Novakov veliki intervju: Gde sam pogrešio sa Olimpijskim igrama i da li sam ja GOAT?

Renomirani francski list proglasio je Đokovića za "šampiona nad šampionima" u 2023. godini, samo nekoliko dana nakon što je dobio i priznanje za najboljeg sportistu Evrope.

Novak izabran za najvećeg šampiona - ATP ga ignoriše, a Francuzi mu dali nagradu

Novak je potpuno dominirao u sezoni za nama u kojoj je osvojio tri grend slem titule, na četvrtom igrao finale, a probio je i magičnu granicu od 400 sedmica na prvoj poziciji ATP rang-liste. Osmi put u karijeri je godinu završio na broju jedan, čime je samo dodatno uvećao rekord koji drži.

Posle godine u kojoj je postalo jasno da na delu gledamo najboljeg tenisera svih vremena, logično je pitanje bilo da li on smatra da treba da ponese laskavu GOAT titulu?

"Postoje tri različita odgovora. Prvi – ja sam najbolji. Ako to mislimo, neki će reći: 'On je arogantan! Ne poštuje druge!'", počeo je Đoković.

"Drugi odgovor bio bi da ne mislim da sam najveći, čime bih pokazao da sam potpuno skroman, što je moguće. Tu je i treći odgovor – ja sam to što jesam, ponosan sam na to što sam postigao, ali poštujem druge epohe i ostavljam GOAT debatu drugima. Moj odgovor je – broj tri."

Među teniserima, prethodno su nagradu "Ekipa" dobijali Andre Agasi (1999. godine), Rodžer Federer (2005, 2006, 2007) i Rafael Nadal (2010, 2013), dok su Švajcarac i Španac to priznanje podelili 2017. godine.

Njegova dostignuća prevazilaze "beli sport", zbog čega sada mnogi, možemo reći sa pravom, smatraju da je jedan od najvećih sportista u istoriji. Međutim, on nije želeo da ide toliko daleko...

"A gde je Serena (Vilijams)? Gde je Kobi (Brajant), gde je Ronaldo, gde je Maradona? Uvek neko nedostaje. Ispisao sam istoriju svog sporta oborenim rekordima. Time sam se 'kvalifikovao' (za takve pretpostavke). Na drugima je da vide da li je to dovoljno ili ne. Takvi izbori su subjektivni. Ali čast mi je što pripadam toj klasi."

Srbin je uzor milionima širom sveta, ali na koga se on ugledao dok je gradio karijeru i probijao se do vrha?

"Moja tri idola iz detinjstva bili su Pit Sampras, Majkl Džordan i Alberto Tomba", kao iz topa je izgovorio Đoković.

"Cenim Muhameda Alija, koji je ostvario neverovatna dostignuća, ali i društveni uticaj inspirišući mnoge ljude hrabrošću i integritetom. Veoma ga poštujem. Patio je zbog toga, osuđivan je na zatvor, prolazio je kroz mnoga iskušenja. I zbog toga se ljudi dodatno identifikuju s njim. Stavio je svoju karijeru na kockuzbog jakih uverenja."

Ipak, jedno ime se posebno izdvaja...

"Alberto Tomba! Bomba! Fantastičan čovek", kaže srpski as.

"Upoznao sam ga prvi put u Srbiji pre petnaestak godina. Još ga se sećam. Bila je to večera gde je bilo puno ljudi. Sedeo sam pored njega presrećan, a on tako zabavan! Pričao mi je o svemu osim skijanja. Hteo sam da naučim nekoliko tehničkih stvari, ali on mi je rekao: 'Ne, ne skijanje, pričajmo o zabavama, pričajmo o životu!"

"Dogovorili smo se da ćemo jednog dana zajedno skijati. Nadam se da će taj dan doći, jer pre ili kasnije ću se vratiti na stazu. Igrao sam tenis sa Pitom Samprasom, moram skijati sa Tombom i igrati košarku sa Džordanom. Posle toga, možda ću se povući iz svih sportova!"

Godinu u kojoj je imao mnogo uspeha na terenu, obeležile su neke promene, kao i događaji koji nisu vezani za tenis. Đoković je promenio menadžera, učestvovao na prestižnom golf turniru, ali i bio deo svečane ceremonije dodele "Zlatne lopte".

"Pozvan sam na ceremoniju 'Zlatne lopte'. Rekli su mi da sam prvi izvan fudbala. Tako da – vau! To je bio neverovatan i lep trenutak", nije krio oduševljenje.

"Tokom Rajder kupa u Rimu takmičio sam se sa timom Evrope. Nisam igrao golf praktično godinama, nisam znao da li mogu da nastupim pred ljudima, kako ću se nositi sa pritiskom, ali golf je drugačiji. Plašio sam se da moj udarac ne pogodi nekoga u glavu. Nakon Ju-Es opena sam uzeo tri, četiri časa golfa, bio sam na pristojnom nivou, te sam pristao."

Boravak u prestonici Italije obeležila je i anegdota kojom je potvrđeno njegovo učešće na Rajder kupu.

"Želeli smo da to bude iznenađenje. Ali bilo je manje-više poznato nekoliko dana ranije. Pitali su me novinari, rekao sam im da sam tek došao da igram. Morali smo da promenimo planove i odlučili smo da to uradimo na originalan, zabavan način. Smislili smo maskiranje."

Drugi učesnici, među kojima su bili bivši fudbaleri Garet Bejl i Andrej Ševčenko, vozač Formule 1 Karlos Sains, Viktor Kruz, nekadašnji igrač američkog fudbala i osvajač Superboula, kao i Leonardo Fiorovanti, poznati italijanski surfer, nisu bili svesni da će im se Novak pridružiti.

"Trebalo mi je skoro sat vremena da se spremim. Radio sam sa šest-sedam ljudi – sa šminkerima, frizerom, stilistom. Obukao sam se kao konobar koji donosi poslugu u sobu, stavili smo jastuke na stomak da budem deblji. Nisam više ličio na sebe! I tako sam ušao u prostoriju, gurajući kolica, spreman da poslužim šampanjac."

"Kada sam otvorio prvu flašu, čep je izleteo, umalo me udario u oko, odbio se o plafon. Morao sam da spustim glavu da ne bih privukao pažnju. Prvo me niko nije prepoznao, a onda me je član tima pitao: 'Da li ste dobro, gospodine?' Odgovorio sam na italijanskom."

Opisao je detaljno kako je to izgledalo.

Novak Đoković i Rita Ora zajedno u publici na finalu Svetskog prvenstva u ragbiju

"Prvo sam služio supruge i devojke igrača, od kojih me je jedna malo čudno pogledala i tada su glasine počele da se šire. Rori Mekilroj me je prvi primetio. Rekao je: 'Mogu li i ja da dobijem čašu?' Okrenuo sam se, uzeo reket koji sam doneo i počeo da udaram voleje u zid. Svi su aplaudirali, to je bilo veliko iznenađenje", prisetio se osvajač 24 grend slem titule.

Još jedan događaj je na njega ostavio snažan utisak.

"Prisustvovao sam finalu Svetskog kupa u ragbiju u Parizu. Bilo je to prvi put da sam gledao ragbi meč uživo. Nisam mogao ni da zamislim fizički deo, zvuk udaraca koje čujemo... To je tako brutalno..."

Za kraj, govorio je Đoković i o planovima za budućnost, pošto će u 2024. godini imati veoma težak zadatak da sačuva vrh. Takođe, u novoj godini biće organizovane i Olimpijske igre – jedino takmičenje koje Srbin nije osvojio.

"Imao sam nekoliko veoma lepih trenutaka. Ali istovremeno, to mi je oduzelo mnogo energije. Kao sportista, kao dete, želeo sam da budem tamo, sa svima u Olimpijskom selu.Kada gledam iz uglatenisera, možda nije trebalo... Bilo je teško pronaći ravnotežu", zaključio je Đoković za "Ekip".