Jači od najjačih, brži od najbržih – Novak Đoković
Ovim rečima čuveni Endi Rodik, kao da opisuje Šenga Cunga, starog čarobnjaka iz Mortal Kombata, koji protivnicima uzima duše pošto ih pobedi, objasnio je kako izgleda igrati protiv Novaka Đokovića na grend slemu.
Amerikanac je to izgovorio nakon meča Đokovića sa Džensonom Bruksbijem u četvrtom kolu Ju-Es opena 2021. godine, pokušavši da slikovito dočara koliko je moćan srpski teniser kada je blizu svog maksimuma.
Novak je u tom okršaju, uprkos izgubljenom prvom setu, pregazio mladog Bruksbija u sledeća tri, kasnije došao do finala, gde ga je Danil Medvedev sprečio da učini nešto što nikome nije pošlo za rukom u Open eri – da kompletira sva četiri najveća pehara u jednoj sezoni.
Godinu i po dana kasnije Beograđanin je stigao u Pariz kao treći igrač sveta i u ne tako dobroj formi, svakako ne obećavajućoj. Žrebom je smešten u polovinu kostura koju je predvodio Karlos Alkaraz i njihov duel u polufinalu čekao je čitav teniski svet.
Veće šanse davane su 16 godina mlađem rivalu, dečku koji je toliko jak, eksplozivan i brz da se bez ikakvih problema rušio sve prepreke. I jedini dosadašnji duel je dobio, pa je, koliko god želeo da ulogu favorita prepusti mnogo iskusnije, ona pripala njemu.
I novinari su u anketama većinski glasali za njega, najviše zbog veće snage i posebno svežine – Španac je do polufinala na terenu proveo tri i po sata manje od Đokovića.
Međutim, sve je to palo u vodu kada je Novak ubacio u "brzinu više", o kojoj je Alkaraz i pričao. Sve je pucalo u prva dva seta, nakon više od dva sata na semaforu je pisalo 1-1, iako je i drugi deo igre mogao da pripadne Srbinu. Tačnije, nije mogao, trebalo je.
A onda se dogodila povreda svetskog "broja 1", on je izdržao do kraja, toliko da samo bude statista i povremeni učesnik razmena.
Dobro bi bilo da su samo grčevi i da povreda nije teže prirode jer će sigurno biti potreban tenisu, ali je i ovaj meč dokaz da je, bez obzira na godine, najspremniji teniser svih vremena.
Ima igrača koji udaraju jače, a jasno je da je i sam Novak malo izgubio na brzini, kako i ne bi kad ima punih 36 godina. Ono što on radi bolje od svih ostalih jeste da ne prati protivnike, već kreira ritam koji njemu najviše odgovara u datom trenutku – nekada brži, a nekada nešto sporiji.
Razoružava ih sjajnom taktikom, dobrim servisima u najvažnijim trenucima, nestvarnim riternima i defanzivom, ali i te kako ume da ih probije ili slomi "bombama". I od najjačih nekada uspe da bude jači.
"Sve je to izazvao Novak i jedino Novak. Razlika je način na koji se kreće, čak i kada je iscrpljen. Poređenja radi, razlika je ogromna u odnosu na to kako se Karlitos kreće. Nikada to nisam video kod njega, a Đoković mu je otkrio sve slabosti", primetio je Mats Vilander.
Možda nije stigao svaki drop-šot koji je došao sa druge strane mreže, možda je i kasnio na mnoge surove forhend dijagonale Alkaraza, ali su noge uvek radile kada je to bilo najpotrebnije. I od najjačih nekada uspe da bude brži.
"Karlos Alkaraz trčao je u proseku 20 metara po poenu pre nego što su ga uhvatili grčevi. Odigrali su 155 poena, to je 3.000 metara, to je 30x100 metara sprinta za dva sata. Nije hodao, sprintao je za sve. Novak je u tom smislu mirniji, Karlos možda nije na najbolji način pročitao igru i bilo mu je potrebno više koraka", dodao je Šveđanin.
Sve to Đokoviću je donelo pobedu za nešto manje od tri i po sata i plasman u 34. grend slem finale. Ima skoro 50 odsto uspešnosti, pošto mu je ovo 70. učešće. Drugi na toj listi među muškarcima je Rodžer Federer sa 31 finalom (20 pobeda), a treći Rafael Nadal sa 30 finala (22 pobede).
Đoković je u petak pobedio prvog igrača ATP rang-liste po 15. put u svojoj karijeri, a prvi put je to bio Alkaraz. Samo dvojica igrača su u svojim karijerama imali veći broj pobeda nad svetskim brojem jedan – Rafael Nadal (23) i Boris Beker (19).
Novak je jedini teniser u istoriji tenisa koji na svakom od četiri grend slema ima više od 85 procenata uspešnosti u Open eri – 91,8% pobeda na Australijan open, 89,6% na Vimbdonu, 86,2% na Ju-Es openu, odnosno 85% na Rolan Garosu.
S druge strane, Alkaraz je pokazao da paklen igrač i da će se, kada sa scene siđe teniski kralj, jedini pitati na onim najvažnijim i najvećim događajima. Koliko god potpisnik ovih nekoliko redova voleo jednog Janika Sinera na primer, svako rivalstvo koje žele da iskuju ljubitelji "belog sporta", neće biti ni blizu neizvesnog.
Jednostavno, Karlitos je suviše dominantan, suviše brz i jak za čitavu svoju generaciju, ali će morati da proguta i svari jednu veliku istinu, ukoliko želi da iz svoje karijere izvuče najviše.
"Ovo je veliki proces učenja, prilično sam siguran da je svaki teniser prošao kroz ovaj osećaj. Grčevi zbog nervoze igranja meča ove veličine. Naučiće da se nosi sa ovim u budućnosti, to je sigurno. Tada bi svi trebalo da se plašimo", napisao je Nik Kirjos na Tviteru.
Momak iz Mursije će prvo morati da prođe kroz teške poraze, kojih, ruku na srce, nije bilo mnogo dok je počinjao. Potom, što je mnogo važnije, moraće mnogo obazrivije i pažljivije da bira način na koji igra tenis.
Amerikanac bi to nazvao "menadžmentom opterećenja", ali je jasno da će Alkaras morati da nauči da je nemoguće u svakom poenu ili udarcu gurati sebe i protivnika do krajnjih granica. Njegov stil tenisa sada je takav, pogodan je za zarađivanje povreda, a ne treba zaboraviti da je već imao jednu dužu pauzu krajem prošle i početkom ove godine.
Podseća poprilično na Rafaela Nadala, ali i na Dominika Tima, koji je narušio zdravlje i nikako ne uspeva da se vrati posle operacije ručnog zgloba. Ako izbegne njegovu sudbinu, Alkaraz bi mogao da se za koju godinu nađe među najvećim imenima u ovom sportu.
Dok on uči lekciju, Đoković će nastaviti da ispisuje nove stranice, a sledeća bi mogla da bude u nedelju, kada će igrati za svoju treću titulu u Parizu.
Ukoliko u tome uspe, ne samo da će doći do rekordnog 23. grend slema i izbiti na prvo mesto večne rang-liste, već će postati jedini čovek koji je sva četiri najveća teniska takmičenja osvajao najmanje po tri puta.
Novače, još korak do besmrtnosti!