Istorijski uspeh ostvarila je Srbija na šampionatu Evrope u šahu.
Bilo je to prvo timsko odličje za Srbiju od njene samostalnosti.
Pored sjajnih Aleksandra Inđića, Roberta Markuša i Velimira Ivića, pod vođstvom selektora Miodraga Perunovića, istakli su se i dvojica "bisera" ovog sporta.
U pitanju su Aleksandar Predke i Aleksej Sarana.
Radi se o ruskim šahistima koji su nedavno dobili srpsko državljanstvo i opredelili se da nastupaju za našu selekciju.
U intervjuu za RT Balkan, Predke je otkrio koliko je značajan nedavni uspeh, kao i kolika je povezanost između srpskog i ruskog naroda.
"Pobede u bilo kakvim takmičenjima, naročito u najozbiljnijim, obično dolaze zajedno sa jakim umorom nakon teškog turnira i donose zadovoljstvo zbog dobro odrađenog posla", započeo je Predke.
"Naročito je prijatno ukoliko konačan rezultat bude odličan, ali uključuje i neka umetnička dostignuća za šahovskom tablom. Odnosno ukoliko sam odigrao nekoliko lepih partija, kako za oko, tako i tehnički."
Govorio je momak iz Dimitrovgrada koliko mu je značila titula osvojena sa reprezentacijom Srbije.
"Ova pobeda za reprezentaciju Srbije na šampionatu Evrope za mene ima poseban značaj. Kada smo saznali da smo pobedili na turniru, sveopšta radost oko mene, doprinela je tome da ovo ne bude samo još jedna u nizu pobeda, već san mnogih ljudi koji se na kraju ostvario."
Upitan da uporedi srpski i ruski šah, njihovu veliku i uspešnu istoriju, Aleksandar je imao zanimljiv odgovor.
"Danas je Rusiju i Srbiju veoma teško upoređivati u šahovskom smislu. To je zato što je, po mom mišljenju, usmerenje razvoja potpuno suprotno. Ipak, u vremenima SSSR-a i Jugoslavije, mislim da su to bile najtrofejnije zemlje u ovom sportu."
"Današnja situacija sa šahom u Srbiji mi se dopada, vidim mnogo ljudi koji su zainteresovani za razvoj šaha u zemlji i to ohrabruje. Zato im želim svu sreću u projektima."
Predke je državljanin Srbije od marta, a za kratko vreme je zavoleo svoj novi način života i osetio gostoprimstvo našeg naroda.
"Izuzetno mi se dopala Srbija kao zemlja za život, a naročito Beograd. To je bio jedan od ključnih faktora zbog kojih sam odabrao upravo srpsku šahovsku federaciju. Gde god da sam se pojavljivao, ljudi su bili veoma prijateljski nastrojeni, a srpsko gostoprimstvo sam svuda i uvek osećao."
Brzo se Aleksandar sprijateljio i sa svojim novim saigračima u reprezentaciji.
"Sa kolegama u timu takođe sam brzo pronašao zajednički jezik. Mislim da je stvar u tome da svi volimo šah i da nas objedinjuje zajednički cilj – igrati što je bolje moguće. Verovatno sam imao mnogo sreće da su moje kolege i svi u reprezentaciji, van šahovske table, jako prijatni u komunikaciji."
Predke i momci iz reprezentacije sada su privukli pažnju na sebe. U budućnosti će imati možda i teži zadatak, a to je da nastave sa uspesima.
"Bez obzira na to što je pobeda na Evropskom prvenstvu bila poput velikog praznika za nas, za mene kao sportistu je to rezultat logičnog sleda događaja – naporan rad do tog turnira, trud da pokažem svoju najbolju igru i da sve to dovede do pobede", izjavio je.
"Pritisak sigurno neću osećati i naravno da sport daje prostora za sopstveni razvoj. Ukoliko nešto dostigneš, štikliraš to sebi u glavi i trudiš se da dostigneš još više."
Predke ima 29 godina i već dugo je velemajstor. Gotovo da ne postoji osoba koja se razume u šah i da o njemu ne misli kao o svetskom igraču i svetskoj klasi.
Priznaje da je mu to prija, ali i da nastavi da doprinosi kako na ličnom planu, tako i na reprezentativnom.
"Osećam veliku zahvalnost prema svima koji tako misle i govore. Priznanje za sportistu je uvek prijatno i dobrodošlo. Ukoliko se nekome dopada kako ja igram, mene to dodatno raduje."
"U ovoj etapi života, sigurno je da hoću da se koncentrišem na šah i da sa svoje strane pokušavam da što više doprinesem svojim i narednim pobedama srpske reprezentacije. Čemu će to voditi i doprineti srpskom šahu, mislim da će bolje odgovoriti oni koji se time intenzivnije bave."
Za kraj, Predke je priznao da još ne zna najbolje srpski, ali da prepoznaje dosta sličnosti sa ruskim jezikom.
"Kao čovek koji predstavlja reprezentaciju Srbije, sramota me je da priznam da praktično nisam učio srpski jezik. Slobodnog vremena nemam toliko, a za svakodnevni život i komunikaciju u Beogradu mi je praktično uvek dovoljno poznavanje engleskog jezika. Ruski i srpski imaju dosta zajedničkog, mnogo sličnih reči po zvuku i samom značenju. Verujem da kad počnem da učim jezik, da će moje znanje ruskog biti od velike pomoći", zaključio je Aleksandar Predke za RT Balkan.
Intervju priredila Aleksandra Ivanković.