Sport
Ono što je bila Srbija, sad (polako) postaje Španija - nova vaterpolo sila
Istina, imaju Španci još slatke vode da se nagutaju da bi postali ono što je Srbija na svom vrhuncu bila punu deceniju - od osvajanja Evropskog prvenstva 2012. do "poslednjeg plesa" na Igrama u Tokiju. Ali dok se srpski vaterpolo davi u svojim problemima, "crvena furija" kao branilac trofeja odlazi na Svetsko prvenstvo u Fukuoki gde će posle novog zlata ponovo biti prvi favorit
Vaterpolisti Španije osvojili su Svetski kup u Los Anđelesu, pošto su u velikom finalu potpuno razbili Italiju 10:4. Tako su potvrdili svoju dominaciju u novoformiranom takmičenju, zameni nekadašnje Svetske lige.
No, možda još važnije od samog osvajanja turnira, ovaj trijumf potvrda je da Španije sve jasnijim zamasima postaje ono što su donedavno bili "delfini" Srbije - svetska sila koja dominira planetom.
Sa ciklusom koji je završen na Olimpijskim igrama u Tokiju 2021. godine, Srbija je okončala verovatno i najveću dominaciju koju je imala u bilo kom ekipnom sportu. Posle zlata na OI u Rio de Žaneiru 2016, "delfini" su bili vlasnici svakog vaterpolo takmičenja koje postoji, a trofeji i medalje su pristizali i u narednih pet godina.
Ali prolaz najzlatnije od svih generacija odškrinuo je prostor Špancima. Ta verovatno najsportskija nacija Evrope - nema toliko prostora ni vremena za nabrajanje svih njihovih uspeha - sada je preuzela primat. Očito još uvek ne na nivou koji su držali Filipović, Prlainović, braća Pijetlović, Gocić i ostalo društvo, međutim, ni ta generacija nije u jednoj noći rođena.
Posle neuspeha 2015. i 2016, Španci su shvatili da nešto treba da promene. Nisu se plasirali na Svetsko prvenstvo prvi put u svojoj istoriji, na Evropskom prvenstvu su bili peti, a na OI u Riju sedmi.
Kada je David Martin stigao na mesto selektora krajem 2016, teško da je iko očekivao ono što je usledilo. Čak ni deveto mesto na Svetskom prvenstvu 2017. nije davalo naznake velikog preokreta u španskom vaterpolu.
Pa, slično kao Dejan Savić koji je bio tek sedmi na prvom Svetskom prvenstvu sa selekcijom Srbije, nedugo zatim su usledili drastično bolji rezultati. Kada su Martinove ideje "legle", počela je serija medalja sa najvećih takmičenja, krunisana zlatom na Svetskom prvenstvu prošlog leta.
U Svetskoj ligi 2018. su osvojili bronzu, što je bila njihova prva medalja posle šest godina, osvojene u istom takmičenju. Od tada su na samo dva turnira Španci propustili da stignu makar do polufinala - i to na jedina dva takmičenja na koja se nisu plasirali.
Na prvenstvima Evrope 2018. i 2020. su gubili u finalima od Srbije i Mađarske. U prošlogodišnjoj Svetskoj ligi su osvojili bronzu, a na poslednjim Olimpijskim igrama im je izmakla ista medalja porazom od Mađarske.
Istina, nije "furija" još toliko moćna kao što je Srbija na svom vrhuncu bila punu deceniju - od osvajanja Evropskog prvenstva 2012. pa do "poslednjeg plesa" na Igrama u Tokiju.
Imaju Španci još slatke vode da se nagutaju da to ostvare, no, oni polako ali sigurno koračaju u tom pravcu.
Dok se srpski vaterpolo još sigurnije davi u svojim višegodišnjim problemima, "crvena furija" će na predstojećem Svetskom prvenstvu u Fukuoki biti prvi favorit za odbranu trofeja. Na istom mestu gde su 2001. već podizali svetsku krunu.
