Nemci važe za jedno od najprijatnijih iznenađenja na ovogodišnjem izdanju Mundobasketa.
Nemačka je reprezentacija u velikom usponu i neko koga u narednim godinama možemo često videti na postoljima na najvećim takmičenjima.
Do statusa finaliste Svetskog prvenstva i ekipe koja važi za "ubicu" favorita, Nemačka je došla teškim radom i velikom upornošću.
Put do današnjeg uspeha
Podbacili su na prošlom Mundobasketu, pošto su 2019. godine u Kini zauzeli tek 18. mesto.
Dve godine kasnije, na Olimpijskim igrama u Tokiju, nagovestili su povratak u sam vrh svetske košarke, što su potvrdili potom na Evrobasketu prošle godine.
Nemačka je na prvenstvu Evrope osvojila bronzanu medalju, koja je ozvaničila generacijski uspeh.
Ovogodišnje Svetsko prvenstvo, Nemačka je započela sa tri pobede.
U veoma izazovnoj grupi, redom su trijumfovali nad Japanom, Australijom i Finskom.
Predvođeni ozbiljnim NBA talentom, ali i brojnim kvalitetnim igračima evroligaškog kalibra, Nemačka je bila tvrd orah na koji je gotovo svaki protivnik na prvenstvu polomio zube.
Turnirska ekipa spremna na različite scenarije
Posle impresivne prve runde, Nemci se nisu usporavali ni u drugoj.
Gotovo na isti način i rezultatom (100:73 i 100:71), deklasirali su Gruziju i Sloveniju.
U nokaut fazi, pokazali su da umeju da pobeđuju i u mečevima u kojima nisu bili ubedljivo bolji tim.
"Preživeli" su nalete Letonaca, koje su eliminisali u četvrtfinalu, da bi u polufinalu pokazali od čega su napravljeni.
Iako apsolutni autsajderi, uspeli su da obesmisle sve prognoze i dospeju na naslovne strane gotovo svih svetskih novina i sportskih portala.
Nemačka je u spektakularnom meču eliminisala reprezentaciju SAD, prvog favorita za zlatno odličje.
Dobro podmazana mašinerija
Nemci su pokazali da poseduju širok spektar kvalitetnih igrača na gotovo svakoj poziciji.
Kao i kod svake mašine, ključnu ulogu igra motor, a u slučaju Nemačke to je Denis Šruder.
Dugogodišnji NBA igrač je na poslednja dva velika reprezentativna prvenstva, dokazao da mu sjajno leži internacionalna košarka.
Šruder je neko ko kontroliše tempo meča i orkestrira ekipom. Njegove promene ritma prilikom driblinga čine ga veoma nepredvidivim, često i za svoje saigrače.
Važi za upornog i požrtvovanog defanzivca, koji neće mariti za sebe i svoje telo prilikom čuvanja nekih od najboljih igrača na turniru.
Sa dosta osećaja nabacuje loptu na tablu i obruč, "flouteri" i procenti pogodaka sa poludistance odlikuju ga još od mlađih dana, a jedina mana koju ima jeste nekonstantnost u šutu za tri poena.
Odličan je u igri dva na dva (pik), pošto na kreativan način distribuira loptu i povezuje saigrače sa košem rivala.
Ako je Šruder motor, braća Vagner su točkovi ove reprezentacije.
Mo i Franc Vagner važe za udarne igle i najbolje poentere Nemačke.
Krasi ih vanserijski atleticizam, pa smo često mogli da vidimo da vrlo lako zakucavaju lopte koje bi mnogi polagali i verovatno promašili.
Kao i gotovo svaki igrač reprezentacije Nemačke, opasni su i u šutu za tri poena, ali i poseduju veliki napadački arsenal, tako da ih ne smete svesno ostavljati same, sa više prostora ili pogrešno usmeravati.
Pored Vagnera, mora se istaći i Danijel Tajs. Tokom čitave karijere, Tajs važi za veoma zahvalnog igrača na obe strane parketa, što ga čini favoritom trenera u mnogim ekipama za koje je igrao (Boston, Čikago, Hjuston).
Pored pregršt NBA talenta, Nemačku krase i igrači evroligaškog kalibra.
Andreas Obst odigrao je partiju karijere protiv Amerikanaca, a tokom čitavog turnira sjajno višak prostora koriste i Maodo Lo, Ajzak Bonga, Joanes Tieman i Joanes Vojtman.
Anonimni genije sa klupe
Kada se pogledaju na papiru, ali i terenu, Nemci predstavljaju jedan sjajan balans mladosti i iskustva, atletike i inteligencije.
Ipak, ne sme se umanjiti zasluga selektora koji je sve igrače stavio u jedan lonac i skuvao pravi specijalitet.
Gordon Herbert je neko čije ime mnogi nisu čuli pre ovogodišnjeg Mundobasketa, ali o kojem će se mnogo pričati nakon.
Kanađanin finskog porekla na klupi Nemačke doživeo je vrhunac karijere.
Iskusni 64-godišnji stručnjak je uglavnom radio u Nemačkoj.
U žižu tamošnje javnosti došao je angažmanima na pozicijima asistenta u Torontu 2008. godine i prvog trenera berlinske Albe 2012.
Pre tri godine bio je trener ruskog Avtodora, a na klupi reprezentacije Nemačke je od 2021. godine.
Selektor Nemačke rekao je da u dosadašnjem toku turnira nije gledao Srbiju, ali da će sada imati priliku da je upozna.
"Nisam do sada gledao selekciju Srbije. Znam da je Svetislav Pešić jedan od najboljih trenera planete. Sada ćemo da se upoznamo sa rivalom. Bićemo spremni", poručio je Herbert.
Kakve su šanse Srbije u finalu sa Nemačkom
Izabranici Svetislava Pešića su protiv Litvanije i Kanade držali časove košarke.
Nema sumnje da ukoliko ponovo takve partije, tačnije budu podjednako posvećeni, raspoloženi i fokusirani, reprezentativci Srbije mogu da se nadaju pozitivnom ishodu i velikom slavlju.
Naravno, treba biti svestan da je Nemačka veliki protivnik i sa razlogom jedini tim bez poraza na šampionatu sveta.
Mnogi su ih potcenili i smatrali za manje kvalitetne nego što jesu, pa su platili skupu cenu toga.
To je nešto što Srbiji, pogotovo u finalu Mundobasketa, ne sme da se desi, ma ko bio protivnik.
Takođe, Nemačka je pokazala određene slabosti, pogotovo u utakmicama sa manjim brojem poena, odnosno kada se igralo protiv dobro postavljenih i do poslednjeg atoma snage upornih odbrana.
Upravo u toj odbrani može se tražiti ključ pobede protiv Nemačke, a toga je svestan i Svetislav Pešić.
"Ključ je pre svega odbrana, i tu nema nikakvih dilema. Pokazali smo da iz odbrane možemo da kreiramo napad i tranziciju. Do sad smo vodeći u smislu poena koje postižemo u tranziciji. Nemamo tu visinu i fiziku koju imaju Nemci jer su na svim pozicijama zaista snažni, ali imamo nešto što nas karakteriše, a to je da imamo kvalitet predviđanja i da dobro čitamo situaciju. To je košarkaška inteligencija, ali inteligencija bez borbenosti i zalaganja ne pomaže", rekao je Pešić.
Ako neko poznaje reprezentaciju Nemačke, onda je to naš iskusni stručnjak, koji je upravo Nemačku vodio do njihovog najvećeg uspeha, zlatne medalje na prvenstvu Evrope 1993. godine.
Na strani Pešića i Srbije je i matematika, odnosno statistika, pošto je trener iz Pirota tokom svoje karijere vodio šest finala, a u svih šest bio na pobedničkom postolju.
Neka tako bude i sada.