Đoković govorio o "probuđenoj zveri", Nadalu i Alkarazu, nesrećnoj epizodi u Australiji

Verthajm je ispričao kako je bilo raditi intervju sa najboljim teniserom svih vremena, a sada je objavljen i razgovor sa Novakom Đokovićem.

Đoković je u 2023. godini napunio 36. U istoj toj godini je završio debatu oko toga ko je najveći teniser svih vremena. Đoković ima 24 grend slem titule, dve više od Rafaela Nadala, a četiri više od Federera. 

Narednog meseca Đoković ide na Australijan open, turnir koji je osvojio deset puta.

Na kasnom jutarnjem treningu u Beogradu, Đoković nam je otkrio ključ njegovog neverovatnog uspeha - zaboravite snagu i brzinu, fleksibilnost mu omogućava da igra na ovom nivou, ali i da prkosi i izvrće zakon vremena.

Pobeđujete dobre igrače koji su, po godinama, bliži vašoj deci nego vama. Koliko ste zadovoljni zbog toga?

Ha-ha, ne znam da li to zvuči dobro, da budem iskren. Ali, naravno. Mladi momci koji su gladni uspeha i žele da pruže svoj najbolji tenis baš protiv mene, su mi dodatna motivacija. Mislim da su, na neki način, probudili zver u meni.

Kolike mete gađate na treningu.

Ovolike, kao novčić. Ponekad.

Ozbiljni ste?

Jesam. Ponekad gađam tolike, ponekad veće. Zavisi od momenta meča, protivnika i taktike.

Drugi deo taktike - traženje slabosti kod protivnika sa druge strane mreže.

Iako nema fizičkog kontakta, ali ima mnogo kontakta očima. Kada menjamo strane, kada sedimo na klupi, vidim na velikom ekranu kako pije vodu. I tada ga posmatram. Kako pije vodu? Da li se znoji više nego inače? Kako diše...

Vau, sve to primetite tokom meča?

Naravno. Da li diše duboko ili plitko? Kako komunicira sa svojim timom... Ima mnogo različitih elemenata koje utiču na nivo igre i na samu igru.

Mogu li vam reći šta je najteže kod pokrivanja vas kao novinar - ljudi razumeju velike mišiće i brzinu. Mentalnu snagu, za koju mislim da je vaš dar, mnogo je teže artikulisati. Možete li mi pomoći da objasnim...

Moram da vas ispravim, moram da vas ispravim... To nije dar, do toga dolazite radom.

Trenirate mentalno kao što trenirate servis?

Apsolutno

Kako?

Postoje različite tehnike. Svesno disanje je veliki deo, pogotovo u momentima kada ste pod pritiskom

Verujem da mnogo ljudi pomisli: "Novak je tako usredsređen". Kažete da je sve to deo procesa? 

Možda tako deluje, ali verujte mi - u meni je oluja. I, znate, najveće bitke su uvek unutra, zar ne?

Odvedite nas tamo...

Uvek imate sumnje i strahove. Osećam to na svakom meču. Ne volimtaj mentalni sklop koji vidim u mnogim sportovima - "Samo misli pozitivno, budi optimističan, nema mesta za sumnju i strah"... To je nemoguće.

Niste saglasni sa tim?

Mi smo ljudska bića. Razlika između velikih šampiona i onih koji se muče da dođu do najvišeg nivoa jeste ta sposobnost da ne ostanu predugo u takvim emocijama. Za mene to traje relativno kratko. Kada se desi, prihvatim. Možda eksplodiram, možda vičem, šta god da se dogodi - u stanju sam da se vratim i resetujem.

Nekim danima pobeđujete tako što ste jednostavno bolji igrač, precizniji i jači. Drugih dana ste bolji mentalno.

To se desilo u finalu Vimbldona 2019. godine, taj maratonski, epski meč sa Rodžerom.

Imao je dve meč lopte na svoj servis…

Sećam se toga veoma dobro. Pobedio sam sa 13:12 u petom setu. Sve svoje setove dobio sam u taj brejkovima. Ako se pogleda celokupna statistika, bio je znatno bolji igrač u svakom aspektu, ali ja sam pobedio. To zapravo pokazuje da se meč i dalje može dobiti ako uspeš da odigraš najbolje što umeš u onim najvažnijim momentima.

Đoković u početku nije mogao da probije barijeru Federera i Nadala, a sada priznaje da je bio zastrašen njima pred velike mečeve…

Igram sa Nadalom na Rolan Garosu, ormarići su nam jedan do drugog, toliko smo blizu. Pokušavamo jedan drugom da damo prostora, ali svlačionica nije tako velika. Znate kako Nadal izvodi skokove pre izlaska na teren – u svlačionici radi sprintove pored rivala. Čak mogu da čujem i koju muziku sluša u slušaicama. Sve to me nervira.

Dakle, meč je počeo još pre nego što ste udarili prvu loptu?

Apsolutno. U ranoj fazi karijere, nisam shvatao koliko je to zapravo deo scenarija. Bio bih zastrašen, ali to me je motivisalo da i ja pokažem da sam spreman za bitku.

Đoković je pričao i o tome kako je imati publiku protiv sebe u velikim mečevima…

Pritisak i stres su mnogo veći kada publika navija protiv vas. U većem delu moje karijere je bilo tako, ali naučio sam da budem najbolji u neprijateljskoj atmosferi. Ljudi misle da je za mene zapravo bolje ako publika ne navija za mene, jer to teniski izvlači najbolje iz mene. I to se dešavalo, ali s druge strane, više uživam kada imam podršku publike.

Vaš tenis je toliko precizan, kako se borite sa greškama i sa momentima kada vas emocije savladaju?

Polomio sam dosta reketa tokom karijere i nisam ponosan zbog toga. Stidim se sebe kada to radim, ali istovremeno prihvatam sebe kao ljudsko biće sa manama.

U januaru 2022. godine, Novak je bio deportovan iz Australije.

Koliko posledica je ostavila na vas ta epizoda?

Jeste svakako. Proglasili su me za svetskog zlikovca.

Osetili ste to?

Naravno. Osetio sam da je ceo svet protiv mene. Znam kako je na terenu, kada je publika protiv tebe... Ali nisam imao ovakvo iskustvo u životu.

Da li ste pogrešno procenili australijsku javnost i njihovu reakciju?

Kako mislite?

Ne vole izuzetke, a njihovo društvo je bilo snažno za vakcinaciju.

Ali, poenta je u tome da nije na meni da procenjujem bilo koga. Dobio sam dozvolu da uđem u zemlju, a onda je sve eskaliralo na najveći nivo.

Ispravite me ako grešim - vi niste protiv vakcinacije. Samo je vi niste želeli?

Tako je. Ljudi su pokušali da me predstave kao antivaksera. Ja to nisam. Niti sam za vakcinu... Ja sam za slobodu izbora.

U tenisu, gde važi pravilo - jedeš ono što ubiješ - vi pomažete onima koji žele da uzmu hranu sa vašeg stola.

Pa ja imam mnogo, mnogo više nego što mi je potrebno. Ali, momci i devojke koji su oko 200. mesta i niže, oni se muče. Ne mogu da plate trenera, putavanja, preskaču turnire... Mnogi talenti su napustili tenis, jer ne mogu da postignu sve.

Očigledno je da ćete u nekom trenutku biti lider Srbije. Kakav lider ćete biti?

Ha-ha... Kako to znate? Sada tvrdite neke stvari kojih čak ja nisam svestan.

Vidim koliko ste popularni. Lakše biste dobili izbore nego Australijan open, koji ste osvojili deset puta.

Ha-ha... Sviđa mi se kako ste formulisali. Ali, nemam nikakve političke ambicije, mislim da to nije svet u kojem bih se ja snašao i bio onaj pravi. Ali, verujem da moja popularnost u zemlji i regionu može da se iskoristi na druge načine, i da tako doprinesem društvu.

Da li je to što su vaša deca Stefan i Tara dovoljno odrasli, ne samo da vas gledaju, već i da razumeju šta to tata radi na terenu - razlog da nastavite da igrate?

Naravno. Pre nekoliko godina sam sanjao da me ćerka i sin gledaju kako osvajam Vimbldon. Imao sam sreće da se desilo nekoliko puta.

Novi rival, Karlos Alkaraz, jedan je od razloga za produžavanje karijere.

On je najkompletniji igrač kojeg sam video u prethodnim godinama. Vimbldonski poraz me je toliko razbesneo, da sam morao da osvojim sve u Americi, ha-ha. Ovo rivalstvo je prilika da guram jače nego ikad.