Sport
Kako su "orlovi" održali čas košarke i razbili Litvance
Mislili su mnogi da Srbija ima poteškoće, mislili su da su pronašli formulu i "lek" za srpsku košarku, mislili su da je Litvanija pobedom nad SAD zacementirala svoje ime među favorite za medalju... Pogrešno su mislili!
Na impresivan način je Srbija savladala Litvaniju i svom košarkaškom narodu vratila veru i nadu u medalju na velikom takmičenju.
"Orlovi" su eliminisali selekciju koja nije znala za poraz na turniru i koja je pre samo nekoliko dana skinula skalp Amerikancima, čime se sa razlogom nalazila među glavnim favoritima za odličje na Mundobasketu.
Koncentrisano i borbeno svih 40 minuta, izabranici Svetislava Pešića ovoga puta nisu dozvolili da utakmica dobije neočekivani obrt, već da se isključivo Srbija pita za konačni ishod.
Nije bilo padova, loših rotacija i praznog hoda, već je odigrana jedna utakmica za udžbenike.
Reprezentacija Srbije je, napokon, u velikom meču, delovala kao selekcija koja je uradila "domaći zadatak" i koja je potvrdila da ukoliko obrati pažnju na sitnice, ne samo da može da savlada, već i deklasira skoro svakog protivnika.
Živiš i umireš od šuta za tri poena
Litvanija oduvek igra specifičnu i prepoznatljivu košarku.
Videlo se i na primeru navedene utakmice sa SAD da ova selekcija ume da pogađa trojke u sjajnim procentima. Tada su meč otvorili sa devet vezanih pogodaka, a slično je počelo i protiv Srbije – 5/5.
Međutim, za razliku od Amerike, Srbija nije bila šokirana ovakvim raspletom, već je znala da mora biti istrajna u svojim načelima i taktičkim zamislima.
Kako je vreme prolazilo, Pešićevi momci su "zatezali" šrafove odbrambene mašinerije, pa su Litvanci bili ili primorani na drugačije šuteve ili su pokušavali one koji se opisuju "nerezonskim", odnosno preko ruke odbrambenog igrača.
Tako su na svojoj koži osetili posledice stare košarkaške izreke da u, ovom sportu, ukoliko nisi Golden Stejt, ekipa živi i umire od šuta za tri poena.
Srbija je izdržala nalet rivala u prvoj četvrtini i u naredne tri je sve došlo na svoje mesto.
"Iks faktori" zvani Avramović i Petrušev
Obe selekcije su odlično odradile skauting onih najvažnijih oružja protivnika, ali jak utisak se stiče da Litvanija nije očekivala doprinos dvojice momaka iz redova "orlova", a to su Aleksa Avramović i Filip Petrušev.
Plejmejker Partizana održao je defanzivnu kliniku, koja može da posluži kao primer mladim igračima.
U svetu u kojem preovladavaju strelci, Aleksa Avramović je svojim aktivnim rukama u odbrani, uspeo da ukrade četiri lopte, ali i u mnogo navrata učini protivnika nesigurnim u svoj dribling i primarnu organizaciionu želju.
Iako je postigao tek osam poena, momak iz Čačka je imao ogroman doprinos i u velikoj meri preokrenuo tok utakmice.
Drugi momak koji je potpuno zaledio Litvance jeste Petrušev. Doskorašnji član Crvene zvezde, a novi centar Filadelfije, prevagu je pravio svojom raznovrsnošću i postao pravi "iks faktor".
Nažalost, Srbija u svojim redovima ponovo nema najboljeg centra na svetu, ali ova dva borca koji su trenutno tu, za nju su najbolji.
Nikola Milutinov je na sjajan način odgovarao i zadavao glavobolje NBA centru Jonasu Valančunasu. Kao pravi primer stare škole, Milutinov se "tukao" pod oba koša i pokazao zavidnu leđnu tehniku i rad nogu.
Sa druge strane, Petrušev je pokazao da je bitno imati i drugačiji profil centra, onog mnogo modernijeg.
Pored sjajnih atletskih sposobnosti, odličnog čitanja napada protivnika i zatvaranja prilaza svom košu, Petrušev je pokazao lep poenterski "arsenal". Između ostalog, pogodio je tri veoma važne trojke.
Meč je završio sa čak 17 poena za isto toliko minuta, čime je bio drugi najefikasniji u našem timu.
Stef Jović
Kroz čitav turnir, Stefan Jović dokazuje svoju košarkašku inteligenciju i kvalitet.
Iako polako zalazi u "košarkaške godine", sjajni organizator igre i dalje dokazuje da može da igra na najvišem nivou.
Trenuci u kojima je diktirao tempo, pronalazio otvorene saigrače, ali i pogađao veoma bitne trojke, zaista učine da se zaljubite u ovaj sport.
Još jednom je Jović pokazao koliko je bitna uloga pravog plejmejkera, organizatora i mozga ekipe i još jednom je iz senke izašao u prvi plan.
Iako nema Vasilija Micića i Miloša Teodosića, Srbiji nije manjkalo učinka sa ove pozicije, što je direktna zasluga Stefana Jovića.
"Orlovi" imaju motiv više od svih
Košarkaši Srbije do pobede su došli zahvaljujući još jednoj stvari – timskom duhu.
Mnogo je značila svaka reakcija i podrška igrača i stručnog osoblja sa klupe.
Teško medicinsko stanje u kojem se našao Boriša Simanić, dodatno je ujedinila "orlove" i pojačala već ranije jaku, gotovo porodičnu atmosferu koja vlada u košarkaškoj reprezentaciji.
Upravo je Boriša još jedan razlog zbog kojeg ovi momci "grizu" na medalju.
Ne zbog neke nacionalne penzije, koju on u svakom slučaju zaslužuje, već zbog toga što će taj podvig biti veliki gest i znak koji će mu pomoći u budućnosti.
Naravno, put do medalje će biti težak i daleko od toga da je Srbija završila posao.
Izboreno je polufinale, odnosno utakmica koja odlučuje ko se bori za medalju, a ko pakuje kofere i ostaje u zaboravu.
Sledeći protivnik je pobednik utakmice između Kanade i Slovenije.
Ko god da bude na drugoj strani, naši momci će imati šansu. Kanađani predstavljaju svojevrstan izazov jer imaju gotovo čitav tim sačinjen od NBA igrača.
Luka Dončić i Slovenci su nam stari dužnici, dug koji bi bilo idealno sada naplatiti.
