Šta svet ne shvata o Novaku Đokoviću? Srž njegove dominacije su bolni porazi

Tenis, kao nijedan drugi sport, ima problem "pristrasnosti nedavnosti". Ono što se poslednje dogodilo se preuveličava do iznemoglosti, pa mejnstrim mediji iz nedelje u nedelju skaču sami sebi u usta. Tako je pre samo mesec dana Novak Đoković bio viđen kao problem svetskog tenisa jer je nepobediv, i kao čovek koji bi mogao da osvoji još hrpu grend slem trofeja, pored ovih već rekordnih 23. No, u danima nakon finala Vimbldona, Karlos Alkaraz je "the new thing", a Novak Đoković prošlost.

Zbog nje je Alkaraz pobedio Novaka - ne voli Đokovića, a savetom je pomogla Špancu

Britanski "Telegraf" je u prvoj rečenici teksta o Špancu istakao da je baklja predata, "Njujork Tajms" piše da su Srbinovi šampionski dani odbrojani, dok je španska "Marka" otišla najdalje - istakavši da u tenisu nema više "velike trojke" i da sada postoji samo velika jedinica.

Ali, čini se da medijski velikani - u vrtlogu emocija i bombastičnih mišljenja nakon spektakularnih mečeva - zaboravljaju da je tenis čudan sport u kom se veliki obrti dešavaju na dnevnom nivou. Da se toliko ne bave činjenicom da im se ne dopada koliko Rodžer ili Rafa, i da manje pokušavaju da od svega što učini pretvore u kontroverzu, možda bi posle 16 godina njegovog bivstvovanja u samom vrhu svetskog tenisa ipak uspeli da shvate srž Novaka Đokovića.

Tvrdoglavi momak sa Banjice zna da pregura bolne poraze i vrati se moćniji nego pre.

Nije ovaj udarac koji mu je Alkaraz zadao bio najbolniji u njegovoj karijeri. Reklo bi se ni blizu, dok se u pozadini čuje dvoipominutni aplauz pariske publike posle poraza u finalu Rolan Garosa 2015. godine, dok se u belom peškiru Ju-Es opena i dalje osećaju Novakove suze iz finala 2021. Ma, ni ono "pecanje" u mrežu kada je trebalo da sruši Rafaela Nadala na Rolan Garosu 2013, ni iznenadni raspad u polufinalu Olimpijskih igara u Tokiju, kada je bio "već viđen" sa zlatnom medaljom na grudima, nisu bili trenuci koje je Nole olako pregurao.

Ali ih je pregurao, i to kako. Samo u ovoj poznoj fazi karijere, Đoković je više puta pokazao da je drukčiji od drugih.

Posle povrede u 4. kolu Ju-Es opena 2019. i predaje Stenu Vavrinki, otišao je na Australijan open i ponovo osvojio titulu. Posle pauze zbog pandemije korona virusa, na Ju-Es openu je doživeo sramotnu diskvalifikaciju, na šta se nadovezao i rezultatski najteži poraz od Rafaela Nadala - u finalu Rolan Garosa je osvojio tek sedam gemova.

I tada je bilo brojnih glasnih povika o velikom padu Srbina, da će se od svega teško oporaviti. Ali kako je on odgovorio? U 2021. godini je ostvario 27 uzastopnih pobeda na slemovima, osvojio prva tri u sezoni i bio na meč od kalendarskog grend slema. Sa pune 34 godine.

E onda je usledio novi bolan udarac, koji je opet pratio još jedan. Danil Medvedev je porazio "emotivno razorenog" Đokovića, sprečio ga da uradi nešto što su Federer i Nadal mogli samo da sanjaju i uz pomoć njujorške publike naterao ga da zaplače pre nego što je meč bio gotov. A onda je početkom 2022. na red stigla i politička farsa zvana progon Đokovića iz Australije.

Kao nikada pre u životu, ne samo u tenisu, Novak je verovatno bio na najnižoj tački u javnom životu. Bio je medijski razapet, korišćen kao pijun kog je potrebno surovo žrtvovati, a i britanski Bi-Bi-Si je u intervjuu u Beogradu forsirao tezu da je Đoković spreman da zbog gluposti izgubi borbu za najboljeg tenisera u istoriji.

Ali iz svega je opet izašao moćniji i otporniji, kada je bilo najmanje razloga verovati u tako nešto - posle poraza od Nadala na Rolan Garosu, osvojio je tri grend slema u nizu, uključujući i "osvetnički" u Australiji, i došao do finala četvrtog, pre nego što ga je Alkaraz sprečio da po osmi put podigne trofej Vimbldona. Samo nešto više od godinu dana nakon deportacije, postao je najtrofejniji teniser u istoriji.

I sada se opet svi utkruju da što dramatičnije predvide dešavanja u svetskom tenisu, da ukažu na sve skoriji početak dominacije 20-godišnjeg Španca, koji jeste pokazao daleko najviše od nove generacije. Ali taj umišljeni teniski svet zaboravlja da za najboljeg u istoriji granice ne postoje - to je već pokazao prisvojivši eru u kojoj su bili i Federer i Nadal.

Da u moru vrućih analiza ima i poneka dobra, iznenađujuće je pokazao britanski "Gardijan". Tumaini Karajol piše da bi "Alkarazova evolucija punom brzinom kao pravog rivala mogla da podstakne Đokovića", shvativši da Špančev uspon ima potencijal da probudi novu vatru u Srbinovim grudima.

A onda bi Đoković, kao što ono kažu, ponovo mogao da bude problem svetskog tenisa.