Mihail Keržakov: Ne ljutim se na brata što je preuzeo srpski Spartak

Kada si mlađi, pa još u istoj profesiji, neminovno je da budeš u senci starijeg i poznatijeg brata, iako i sam imaš ozbiljan uspeh. Ova priča od početka karijere prati i čuvara mreže aktuelnog šampiona ruskog fudbalskog prvenstva Mihaila Keržakova, čiji je brat Aleksandar jedan od najpoznatijih ruskih fudbalera u istoriji.

"Nikad mi nije škodilo da budem u senci. Možda da sam napadač kao on mogao bih da budem ljubomoran. Ja nisam zavidna osoba po svojoj prirodi. Plus, on mi je brat, to tek ne bi imalo smisla. Započeo je svoju karijeru i izvukao se iz siromaštva. Naterao je moje roditelje da prestanu da rade. Omogućio je čitavoj porodici totalno bolji nivo života", rekao je na početku razgovora Keržakov.

Mihail važi za mlađeg i nestašnijeg brata zbog čega je često trpeo kritike od starijeg i iskusnijeg Aleksandra.

"Često me je kritikovao, još dok smo bili kod kuće. Kasnije smo zbog fudbala bili cimeri i zajedno živeli u jednoj sobi u internatu. Došao sam iz provincije, pa sam se malo zaneo. Školska nastava i treninzi su se odvijali u istim terminima zbog čega sam morao da biram na koju ću stranu. Za mene očigledno nije bilo dileme koji izbor želim da napravim.Odabrao sam treninge i fudbal. Zbog toga sam jako kritikovan. Plus upadao sam u razne nevolje iz kojih me je brat izvlačio, a potom i kritikovao".

Aleksandar Keržakov je ovog leta postao trener fudbalera Spartaka iz Subotice i uskoro se očekuje njegov debi.

"On je posle igračke karijere počeo da radi kao kordinator omladinske škole Zenita, ali to je više kancelarijski posao, čime on očigledno nije bio oduševljen, pa se odlučio za trenera".

Sada radi u srpskom Spartaku. Šta mislite o tome što vam je brat preuzeo tim, doduše srpskog, ali ipak Spartaka?

"Nema zlobe povodom toga. Čak i da je postao trener moskovskog Spartaka, koji nam je večiti rival, ipak se ne bih ljutio".

Eto ima stil zvezde

Mihail je igrao u Anžiju zajedno sa Samjuelom Etoom, za koga kaže da se ponašao poput prave fudbalske zvezde.

"Kada sam došao iz Volge odmah sam osetio totalno drugačiji nivo svega. Tehnička opremljenost, brzo odlučivanje, fudbalski mentalitet – sve je na visokom nivou.

Eto se ponašao kao zvezda. Imao je svog ličnog kuvara, svoje telohranitelje, koji su ga pratili u stopu. Igrali smo zajedno samo dva meseca, ali, na primer, znam da nije koristio privatni avion".

Fudbalski klub Anži je bio veliki projekat u koji je uložen ogroman novac, dovođene su velike zvezde, ali na kraju nije sve ispalo kako se očekivalo...

"Možda zato što se u klubu nije radilo postepeno, nego je odmah ušao ogroman novac. Najverovatnije je postojao čitav lanac događaja. Na treningu smo mislili da ćemo osvojiti sve. Možda je veliki broj zvezda uticao na to, jer svaki takav igrač ima težak karakter. Iz toga nije mogao da se napravi složan tim".

Ljudi poput Akinfejeva se rađaju jednom u sto godina

Golman CSKA Igor Akinfejev, iako ima punih 37 godina i dalje je najbolji ruski čuvar mreže. Mihail smatra da je njegova tajna u tome što je odličan čovek i talenat.

"Zašto se Mesi tako dugo zadržava na vrhunskom nivou? Zato što je Mesi. Takođe Akinfejev. Prvi put sam čuo za njega sa 13 godina, skoro cela Rusija je već pričala o njemu. On je super talenat, takvi se ljudi rađaju jednom u sto godina", zaključio je Keržakov.