Mančester siti je konačno uspeo. Posle 15 godina od dolaska bogatih vlasnika iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, igrači Pepa Gvardiole osvojili su trofej Lige šampiona i tako označili "početak kraja" modernog fudbala.
Ne, neće fudbal propasti u narednim godinama, ni blizu toga. Ali ovaj trijumf najvećeg finansijskog projekta verovatno čak i u istoriji svih sportova, simbol je kraja jedne i početka druge ere. Sada smo i zvanično na teritoriji nezadrživog kapitalističkog proboja koji možda bogati pojedince, ali fudbal čini "siromašnijim".
Nemojmo se zavaravati. Mančester siti je najbolji tim u Evropi. Igrali su daleko najbolji fudbal na Starom kontinentu ove sezone. Pitajte Lajpcig, treći najbolji tim Nemačke, kako im je bilo posle 0:7 u osmini finala. Pogledajte nemoć Bajerna u porazu 3:0 u četvrtfinalu ili pokušajte da shvatite kako je to branilac trofeja Real Madrid izgubio 4:0 u svom omiljenom takmičenju.
Jednostavno je - Pep Gvardiola je napravio tim koji je pet od poslednjih šest sezona najbolji tim Engleske, i tim koji može sve to da prenese i na Ligu šampiona.
Stigao je "sivlji" fudbal
Ipak, iza te jednostavnosti ne krije se samo Gvardiolina neverovatna posvećenost sklapanju mozaika, niti činjenica da igrače koje njegov klub bogato plaća, baš on pravi boljim nego što su prethodno bili. Od toga nema bežanja.
Ali gledati na Sitijeve trofeje u vakuumu - bez konteksta neograničenog budžeta, svesrdne podrške države bogate petrodolarima i, još važnije, varanjim pravila za koje ih je UEFA već (blago) kažnjavala, a Premijer liga optužila za 115 kršenja u poslednjih 10 godina - bilo bi kao diviti se uspesima mega korporacija poput Fejsbuka ili Epla. Lepo je da su obradovali brojne prosečne potrošače, ali to ne briše sve ono loše što su doneli.
Istina, ima u tom poređenju i doze dramaturgije, ali ovaj trijumf Sitija je konačna potvrda da je novi, sivlji fudbal stigao.
Ako su Gvardiolini trofeji u Ligi šampiona sa Barselonom bili vrhunac modernog fudbala, sa umetnicima u timu koji su mahom ponikli u istoj akademiji, ovo sa Sitijem je ulazak u novu realnost.
Gvardiolin fudbal je i dalje mnogima lep na oko, no, u ovom novom fudbalu, ogleda se i čitav svet. Razlike postaju sve izraženije, a bogati postaju sve bogatiji. Čak i među njima ima razlika - jer neki od njih nemaju finansijska ograničenja. Stvar je samo što su neki sa neograničenim budžetom znali šta da rade, poput Sitija, a neki nisu, poput Pari Sen Žermena.
Pohlepa će sve upropastiti - i igrače
Znali smo već čitavu deceniju unazad da je samo pitanje trenutka kada će se ovo desiti - da neki od velikih bliskoistočnih projekata pokori Evropu. Možda je i iznenađenje što smo morali da čekamo čak do 2023. godine. Ali sada kada je konačni trijumf novca potvrđen, valja pogledati u kom smeru ide fudbal.
Svetsko prvenstvo u Kataru je za nama i znamo "mali milion" razloga šta je to značilo za fudbal. Sada nam stiže nova Liga šampiona, sa 36 klubova, daleko više besmislenih utakmica i većim "parčetom kolača" za najbogatije klubove.
Zbog pohlepe svih u tom lancu učesnika koji prave novac, lepota Svetskog prvenstva biće upropašćena sa 48 učesnika, nekakvo nakaradno Svetsko klupsko prvenstvo biće igrano sa 24 kluba, dok će klubovi jedan po jedan nastaviti da postaju sve očajniji za povećanjem profita. I igrači će od toga profitirati - makar novčano, pošto će fizički morati sve više da trpe.
I tako, dok su se Siti i PSŽ trkali ko će pre da "opravda" silno ulupani novac sa Bliskog istoka, brojni klubovi nastavili su da se finansijski upropašćavaju.
Samo nek su knjige "ispeglane", pusti teren
I Inter koji je izgubio u finalu Lige šampiona, jedan je od onih koji imaju velika dugovanja. Ni u Milanu nije bajna situacija, Mančester junajted je već 18 godina u "dužničkom ropstvu" pod porodicom Glejzer, a i Barselona je bila na pragu kraha, pokušavajući da se finansijski trka sa onima koji "ne mogu da izgube".
Klubovi se ne takmiče samo na terenu, sada smišljaju i sve kreativnije i ilegalnije načine na "ispeglaju" knjige. Barsa prodaje imovinu da bi mogla da registruje igrače, Juventus "mulja" na prodaji igrača, a za Sitijeva izigravanja pravila finansijskog fer-pleja već znamo, i tek ćemo znati. I sve to, zarad čega? Dobrog fudbala? Teško.
Možda ovo liči na ozlojeđeno trabunjanje, na komentare nekoga ko je ljut na sve i svakoga oko sebe. Ali naprotiv, Sitijeva pobeda u Ligi šampiona, koliko god zaslužena, toliko kao nijedna druga pobeda do sada proizvodi ravnodušnost.
Super, silne milijarde su im se "isplatile". Pa šta?