Do pre samo godinu dana, teško ko je mogao da zamisli da će se o Saudijskoj Arabiji pričati kao o nekakvom fudbalskom svetskom centru.
Tek poneki kvalitetni igrač u poznim godinama išao bi put Bliskog istoka, kako bi se tamo finanijski obezbedio pred odlazak u penziju.
Međutim, situacija je doživela potpuni obrt za 180 stepeni, a vreme koje je pred nama pokazaće koliko daleko će ovo "ludilo" da ide.
Mišljenja oko prelazaka mnogobrojnih igrača su podeljena, ali sigurno je samo to da evropski fudbal trpi velike udarce.
Ronaldo - Zlatna lopta - Liga šampiona...
Ključnu ulogu u razvijanju Saudijske Arabije i njene lige u, sada već možemo reći, fudbalsku silu, igrao je naravno Kristijano Ronaldo.
Jedan od najboljih igrača koje je ovaj sport ikada video, iznenadio je mnoge kada se odlučio da se nakon neuspešne epizode u svom Mančester junajtedu, otisne u Arabiju.
Naravno da su ulogu u tome igrale i odluke ostalih velikih timova, poput na primer Bajerna, da budu nezainteresovane za njegove usluge.
Ipak, uprkos tome, očekivalo se da bi Ronaldo mogao kod Saudijaca, ali u Njukasl, čiji su vlasnici iz te zemlje, a ne direktno u El Nasr.
Iako njegov dolazak nije rezultovao trofejima, pošto je pomenuti klub izgubio prvo mesto na tabeli do kraja prvenstva, a potom bio eliminisan u dva kupa, Ronaldov dolazak merio se u drugim stvarima.
Odmah po dolasku, Ronaldo je pričao o svojevrsnoj ulozi ambasadora Saudijske Arabije, njihove lige, fudbala i budućih planova.
Nije se moglo pretpostaviti da će toliko brzo, Ronaldovim stopama krenuti tolika četa fudbalera.
Aktuelni vlasnik priznanja "Zlatna lopta", Karim Benzema, drugo je najveće ime koje je stiglo na Bliski istok.
Nakon 14 godina provedenih u Realu, u trenutku kada je postao najbolji fudbaler sveta, francuski napadač je promenio sredinu.
Posle Benzeme, jasno je bilo da su sada ta vrata širom otvorena i da će mnogi proći kroz njih.
Usledila su ozvaničenja transfera Ngoloa Kantea, Kalidu Kulibalija, Rubena Neveša, Eduara Mendija...
Uz sva pomenuta imena, na korak od realizacije su transferi Marcela Brozovića, Hakima Ziješa, Saula Nigeza, Roberta Firmina.
Ipak, ime koje je možda podiglo najveću buru, jeste potenicijalni prelazak Bernarda Silve, člana Mančester sitija, koji iza sebe ima veliku ulogu u sveže osvojenoj "tripleti" sa engleskim timom.
Da li je fudbal novčano otet i kako tome stati na put?
U teoriji, prelazak igrača i njihovo prihvatanje neverovatnih ponuda za prelazak u timove iz Saudijske Arabije, ima dosta smisla.
Bilo da ste Karim Benzema, Ngolo Kante ili pak neki još mlađi fudbaler, količinu novca koju možete dobiti u Arabiji, nećete videti ili zaraditi nigde drugde na svetu.
Ne samo da za par godina možete da zaradite više nego što ste za ceo svoj život, već što je računica takva da linijom manjeg otpora, osiguravate sebi bogatiju budućnost.
Ipak, teorija je jedno - praksa drugo, a u toj praksi, ne sme se sve gledati kroz prizmu novca, vila, manjak poreza...
Praksa govori da se fudbal pretvara sve više u biznis, interes i politiku, a da sve više odstupa od svojih postulata, načela i suštine u koju su se mnogi od nas zaljubili.
Džejmi Karager, jedan od legendarnih fudbalera Liverpula, a danas fudbalski analitičar i kritičar, poprilično je oštro pričao o trenutnom stanju u svetskom fudbalu.
"Bernardo Silva je u svojim najboljim godinama u karijeri i jedan je od najboljih igrača u Evropi u poslednjih pet godina. Nisam bio previše zabrinut što igrači u 30. godinama odlaze tamo, malo zabrinutiji sam bio zbog odlaska nešto mlađih igrača, koji ipak nisu elitni rang (Neveš), ali ukoliko se desi transfer Bernarda, to će potpuno promeniti celu situaciju", rekao je Karager.
"Preuzeli su golf i boks, a sada pokušavaju da preotmu i fudbal. Ovo ispiranje sporta novcem mora prestati", dodao je "Kara".
U dosta toga on ima pravo, ali je pitanje kako se to može regulisati.
Problem je u načinu kupovine, jer dosta ovih transfera izvršeno je od strane same zemlje Saudijske Arabije, a ne samih klubova iz te lige, koji su tu vrsta posrednika.
Tako je Karim Benzema dobio ponudu da bira u koji će klub, koji će grad, u kojoj će vili da živi, koliko će bazena ili osoblja imati...
Neizbežno je pričati i o finansijskom fer plej pravilu, koje se u velikom broju transfera zaobilazi.
U tome prednjači ekipa Čelsija, koja je popriličan broj svojih igrača "rashodovala" u Saudijsku Arabiju.
Tome je kumovala činjenica da ova zemlja ulaže milijarde dolara u kompaniju "Klirlejk Kapital", koja je većinski vlasnik "plavaca".
Tako je Čelsi, pretežno pod vođstvom novog američkog vlasnika, potrošio 1,6 milijardi evra na transfere u poslednjih sedam godina.
Ipak, kako su sada pronašli način da se "otarase" igrača koji im ne trebaju, za mnogo veće pare nego što bi to bio slučaj u Evropi, tim iz Londona pronašao je rupu u zakonu i imaće solidan bilans potrošenih i zarađenih para u transfer politici.
Upravo to su "slavine" koje bi se mogle zavrnuti i koje bi u velikoj meri sprečile odliv fudbalera i kako kaže Karager novčano "preotimanje" igrača od strane Saudijske Arabije.
Nije sve u novcu
Uprkos velikom broju igrača koji su se na svom vrhuncu, ili poznijim fudbalskim godinama, odlučili za prelazak u Arabiju, postoji i veliki broj onih koji su se zahvalili na nestvarnim ponudama i opredelili za drugačiji put.
Nije to preveliki spisak imena, ali su ona takva da ulivaju nadu da nije sve u novcu i uslovima koji su im bili ponuđeni.
Prvi koji pada na pamet je Lionel Mesi.
Daleko od toga da je omaleni Argentinac i verovatno najbolji u istoriji fudbala, izabrao opciju u kojoj neće uzimati milione i milijarde evra ili dolara, ali je odlučio da to ne bude Saudijska Arabija.
Mesi je, prema pisanju relevantnih svetskih medija, odbio ugovor od 1,5 milijardi evra za tri godine.
Znatno bolje ponude od onih koje su imali u Evropi, za sada su odbili su i Luka Modrić, Nejmar, Robert Levandovski, Ilkaj Gundogan, Romelu Lukaku, Son Hjong Min.
Nisu to činili samo fudbaleri, već i treneri, pa je tako angažman na Bliskom istoku odbijen od strane Žozea Morinja, Maksimilijana Alegrija i Stivena Džerarda.
Svako je imao svoje razloge za odbijanje, ali veruje se da je veliki uticaj imala kulturološka razlika u odnosu na ostatak sveta.
Sigurno da je Kristijano Ronaldo dobio i da mu je omogućeno sve što je poželeo, ali isto tako je sigurno da to neće biti slučaj sa, primera radi, Rubenom Nevešom.
U to spadaju i situacije sa tamošnjim zakonima, propisima, običajima...
Takođe, pomenuti igrači i treneri koji su odbili masne ugovore, rekli su da jednostavno ne gledaju sve kroz novac i da im ponos i status koji imaju u najjačim klubovima na svetu, znači nešto više.
Amerika, Kina i Rusija sličnim projektima nisu uspeli, hoće li Saudijska Arabija?
Nije ovo prvi put da fudbal doživljava veliku promenu i zaokret.
Slični projekte poput ovog viđeni su u Kini, SAD i donekle u Rusiji.
Razlika je u tome što su uslovi, transferi, ciljevi i tajminzi bili drugačiji.
Amerika je uglavnom dovodila igrače u popriličnom zalasku karijera, koji bi služili za popularizaciju i donošenje svog iskustva u nekad i u novonastale timove.
Tako su Bekam, Anri, Džerard, Lampard, Pirlo, Ibrahimović i drugi, više dovođeni zbog uloge ambasadora, nego fudbalera.
Što se tiče Kine i Rusije, starosna dob fudbalera koji su dolazili bila je drugačija, niža, ali i sam njihov kvalitet i reputacija.
Hulk, Malkom, Vilijan, Paredes, Vicel, Eto, Žo... ne mogu se previše porediti kvalitetom i renomeom kao što je slučaj sa pomenutim koji su išli u SAD, ili fudbalere koji stižu u Saudijsku Arabiju.
Isto važi i za Oskara, Karaska, Arnautovića, Teveza ili Ramiresa, koji su se pak opredelili da karijeru tada nastave u Kini.
Nisu sve pomenute misije shvaćene kao uspešne, iako je popularizacija fudbala i timova u navedenim zemljama izvršena.
Čak i dolaskom Mesija, ne znači da će fudbal u Americi dostići nivo onog u Evropi.
Kina je uvođenjem novih pravila, pogotovo onih koji se tiču broja stranaca i platnih limita, u velikoj meri zatvorila vrata svojoj ligi i svom fudbalu.
Rusija je uspela da privuče veći broj kvalitetnih fudbalera iz inostranstva, ali je nedavnim dešavanjima to sve poprilično ugašeno.
Ostaje da se vidi kakva je sudbina fudbala u Saudijskoj Arabiji i koliko će ovaj "hajp" da traje.
Mnogi navode da uprkos očigledno nepresušnim izvorima novca, koji može učiniti da projekat ove zemlje istraje duže od Kine i SAD, fudbal u Arabiji nema presvetlu budućnost iz mnogo razloga, od kojih se najviše pominju infrastruktura, geografija, kultura i na kraju krajeva činjenica da ma šta da se desi, ne može da iznese borbu sa Evropom.
Uticaj Saudijske Arabije i generalno Bliskog istoka na svetski i evropski fudbal je nikad veći, to je neosporno.
Najveći i najuspešniji timovi i fudbaleri, povezani su, ili su u nekom trenutku bili povezani sa sredstvima koji dolaze sa te strane planete.
Najveća razlika u odnosu na sva poslovanja do sada, jeste to što umesto da Saudijci dolaze i ulažu u najbolje što Evropa i svet imaju da ponude, oni ovoga puta čine da Evropa i svet idu kod njih.
Međutim, čak i u trenucima kada sve ide po planu i najboljom trasom po Saudijsku Arabiju i njihov fudbal, pojavila se informacija da je ova zemlja ipak odustala od domaćinstva Svetskog prvenstva u fudbalu, što može značiti da postoje određene prepreke na tom njihovom zacrtanom putu.
Budućnost će pokazati radi li se samo o trenutnom "bumu", ili smo svedoci jedne od najvećih prekretnica u istoriji fudbala.