Kako je rekao, ona je izbila na površinu tokom pandemije virusa korona kada je radio u Kanadi.
"Lagao sam veoma dugo jer društvo nije bilo spremno da čuje šta sam imao da kažem", rekao je Anri tokom gostovanja u jednom engleskom podkastu.
Selektor mlade fudbalske reprezentacije Francuske rekao je da ga je ta neprijatnost pratila tokom svih godina kada je blistao s loptom, a da toga nije bio svestan.
"Tokom karijere i otkako sam se rodio, mora da sam bio depresivan. Da li sam znao? Ne. Da li sam nešto uradio da to popravim? Ne. Ali prilagodio sam se određenom načinu života. U životu morate nogu pred nogu i da hodate. To su mi govorili odmalena. Nikada nisam prestao da hodam, osim tokom kovida, kada više nisam mogao da izdržim. I tada počinjete da shvatate..."
Anri je igračku karijeru završio 2014. godine i počeo je da se bavi trenerskim poslom. Prvo je radio kao pomoćnik u reprezentaciji Belgije, zatim u Monaku, a od 2019. do 2021. godine u Montrealu.
On je rekao da je za vreme pandemije virusa korona godinu dana bio odvojen od svoje dece koja su ostala u Evropi, pošto je radio u Kanadi i dodao da mu se dešavalo da gotovo svaki dan plače bez razloga.
"Suze su same tekle. Zašto? Ne znam, ali možda su tu bile mnogo dugo. Tehnički to nisam bio ja, to sam bio mlađi ja. Plakao sam za sve što nisam dobio, odobravanje", naveo je 46-godišnji Anri.
"Prvo što je moj otac rekao kada me je uzeo u ruke po rođenju bilo je: 'Ova beba će biti neverovatni fudbaler'."
Te probleme povezuje sa detinjstvom i stalnom potragom za odobrenjem od oca, koji je često kritikovao njegovu igru.
"Kada sam bio mali, ljudi su mi uvek govorili: 'To nisi dobro uradio'. Očigledno kada to slušate češće od bilo čega drugog, to ostaje", dodao je Anri.
Kao tinejdžer postigao je svih šest golova u pobedi njegove ekipe 6:0 i seća se da mu je otac pričao da ne bude zadovoljan time rekavši mu: "Promašio su tu šansu, propustio si to dodavanje..."
"On me je oblikovao, bio je strog. Uvek se računalo ono što nisam uradio. Ovo očinsko prisustvo donekle je pomoglo sportisti, ali nije toliko pomoglo ljudskom biću."
Anri se smatra jednim od najboljih napadača svih vremena i jednim od najboljih napadača Premijer lige.
Dobio je brojna individualna priznanja, proglašen je za najboljeg igrača u istoriji Arsenala, čiji je najbolji strelac sa 228 golova.
"Uvek sam imao taj strah da udovoljim svima svojim fudbalom i novcem, sve do dana kada je moja devojka, zajedno sa mojom decom, počela da plače zbog toga kakva sam osoba. Tada se osetite čovekom", rekao je između ostalog veliki "Titi".
Osvojio je titulu sa Monakom, dve Premijer lige sa Arsenalom, dva FA kupa i dva Komjuniti šilda. Sa Barselonom je došao do dve titule u Primeri, Kupa kralja, Lige šampiona, Superkupa Španije, Superkupa Evrope i Svetskog klupskog prvenstva.
Za reprezentaciju Francuske odigrao je 123 utakmice, postigao 51 pogodak i osvojio Svetsko prvenstvo 1996, Evropsko prvenstvo 2000. i Kup konfederacija 2003. godine.