Poseban klub iz kraja koji je stigao do Evrope i stao rame uz rame sa "večitima"

Fudbalski klub Miljakovac iz dana u dan pomera granice i dokazuje zašto je ovaj sport najvažnija sporedna stvar na svetu. Betonligaš sa imidžom najvećih sportskih kolektiva igraće čak i u evropskom takmičenju, čime je već u trećoj godini postojanja stao rame uz rame sa Crvenom zvezdom i Partizanom.

Ideja o podizanju sopstvenog kluba u, kako sam kaže, ludoj fudbalskoj glavi predsednika Jovana Simića, realizovana je 10. septembra 2020. godine, prvim humanitarnim treningom.

Dve godine kasnije "radnička klasa" prelazi korake od sedam milja – nastupa u međuopštinskoj ligi gde trenutno zauzima šestu poziciju, izgradila je brend koji može da parira i najjačim superligašima (posebno u marketinškom smislu), zabeležila međunarodno iskustvo, formirala i žensku sekciju...

"Miljakovac je klub koji se takmiči u poslednjem rangu takmičenja, u pitanju je Beton liga, ali po svim ostalim parametrima, kao da je u Superligi – način komunikacije, način predstavljanja u javnosti, marketing, organizacija... Koliko god nam to okolnosti dozvoljavaju", počeo je Jovan Simić razgovor za RT Balkan.

"Primera radi, nemamo stadion, ali smo i pored toga veoma dobro organizovani, čemu svedoči kontakt sa Savezom i njihove povratne reakcije na to kako mi komuniciramo sa njima, drugim klubovima, kako ispunjavamo svoje obaveze. Sve je to na izuzetno visokom nivou, a na najnižem nivou."

Evropa na Miljakovcu i Miljakovac u Evropi

Dobar rad krunisan je početkom avgusta, kada je na adresu kluba stigao poziv za učešće na međunarodnom turniru pod nazivom Feniks kup.

"Stvar je u tome da je Miljakovac, svojim radom, marketingom i organizacijom privukao pažnju ljudi iz Italije koji organizuju to takmičenje. Javio mi se jedan momak iz organizacionog odbora Feniks kupa jer su primetili rad kluba i pitao me da li bismo prihvatili da učestvujemo."

"Mi smo pokušali da pokrenemo nešto slično, ali je to bio koncept koji je trebalo da pokaže banalnost Superlige koju sprema UEFA. Nazvali smo je Beton Superliga i okupili nekoliko klubova iz Evrope, ali je to negde ostalo samo na društvenim mrežama. Oni su to primetili, samo što su oni krenuli u realizaciju projekta i tako je nastao Feniks trofej."

Šta je Feniks trofej?

Koncept takmičenja je takav da, kada se ide na gostovanje, klub plaća samo put (avionske ili autobuske karte). Domaćin je dužan da obezbedi smeštaj i prevoz kada rival stigne.

"Isto tako će biti i kada oni budu dolazili kod nas, od aerodroma je sve naša odgovornost – hotel, prevoz, večere, organizacija utakmice... To iziskuje ozbiljne finansije i tu dolazimo da se ništa od toga ne bi dogodilo bez našeg generalnog sponzora. Koštaće, ali i značiti mnogo na polju promocije amaterskog fudbala Srbije, naše zemlje, Fudbalskog saveza Beograda kao nekog saveza pod čijom smo mi ingerencijom. Ova priča ima mnogo benefita."

Prvu utakmicu Miljakovčani će odigrati 22. novembra protiv italijanske Brere, a osam dana kasnije u Beograd stiže danski Skjold. Obe utakmice biće igrane na stadionu Voždovca, a moći ćete da ih gledate i na Sport Klubu.

"To je još jedna sjajna priča – klub iz Superlige je prepoznao da može da se pomogne malom klubu, dao mu svoju infrastrukturu i to će isto biti jedan osećaj koji momci nikada više neće doživeti. U tim noćima treba samo uživati, uživati, uživati...", ponosno govori Jovan Simić.

Momcima se dešavaju neke stvari koje neće više nikada

FK Miljakovac okupio je pretežno momke iz kraja. Mnogi od njih su nekada trenirali fudbal, neki nemaju ni to iskustvo, ali je napredak kluba učinio da su "neki batalili fudbal za pare da bi došli kod nas".

"Mi sve plaćamo iz svog džepa, skupljamo pare za sudije, do dolaska sponzora smo to radili i za trenerke i opremu. Oni su nam omogućili osnovne stvari za trening – lopte, čunjeve, markere, svako je zadužio po tri majice za trening... Niko ovde ne dobija pare, niti živi od ovoga."

Ipak, svi oni sada žive jedan život koji nisu mogli ni da zamisle...

"Ono što pokušavam da potenciram kroz priču sa momcima jeste da su dobili priliku da im se dešavaju neke stvari koje im se neće dogoditi nikada više. Počevši samo od prve utakmice za Radovana Radakovića, gde su bili Bata Mirković, Albert Nađ, Nemanja Vidić, Gordan Petrić, Buda Vujačić... To su ozbiljni ljudi i legende fudbala, a ti dobiješ priliku da budeš sa njima na terenu."

"Onda i drugi meč za Radovana, protiv ekipe iz Poljske koja je došla da igra sa nama. Tada je za nas igrao Danko Lazović, pa onda dobiješ priliku da igraš prijateljski meč protiv OFK Beograda na 'Omladincu' ili meč u Užicu protiv Slobode. Sada su na red došli i evropski mečevi. Obično im kažem: 'Momci, vi sada morate da uživate. Ono što vam se sada dešava, nešto je što ćete vi, kada budete sedeli za nekoliko godina, prepričavati svima.' Polako to počinju da usvajaju."

Ne možemo da napravimo igrača, ali možemo da napravimo trenera

"Miljakovac kao klub sada ima jedan realan problem, a to je koncept koji sam ja nametnuo – promocija fer-pleja, viteštva, poštenog odnosa prema protivnicima, sudijama i svima u fudbalskoj igri. A onda momke stavljaš u situaciju da igraju u međuopštinskoj ligi gde je fudbal takav da ima mnogo oštrih duela, provokacija i vređanja. Dug je put bio do toga da se momci izdignu iznad toga i ne izgore u tim situacijama. Svestan sam da ih to stavlja u nezgodan položaj."

Zato Jovan insistira da svima u zeleno-crnom taboru na umu mora da bude da su oni postali uzor nekim novim generacijama.

"U FK Miljakovac postoji samo jedan zahtev. Nema zahteva igre, ne postoji pritisak rezultata, jedini zahtev je ponašanje. Na terenu i van terena je važno kako se predstavlja klub. Jesmo u poslednjoj ligi, ali se ponašamo kao klub iz Superlige. Ako pustimo jedan tvit, mediji to uzimaju i prenose. Ako napravimo jednu pogrešnu stvar, to je nešto što će biti objavljeno."

"Momci koji su amateri i koji nikada nisu bili deo tog sveta, moraju da usvoje mentalitet profesionalca i da paze i na brend, imidž kluba i sve što ih okružuje. Veoma je nezgodno, ja to razumem i zahvalan sam im."

Pre skoro deset godina Jovan Simić je započeo veliku akciju prodaje fudbalskih dresova i prikupljanja pomoći Nađi Novaković koja je išla u istu školu kao i on. Humanitarni rad nastavio je osnivanjem organizacije "Zajedno za život", koja je na svakojake načine skupljala novac za bolesnu decu.

Miljakovac doneo koncept kluba koji 2022. godina traži

Logičan korak pri osnivanju FK Miljakovca jeste da se nastavi na isti način, pa je "radnička klasa" za dve godine postojanja bila pokretač više različitih akcija.

Od brige o lokalnoj zajednici, Miljakovačkim izvorima i šumi, preko skupljanja novčanih sredstava za lečenje dece, humanitarnih utakmica za pomoć Radovanu Radakoviću, pa do mečeva za spas OFK Beograda.

"Humanitarni deo, briga o našem kraju, lokalna zajednica – to je najvažniji deo našeg kluba. Reakcije su fenomenalne, ljudi vole klub i povezali su se sa njim. Miljakovac je veoma veliko naselje sa velikim brojem stanovnika i mi smo jedan od amaterskih klubova koji ima najveću posetu kada smo domaćini. Okej, tu je i dobar marketing i predstavljanje u javnosti, ali Miljakovac je samo doneo jedan koncept kluba koji 2022. godina traži. Uklopili smo sve u način koji je bitan svima i koji svi vole."

Neke komšije iz kraja, posebno oni stariji, veruju da je ta energija trebalo da bude usmerena na oživljavanje fudbalskog kluba Rakovica.

"Ovo je ipak neka naša priča, zasnovana na komunikaciji koje zahteva današnje vreme i ono što se danas dešava."

Poslednja u nizu akcija, čini se, izazvala je najveću pažnju i veliki broj pozitivnih komentara - najviše zbog načina na koji je sprovedena. U pitanju je kampanja koju je Miljakovac sproveo za mesec borbe protiv raka testisa.

Sačuvaj lopte – borba protiv raka testisa

Akcija pod nazivom "Sačuvaj lopte" sprovodi se kako bi se podigla svest o ovom oboljenju koje pogađa muškarce.

"Došao sam na ovu ideju još pre pet ili šest godina. To se kuvalo u meni, samo nisam imao neku platformu kroz koju sam mogao da plasiram na ovaj način. Sada, kada sam napravio svoj klub, kada sam kreiram način komunikacije, dobio sam jednu mogućnost da u javnost plasiram onako kako ja vidim. Imao sam neke priče poslednjih godina sa drugih strana, savetovali su me da ne budu goli ili makar da bude 'živi zid', u dresovima...", otkrio je Simić.

"Govorio sam ne, ili idu goli samo sa loptama ili ne idu uopšte. Tada sam već znao da stavljamo logo na šortseve, imao sam ceo koncept godinama unazad, samo nisam nailazio na razumevanje da se plasira na taj način za koji sam znao da će da izazove pažnju, a da neće preći granicu dobrog ukusa ili da nekog uvredi ili povredi."

Igrači su se potpuno goli fotografisali sa loptama ispred intimnih delova tela i takav način prezentacije je bio izuzetno upečatljiv. Toliko, da je postojala velika bojazan i kod samih aktera...

"Reakcija momaka iz kluba je bila sa ozbiljnom zadrškom jer su mislili da ih zezam. Ali pošto znaju da sam lud i da mi svašta pada na pamet, vrlo brzo su skapirali da je to priča koja je ozbiljna i da bi trebalo da se desi. Bilo je tu problema – ko će da se fotografiše, ko neće..."

"Imamo vajber grupu u kojoj je bilo ozbiljne 'vređalice' za ove što su se slikali. Jedan od momaka koji su bili zaštitna lica kampanja, noć pre nego što smo je pustili (1. novembra), nije mogao da spava, imao je napade panike, zvao me je u pet ujutru..."

Tokom novembra, Miljakovčani nose šortseve sa logoom kampanje "Sačuvaj lopte".

"Mi smo ipak amaterski klub, ti momci nisu profesionalci, nikada nisu bili u vrhunskom sportu i nisu imali te zahteve, da li marketinške ili društveno odgovorne. Amateri koji imaju svoje živote, svoje porodice, priče koje su totalno fan fudbala. Fudbal im je samo mali deo života i tim sada namećeš jedan takav zahtev."

Odjeknulo je kao bomba

Ipak, sve je bilo vredno kada su počele da stižu reakcije, ne samo medija i okoline, nego i ljudi koji su se borili sa ovom opakom bolešću.

"Reakcije su to pokazale i dokazale, javilo nam se mnogo muškaraca koji su to preživeli, koji su bolovali od raka testisa i zahvalili nam se. Reakcije su stvarno 99% pozitivne i nadam se da je ovo prekretnica."

"To i jeste bio jedini cilj – da se napravi prekretnica i da se o zdravlju muškaraca više priča, da se skine stigma sa uroloških pregleda i da se prekine sa tim stavom da ne želimo da nas pipaju – to mora da se radi. Muškarci moraju da obraćaju pažnju i da ih nije sramota da idu kod lekara."

Jovan, oslanjajući se na bogato iskustvo koje ima, nije imao sumnje da će baš ovakav vizuelni izgled kampanje doneti najbolje rezultate.

"Lagao bih kada bih rekao da nisam. Znao sam, od prvog momenta kada mi je palo na pamet pre nekoliko godina, i kada sam sklapao saopštenje i sve ostalo, koji kapacitet ima ova akcija. Da se ne lažemo, ovo nije neka epohalna ideja ili nešto novo, ovo je rađeno da li u Engleskoj ili negde. Ali u Srbiji je novo i probilo je led ka jednoj novoj temi i novom pristupu temi. Uspeli smo da na mini provokativan način i sa ukusom ukažemo na ovaj problem i da damo zamah drugima."

Mnogo sam dao muškom fudbalu, a ženskom ništa...

U čitavoj toj fudbalskoj priči Miljakovac nije zaboravio i lepši pol, zbog čega je početkom ove godine osnovana i ženska sekcija kluba.

"Jedan od motiva je bio da svu tu medijsku pažnju koju imamo i podršku javnosti i ljudi sa lokala prenesemo i na ženski fudbal. Mnogo sam dao muškom fudbalu i svašta ostvario, ali ženskom nisam dao ništa. Na neki način sam želeo to da kompenzujem. Situacija u ženskom fudbalu je jako loša. Sam je spektakl što ŽFK Miljakovac uopšte postoji, što se takmiči i što mi ne odlažemo naše utakmice. Kako smo se prijavili, odmah smo počeli sa takmičarskim fudbalom. Možda to nekome zvuči čudno, ali to je spektakl u ovim uslovima."

ŽFK Miljakovac ne učestvuje u ligi koja je pod ingerencijom Beograda jer Fudbalski savez Beograda nema dovoljno klubova da oformi ligu. Miljakovčanke su, zajedno sa ŽFK Heroj iz Jajinaca, morale da odu u ligu Vojvodine gde se takmiči samo šest klubova.

"Situacija je tužna, nema igračica, klubovi se gase..."

Simić je izneo i nešto što liči na projekat oživljenja ženskog fudbala u Srbiji, a koji bi morao da traje 20 ili 30 godina.

Prvenstveni cilj je izvesti što više devojčica na teren, naučiti ih da zavole fudbal i omogućiti im iste uslove kao što imaju dečaci.

Sledeći period bio bi za selekciju onih najboljih i najtalentovanijih devojčica, koje bi nosile igru svojih klubova. Iz te grupe bi se onda tražio "materijal" za reprezentaciju i pokušaj da se napadne učešće na velikim takmičenjima...

"Da li smo mi kao narod fudbalski toliko sistematični da se jednom cilju posvetimo 20 godina ja ne znam, ali to je jedini način."

Iako sa strane sve deluje blizu savršenog, postoje i veliki problemi kada sa klubom krećete od nule.

Miljakovac u ovom momentu defakto nije fudbalski klub, iako se tako naziva.

Da bi postojao fudbalski klub, morate imati svoju infrastrukturu, logistiku, prostorije, teren, mlađe kategorije, svoj laptop, štampač za korišćenje...

"Zavisimo od FK Rakovica, kada mogu da nam daju termine za treninge i utakmice, ne pitamo se ništa. Dresovi se peru po kućama, svako nosi svoj posle utakmice, markeri se peru po kućama i sve se to raznosi po gepecima. Može da dođe do situacije da je neko poneo lopte, a da su ga zadržali na poslu tog dana i momci trče na 'suvarak' što se kaže. Okupljamo se i treniramo gde stignemo, igramo gde stignemo, više ne znamo da li smo u Rakovici, na Železniku... Gde su nam lopte, gde su nam čunjevi, gde su dresovi, ko ih je prao ove nedelje..."

"Veoma je teško, to je jedna vrsta paradoksa. Sa druge strane si na jednom veoma visokom nivou, ne samo za ove uslove, nego i u Evropi – čim te jedna ekipa iz Poljske primeti i želi da dođe da odigrate prijateljsku, to nešto znači. Trenutno smo ni na zemlji ni na nebu."

Najponosniji jer sam okupio momke od kojih su svi digli ruke

"Ovo je za sada jedan beskrajno zabavan i simpatičan koncept koji treba da prikaže fudbal kako ga ja vidim i kako mislim da bi trebalo da izgleda. I u smislu izgleda na terenu, van njega i kako bi trebalo da se koristi. Fudbal odavno više nije samo sport ili grana biznisa, on je jedno veoma jako sredstvo komunikacije. Mi to pokušavamo da koristimo da pošaljemo neke jako bitne poruke."

I za kraj, otkrio je to na šta je najponosniji u dosadašnjoj karijeri?

"Najponosniji sam na to što sam okupio neke momke od kojih su svi digli ruke i što sam im pružio nešto što ne bi mogli nikada u životu", rekao je.

"Dokazali smo da sa pravom idejom, pravim odnosom prema toj ideji koju si zamislio, možeš da uradiš mnogo. Sada su krenuli da se prave klubovi po lokalu, više se koriste društvene mreže za marketing i približavanje lokalnim zajednicama, što je i poenta. Teško je izdvojiti neku humanitarnu akciju, svaka je bitna i svaka je dala nešto svoje i neki svoj rezultat", zaključio je Jovan Simić u razgovoru za RT Balkan.

Nikola Đukić (@NikolaDjukic43)