Teniski kameleon na vrhu sveta

Mnogo je toga rečeno, mnogo tekstova napisano, matematičkih projekcija i analiza urađeno u poslednjih nekoliko sedmica. Kada neko ima 36 i kusur godina, karijeru u kojoj je ostvario sve ili maltene sve što je zamislio i to više puta, postavljene rekorde za koje se sa sigurnošću može tvrditi da nikada neće biti oboreni, izazivače koji se iz sezone u sezonu menjaju, mislite da ste sve videli. Ali jedan čovek nam iznova dokazuje da nije baš tako...

Novak Đoković u nedelju popodne po ko zna koji put u karijeri probio je nebo i ispisao nove stranice teniske istorije.

Đoković je rekordni, sedmi put u karijeri osvojio Završni ATP turnir pobedom nad Janikom Sinerom u Torinu, čime se osamio na prvom mestu večne rang-liste.

Iza sebe je ostavio Rodžera Federera koji ima šest takvih pehara, a kada se tome pridoda će i osmi put godinu završiti kao "broj 1" – dostignuće koje je samo "pojačao" u odnosu na svoj prethodni rezultat – kao i činjenica da je baš danas započeo 400. sedmicu na tronu, jasno je da je savršena sezona dobila savršeni epilog.

U njoj je Novak osvojio tri grend slema, na četvrtom igrao finale i samo ga je jedan poen – onaj čuveni drajv volej na brejk lopti u drugom gemu petog seta – delio od savršene sezone.

Zlatni pehar dobio je novog vlasnika, sada je (samo trenutno) u rukama Karlosa Alkaraza koji je izrastao u Đokovićevog novog Rafaela Nadala.

"Alkarazova era je pred nama", objavila je tada kompanija "Najki", tehnički sponzor mladog Španca.

Od početka takozvane Alkarazove ere, momak iz Mursije je nastupio na sedam turnira i na samo jednom je dogurao do finala (izgubio ga od Đokovića), dok je sa druge strane, Srbin osvojio četiri najveća pehara i jednom za svagda rešio debatu o najvećem svih vremena (GOAT).

Novak je posle uspeha na mastersu u Parizu u Italiju došao sa dva jasna cilja – da obezbedi "broj 1" na kraju godine i osvoji titulu.

Prvi je realizovao već nakon prvog meča, ali je u drugom doživeo poraz od Janika Sinera koji je umnogome zakomplikovao situaciju. Međutim, mladi Italijan mu je pobedom nad Holgerom Runeom pomogao i "progurao ga" u polufinale, posle čega je viđena totalna dominacija.

"Čim je došao do polufinala, znao sam da uzima turnir. Mentalitet se promenio, stigao je novi Đoković. Kada dođe pravi Novak, onda ne može niko da igra sa njim", izjavio je njegov trener Goran Ivanišević.

"Vidite u njegovim očima promenu, u svlačionici, na treningu, treninzi su pozitivni. Kada je izašao na teren protiv Alkaraza, od prvog poena je bodrio sebe, stegnuta pesnica bila je tu. Ne možete da dobijete Karlosa tek tako, jeste promašivao mnogo, ali čak i da igra levom rukom, teško ga je dobiti tako lako."

Đoković je protutnjao kroz Karlitosa rezultatom 6:3, 6:2 i poveo u međusobnom skoru 3-2, a onda, kada se očekivalo pakleno finale protiv, do tog trenutka najboljeg igrača na turniru, stiglo je iznenađenje i za one koji vole da kažu da pomno prate ovaj sport.

Osamdesetak minuta teniskog savršenstva, serverske klinike, riterna koji je i one najjače protivničke "bombe" pretvarao u ubojito oružje. Novak je tek u drugoj polovini drugog seta malo usporio, priznao je i da se stegao, ali je uspeo da privede posao kraju.

Nestvarno zvuči da je u polufinalu i finalu Završnog ATP turnira, u dva najteža i najvažnija meča na takmičenju osmorice najboljih, izgubio zbirno 11 gemova i da nijednom nije pretrpeo brejk. Još frapantnije – svaka od tih pobeda je mogla da bude i ubedljivija.

"Ova dva meča su moja dva najbolja meča ove sezone, uzevši u obzir okolnosti i kvalitet protivnika", priznao je Đoković, koji će biti prvi najmanje do kraja Australijan opena u januaru sledeće godine – odnosno, 409 sedmica.

I baš ti okršaji sa Sinerom i Alkarazom pokazali su Novakove kvalitete o kojima se ne priča toliko često, a koje, očigledno, još nemaju njegovi mnogo mlađi izazivači.

U prvom delu teksta spomenuli smo da je Španac beležio veoma loše rezultate u drugoj polovini godine kada se od njega očekivalo da bude na vrhuncu. Nije u tome uspeo jer je bio fizički istrošen, što je i sam priznao.

Nije Alkaraz bio ni bleda senka onog igrača koji je Novaka gurao do krajnjih granica na Centralnom terenu Ol Ingland kluba ili u Madridu prošle godine, jer još nije naučio kako da organizuje sezonu. Nastupio je na ukupno 17 turnira i njegovo telo to nije moglo da izdrži.

Đoković je u tom segmentu neko ko je van konkurencije, način na koji on vodi računa o svom telu je neprevaziđen, često govori o holističkom pristupu, ali i pažljivo planiranje kalendara važna je stavka njegovog "doktorata".

"Load management", kako na Zapadu vole da definišu umor zbog duge teniske sezone, Novaku je uvek u malom mozgu i zbog toga je koncentrisan samo na najveće ciljeve. U tom procesu, "pokupio" je nešto i velikog suparnika.

"Najvažnija stvar koju sam naučio od Federera je kako da organizujem svoj raspored tokom grend slemova. Smatram da je jedan od prvih koji je uspeo da to podigne na najviši nivo", izjavio je srpski as jednom prilikom.

"Moram da priznam da sam i beleške hvatao zajedno sa svojim timom, da bih to na svom primeru primenjivao. Sve sam radio kako bih se što bolje organizovao za grend slemove."

Alkaraz i Siner još nisu na tom nivou i ne treba da ih bude sramota da uče od najvećeg rivala, ako žele da im karijere traju približno kao Novakova.

U tome će možda i uspeti, ali će drugi segment morati mnogo duže da vežbaju.

Jedan od Đokovićevih najvećih kvaliteta jeste što, poput kameleona u svojoj karakterističnoj zelenoj opremi, ume da se adaptira na različite situacije, okolnosti i protivnike – i to učini u ekspresnom roku. Završni turnir u Torinu još je jedna potvrda ove tvrdnje...

Čelnici takmičenja odlučili su se da ekstremno brzu betonsku podlogu, što je u ovom delu sezone odgovaralo vrlo malom broju igrača.

Poznato je da Novak najviše voli da igra na, da kažemo srednje-sporom betonu, kakav je bio u "Bersiju" sedmicu pre, ali se nije mnogo obazirao. Kao što mu, za razliku od kolega, nije predstavljao toliki problem ni što se na različitim turnirima igra sa različitim lopticama.

Sposoban je da se, kao pritiskom na prekidač, "resetuje" i uđe u mod adekvatan za bilo kakve okolnosti.

Onda i ne čudi što je sa 36 i kusur godina, karijerom u kojoj je ostvario sve ili maltene sve što je zamislio i to više puta, postavio rekorde za koje se sa sigurnošću može tvrditi da neće biti oboreni, nadvladao izazivače koji se iz sezone u sezonu menjaju, i dalje željan da bude najbolji.

"Hoću sve, pa ćemo videti dokle ću da doguram", glasio je posle nove titule odgovor pitanje o narednim ciljevima.

A njih će svakako biti jer, kada god pomislimo da mu nije ostalo još mnogo do kraja karijere, sa nekoliko pokreta reketa nas potpuno razuveri.

I to na kakav način...