili indirektna svađa sa čelnicima, saigračima i navijačima, kao i ostali vidovi nediscipline, prethodili su konačnom dogovoru engleskog i katalonskog kluba.
Barselona je platila Liverpulu čak 125 miliona evra, a transfer je uz raznorazne bonuse dostigao neverovatnih 150 miliona evra.
Znak da je transfer bio "proklet", mogao se videti već u tome što je Brazilac "pao" na medicinskom pregledu po potpisivanju za Barselonu, pa je na debi morao da čeka oko mesec dana.
Uprkos celoj ovoj podugačkoj istoriji, uspeo je Kutinjo da ozdravi i izbori se za mesto u timu.
Iako se brzo moglo ustanoviti da direktna Nejmarova zamena, nije baš tačno na nivou na kojem je bio Nejmar, Kutinjo je sa vremena na vreme znao da isporuči bitan gol, asistenciju, ili na kraju krajeva potez koji će promeniti tok meča.
Međutim, ubrzo je i sam saznao koliko igranje za Barselonu, pored svih prelepih, nosi i one ne toliko prijatne stvari.
Pritisak medija, navijača i ljudi iz kluba iz dana u dan bio je sve veći i veći, te na kraju dostigao momenat u kojem Kutinjo više nema kontrolu nad svojim gestikulacijma prema sopstvenim navijačima, a ni samim potezima na terenu.
Barselona odlučuje da ga pozajmi Bajernu, a to joj se obija o glavu na više načina.
Pod trenerskom palicom Nike Kovača, Kutinjo dobija ulogu igrača koji se najviše pita na terenu, nešto što u Barseloni nije mogao pored Mesija i Suareza.
To uspeva iz njega da izvuče bolje partije, ali je ta varnica bila kratkog maha, pošto se dolaskom Hansija Flika, brzo vraća starim navikama i biva sve manje spremniji da konkuriše za velike i bitne mečeve.
Poslednji ekser u kovčeg rezultatski i finansijski posrnule Barselone, zakucava niko drugi do Felipe Kutinjo, njen pozajmljeni igrač. On je sa dva gola u finišu meča, doprineo najubedljivijem porazu Barse u istoriji kluba, u čuvenih 8:2 u korist Bajerna u četvrtfinalu Lige šampiona.
Po povratku u Barselonu, nisu imali previše strpljenja i želje da se bave njegovim vraćanjem u formu, a kako je bio jedan od najplaćenijih igrača, prioritet je bio da ga se otarase što je pre moguće.
Usledila je pozajmica u Aston Vilu, a potom i potpuni otkup Brazilskog fudbalera, za iznos od samo 20 miliona evra.
Konačni njegov bilans u vremenu provedenom u Barsi, bio je 106 nastupa, 25 golova i 14 asistencija u svim takmičenjima.
Romelu Lukaku - skupo plaćeno kajanje
Čelsi i Barselona kao da su se nadmetali ko će iz godine u godinu izvesti najbesmisleniju transfer grešku.
U tom odabranom društvu, neizbežan je Romelu Lukaku.
Belgijski napadač se tokom čitave svoje karijere susretao sa raznoraznim problemima i preprekama koje je morao da prebrodi.
On je sada već davne 2011. godine došao u "plavce", iz redova Anderlehta, kao sledeća velika stvar u fudbalu.
Ipak, nije se izborio za ulogu i minute u svom prvom mandatu u londonskom klubu, koji ga je prvo slao na pozajmice, a potom i definitivno prodao Evertonu.
Nakon godina provedenih u redovima "karamela", potom "crvenih đavola" i "neroazura", Čelsi je bio rešen da vrati svog nekadašnjeg napadača.
Ono što zaista začudi i prosečnog ljubitelja fudbala, jeste momenat u kojem je taj transfer izveden, kao i cifra koju je engleski tim platio.
Nakon sveže osvojene titule Lige šampiona, do koje su stigli savladavši Mančester siti Pepa Gvardiole i to tako što su veći deo sezone igrali bez klasičnog napadača, Čelsi je bio rešen da povuče potez Lukaku.
Belgijanca je privlačilo interesovanje njegove stare ekipe, pa je rešio da zamoli čelnike i trenera Intera, da kako znaju i umeju postignu dogovor sa londonskim timom.
To se i desilo u avgustu 2021. godine, a Čelsi je obeštećenje platio čak 113 miliona evra.
Nije loše krenuo njegov drugi mandat u "plavcima", ali pomalo misteriozno, već u decembru, sve je bilo pred pragom pucanja.
Lukaku sve češće nije bio starter, a kada bi bio na terenu, ne bi donosio preveliku razliku.
To je iz dana u dan hladilo odnos na relaciji sa trenerom Tuhelom, da bi sve kulminiralo nakon, sada već čuvenog intervjua u sred sezone, u kojem je Lukaku rekao da se kaje što je napustio Inter, da mu se ne sviđa sistem u kojem Čelsi igra i da bi se rado što pre vratio u Milan.
Pokušali su da "ispeglaju" situaciju u Čelsiju, pošto se Lukaku izvinio, ali je guranje problema pod tepih kratko trajalo.
Činjenica da je Čelsi uspeo da potroši veliki novac, a da se nije pojačao, pomogla je da se što pre razmišlja o novom rastanku.
Nakon manje od godinu dana po povratku u London, Lukaku je pozajmicom vraćen u Milan, ponovo Interu.
Italijanski klub platio je skoro 10 odsto onoga što je dobio kada je prodavao belgijanca Čelsiju, a kako se radilo o pozajmici, još uvek nije poznato hoće li se Lukaku ponovo vratiti "plavcima", ili će se dve strane dogovoriti o novom poslovanju.
Hari Megvajer - cena i kapitenska traka uništili fudbalera
Englez koji je pre samo koju godinu važio za defanzivni stub, sada je možda i najveći predmet ismevanja na društvenim mrežama i generalno među ljubiteljima fudbala.
Megvajer je možda i najbolji primer u svetu fudbala kako prevelika cena i očekivanja, mogu da ugase jednu karijeru.
Dugo je defanzivac Lestera bio meta najvećih timova Engleske, ali i ostatka Evrope.
Nakon godinu dana pregovaranja, Mančester junajted nije uspeo da spusti cenu koju je Lester potraživao za svog štopera.
Tako su "crveni đavoli" na kraju izdvojili oko 90 miliona evra, što je Megvajera učinilo najskuplje plaćenim defanzivcem u istoriji fudbala.
Par meseci po dolasku u klub, tadašnji trener Ole Gunar Solšer dao mu je kapitensku traku.
Zanimljivo je da je u svom debi nastupu za Junajted, bio igrač utakmice u ubedljivoj pobedi od 4:0 nad Čelsijem, a malo ko je tada mogao da nagovesti kroz kakve će muke proći i Hari i sam Junajted.
Kako je vreme prolazilo, nešto slično kao u Balaševićevim stihovima, Megvajerove vrline su se pokazivale sve bleđe i bleđe, a dobre partije bile sve ređe i ređe, pa su na kraju ružne potiskivale lepe.
Serija kardinalnih grešaka, koji se u odbrani primećuju više nego bilo gde drugde na terenu, stvarale su ogroman pritisak, sa kojim se on nije izneo.
Slučajno ili namerno, njegove loše partije poklopile su se sa katastrofalnom situacijom u klubu, koji je menjao trenere i igrače, ali je Hari ostajao isti.
Trapavi i nezgrapni potezi bili su propraćeni nepromišljenim dodavanjima i tragi-komičnim autogolovima, što je na kraju učinilo da Megvajer bude zakucan za klupu, jer je jedino tako mogao da pomogne timu, tačnije jedino tako nije mogao da odmogne.
Junajted sa trenerom Ten Hagom je uspeo da se izbori za treće mesto na tabeli, u sezoni koja to svakako nije obećavala, ali Megvajer nije bio deo njegovog plana i sistema.
Tako nije ni imao šansu da pokaže i ono malo kvalitetnih stvari koje su ostale u njemu, te se očekuje da ubrzo usledi rastanak dve strane i to tako što bi Junajted platio Megvajeru 10 miliona funti za raskid ugovora na kraju sezone.
Pol Pogba - igrač koji je dva puta prevario Junajted
Da Barsa i Čelsi imaju konkurenciju u najvećim promašajima u transfer politici, pobrinuo se Mančester junajted.
Nakon Megvajera, posao kojim se niko u "crvenim đavolima" ne može ponositi jeste onaj koji se ticao Pola Pogbe.
Supertalentovani Francuz je pod supersumnjivim okolnostima stigao u mladi pogon Junajteda 2009. godine.
Nije se moglo ustanoviti da li je on imao zvanični dogovor sa Avrom, a nakon FIFA istrage i poverljivog dogovora dva tima, Pogba je napokon uspeo da započne svoj put u Engleskoj.
Nakon dve sezone u kojima se borio za mesto u timu velikog Ser Aleks Fergusona, Pogba je rešio da je vreme za promenu sredine.
Ono što se može istaći za taj potez, jeste činjenica da ga je dogovorio mnogo ranije od onoga što se mislilo, što je potvrdio i sam Ferguson, koji je rekao da je Francuz imao spreman dogovor sa Juventusom mesecima pre isteka ugovora, kao i da je takvim ponašanjem pokazao veliko nepoštovanje prema Junajtedu.
Pogba je kao slobodan igrač otišao u Juventus i opravdao sav potencijal i talenat koji je posedovao.
U četiri sezone u "staroj dami", dokazao se kao verovatno najbolji vezista na svetu ili bar kao jedan od najkompletnijih fudbalera.
Sve to, probudilo je želju čelnika Junajteda da vrate Francuza u svoje redove.
To su uradili u transferu vrednom 105 miliona evra, tadašnjem rekordu u svetu fudbala.
Očekivalo se mnogo od Pogbe u Junajtedu, a sve što se dobilo jesu glavobolje koje su imali treneri, pre svega Morinjo, a potom i navijači Mančester junajteda.
Kada je bio na terenu, što nije bio baš prečest slučaj, Pogba bi imao problema sa nedisciplinom, iako je jedno vreme bio i kapiten kluba.
Godine su prolazile u njegovom svađanju sa gotovo svima, u velikoj želji da napusti klub, što se nakon šest sezona napokon i desilo.
Naravno, Junajtedu nije dao priliku da zaradi na njegovom odlasku, pošto je kao najplaćeniji igrač u timu, sačekao istek ugovora i tek kao slobodan agent, ponovo otišao u Juventus.