Novak Đoković bio je presrećan, iscrpljen i preplavljen emocijama posle spektakularne pobede nad Karlosom Alkarazom u finalu mastersa u Sinsinatiju.
Đoković je pobedio Alkaraza posle skoro četiri sata igre rezultatom 5:7, 7:6 (9:7), 7:6 (7:4) i došao do svog trećeg trofeja u Ohaju, 39. na masters turnirima, a ukupno 95. u karijeri.
Duel koji je imao sve dugo će se pamtiti i ostaće upisan kao jedno od najvećih masters finala svih vremena.
Zbog toga, Novak je prvom igraču sveta imao šta da poruči posle okršaja.
"Toliko mogu da kažem, a toliko malo energije imam", počeo je Đoković šampionski govor.
"Moram da uzvratim respekt Karlosu i njegovom timu. Svi smo nekad tražili prave reči za ono što radimo na terenu i van terena. Divan si čovek i veliki šampion. Čestitam ti na do sada izuzetnoj karijeri. Mnogi igrači nikad nisu uspeli da dođu do tog nivoa u čitavoj karijeri, a ti si uradio to u prethodne dve tri godine, svaka čast i mnogo sreće tebi i tvom timu u nastavku sezone."
Potom je uputio iskrenu poruku rivalu sa kojim već, uprkos ogromnoj razlici u godinama, vodi epske duele.
"Čoveče, dečko, nikad se ne predaješ! Volim to kod tebe, ali ponekad poželim da samo onako odigraš neki poen… Šta? Španac, nikad ne umire. OK, dobro. Čuo sam to već ranije. Osetio sam to u stvari. Možda jesam, možda nisam, više ne znam ništa."
Veliku zahvalnost duguje i svom timu koji uspeva da ga i u "veteranskim godinama" održava zdravog i spremnog za nadmetanje za najveće trofeje.
"Ponekad ne znam kako me podnosite, ali hvala vam. I u teškim trenucima u karijeri i danas. Bio je ovo jedan od najtežih mečeva u karijeri i jedan od najuzbudljivijih koje sam ikada igrao na bilo kom turniru. Izgledalo je kao grend slem finale, čak i više od toga, iskreno. Svaki meč koji igramo jedan protiv drugog je lud. Nadam se da ćemo igrati za par nedelja i u Njujorku, to bi bilo lepo… Lepo za publiku, ne znam baš za mene."
Novak je trijumf posvetio bratu Đorđu koji proslavlja rođendan, a onda se zahvalio i publici u Sinsinatiju koja ga je prelepo dočekala.
"Na kraju, ali ne najmanje važno, Vi ste jedan od glavnih razloga zašto i dalje igram, 20 godina moje profesionalne karijere i ovakvi momenti i iskustva iz ovih mečeva su razlog zašto ostajem i zašto teram sebe iz dana u dan da izvučem maksimum iz sebe i svog tima. Hvala vam još jednom. Volim Vas i vidimo se uskoro", zaključio je Đoković.