"Bio sam jako tužan kada se moj boravak u Zvezdi završio. Nisam želeo da tako odem, ali to je život. Stvarno sam uživao, kao i moja porodica, odlično smo živeli u Srbiji. Ali mislim da u Zvezdi nisam uspeo da pokažem sve što umem", ističe Ohi Omoižuanfo u intervjuu za RT Balkan.
Srećemo se ispred stadiona Brondbi, kluba u koji se preselio po odlasku iz Zvezde pre godinu i po dana. Ohi je karakteristično nasmejan i spreman za razgovor. Srećan što ima priliku da se priseti perioda provedenog u Beogradu.
"Šta ima?", prvo je što pita na srpskom. Predvodi put do klupskog restorana, gde se zagonentno šetka u majici bez rukava. Kroz par minuta je i jasno zašto: dolazi sa dve šolje kafe u rukama. "Ovog je svuda bilo u Srbiji - sedenje u kafićima i druženje sa prijateljima", priseća se Norvežanin.
Ovaj 29-godišnji napadač proveo je u Crvenoj zvezdi tek osam-devet meseci, ali je brzo uspeo da postane miljenik navijača. Na šest od prvih sedam mečeva u Superligi je tresao mrežu - uključujući i u "večitom" derbiju, u pobedi nad Partizanom.
Kada govori o tom periodu, to čini u dahu.
"Na početku je sve išlo super. Ne razmišljaš o mnogo čemu. Postoje periodi kada moraš da shvatiš kako tačno da igraš sa svim saigračima, kako da se razumete na terenu i šta im je potrebno od tebe. U tom periodu nekad možete da igrate lošije nego inače jer se adaptirate. Ali meni je išlo dobro. I dalje sam učio i privikavao se, jer sam u Zvezdi ostao tako kratko. Još uvek sam bio u tom procesu adaptacije", kaže Ohi i ističe da su ga crveno-beli u to vreme žarko želeli u svom timu.
"Zvezda je još na leto htela da dođem, za kvalifikacije za Ligu šampiona. Hteli su da plate transfer, iako su znali da ću za šest meseci biti slobodan igrač. Ali i Molde se borio za titulu u Norveškoj, a ja sam bio ubedljivo najbolji strelac lige. Nisu imali nikoga da me zameni, pa su mi rekli ‘hej, razumemo da hoćeš da ideš, ali mi stvarno želimo da ostaneš do kraja sezone, jer je za klub jako važno da osvojimo titulu’. Tako sam potpisao za Zvezdu da dođem početkom naredne godine. Možda bi bilo još lepše da sam odmah došao u Zvezdu, ali bilo je lepo i ostati u Norveškoj i na pravi način završiti sezonu, da ih nisam ‘ostavio’ usred važne borbe."
"Bilo je teško igrati u timu Dejana Stankovića"
Ohi je u Zvezdi sarađivao sa trenerom Dejanom Stankovićem. Posle dobrog starta u novom klubu, vremenom je dobijao sve manju minutažu, naročito na početku nove sezone kada nije bio u prvom planu.
"Bilo je dosta teško igrati u njegovom timu. Mislim da je zbog njegovog statusa i u Zvezdi i toga kakav je igrač bio, kao da je želeo da se pokaže. Kao da je imao veliki pritisak na plećima koji je preneo i na igrače. Možda su nekada njegova očekivanja bila da igramo savršeno. Bio bi jako ljut kada bi neko pogrešio, a to ponekad može da bude loše za neke igrače. Jer nam daje nesigurnost da se ne usuđujemo da igramo našu igru, jer se bojimo da pogrešimo, jer će onda trener biti besan i kritikovati te."
"Ali kad smo bili van terena, kada je mogao da se opusti, Dejan je bio sjajan tip. Duhovit. Nismo mogli mnogo da pričamo, tu je jezička barijera - on ne priča toliko engleski, ja ne pričam srpski ili italijanski. Voleo bih da je neko od nas bolje govorio jezik ovog drugog, jer bismo onda mogli više da razgovaramo, da razumem bolje šta očekuje od mene. Osećao sam da smo često imali problem u komunikaciji - ja bih mislio da želi da nešto uradim na ovaj način, a on je zapravo želeo da uradim na onaj. Nekada nismo bili na istoj talasnoj dužini. Ali veoma ga poštujem. Nisam imao nikakav problem sa njim, osim toga što nije želeo da me stavlja u tim. Na kraju, on je trener, on bira tim i radi ono što misli da je najbolje, jer i on ima pritisak da mora da pobedi na svakom meču", priča Omoižuanfo za RT Balkan.
U leto 2022, Ohi je naprasno napustio Zvezdu i prešao u danski Brondbi. Mnogi su bili iznenađeni takvim razvojem situacije, a on otkriva šta se tačno dešavalo iza kulisa.
"Bili smo na pripremama u Sloveniji kada sam povredio list. Bilo je veliko istegnuće i doktor mi je rekao da misle da je samo grč i da mogu da igram. Na narednoj prijateljskoj sam igrao i bio sam na 40-50 odsto mogućnosti. Nije to bila loša utakmica, ali ni sjajna. I posle meča je ta povreda postala još gora, a onda sam osetio kao da sam sad ja kriv što sam povređen."
Tada je došlo do promene u ophođenju prema njemu.
"Osetio sam da su u stručnom štabu ljuti na mene. Postajali su hladni i nisu sa mnom toliko razgovarali. Možda su mislili da ću biti duže povređen nego što sam bio. Ne znam da li su zato doveli (Aleksandra) Pešića, a onda sam se vratio u tim brže nego što su očekivali. Odjednom, kad smo igrali ‘11 na 11’ i ako bismo imali igrača viška, mene bi izveli sa treninga. Nisam trenirao sa timom, poslali bi mene i (Nemanju) Motiku u teretanu. On je isto bio van tima. Trenirali bismo sa strane, tako je sve počelo. Onda me odjednom stave na klupu za utakmice. Bio sam iznenađen, jer nisam trenirao s ekipom. Obično kada igrač ne trenira s timom, ne stavljaš ga u sastav. Nisam igrao nijedan minut, ali sam svaki meč u kvalifikacijama za Ligu šampiona bio na klupi", priča Ohi u dahu.
"Terzić mi je praktično rekao 'Ne želimo te ovde'"
Usledio je potom razgovor sa generalnim direktorom.
"Tada sam otišao da razgovaram sa 'Terzom' (Zvezdanom Terzićem, prim. aut). Pitao sam ga ‘Hej, samo bih da pitam šta se dešava, kakav je vaš plan za mene?’ Okej, razumem, bio sam povređen, doveli ste novog špica, ali ako mi bude dozvoljeno da se borim za svoje mesto u timu, ja nemam problem s tim. Pokazaću vam da mogu da budem bolji i da mogu da budem prvi špic Zvezde. Želim to da vam dokažem, jako sam motivisan, samo moram da znam kakav je vaš plan, da li i dalje verujete u mene, da me želite ovde", animirano prepričava detalje sastanka.
"Pogledao me je u oči i rekao ‘Ne, nema poente. Bolje je za tebe da odeš, iskreno. Nema svrhe boriti se’. Praktično mi je rekao ‘ne želimo te ovde’. U tom trenutku osetim da više nemam ja tu šta da uradim. Ništa što mogu da kažem. Kad igrač dođe i kaže da hoće da se bori i da se dokaže, obično bi mu rekli ‘Dobro, daćemo ti neki period da vidimo da li si u pravu i onda ćemo videti’. Ali on mi je rekao ‘Ne, ne treba ništa da dokazuješ. Doveli smo Pešića, Pavkov i Ben su ispred tebe. Ti si sad četvrti-peti špic, bolje je za tebe da pronađeš novi klub’. Čak mi je i rekao ‘Imam jednog agenta, prijatelja, on može da ti pomogne da nađeš novi klub’. Dobro, dakle već ste imali na umu da idem, iako još uvek niste pričali sa mnom. Ja sam bio taj koji je tražio da razgovaramo. Pričao sam posle sa svojim menadžerom, da nema svrhe da ostajem", objašnjava strelac 12 golova u crveno-belom dresu.
"Dolazio sam na treninge, bio sam profesionalac, ali nisam trenirao sa timom. Nekad bih bio tu na zagrevanju, pa bi me izveli i poslali u teretanu ili da treniram sa strane odvojeno. Ali bih posle opet bio na klupi na svakom meču, iako nisam uopšte igrao. Bio sam strpljiv i pokušao da zadržim osmeh na licu. Da se ne osećam loše, iako mi je iznutra bilo jako teško, jer sam stvarno počinjao da volim taj klub, bio sam srećan u Srbiji. A onda iznenada, probudim se jednog dana i čitam da Dejan Stanković više nije trener. Za mene je to bio šok."
"Deki mi je poslao poruku 'Izvini, možda je trebalo...'"
Usledio je dolazak novog trenera Miloša Milojevića, koji je Ohiju dao nadu. Ako bi ga novi trener želeo u timu, možda bi onda mogao da ostane.
"Prvi trening sa Milojevićem, izgledalo je kao da sam u startnoj postavi! Trenirao sam, on mi je davao instrukcije kao da me želi tu i bio je dobar osećaj. Pešić je tad imao i nekih problema, Pavkov je tada otišao u Saudijsku Arabiju. Odjednom nisu imali špica. Počeo sam prvu utakmicu kod Milojevića (protiv Javora, prim. aut.) i dao sam gol. Otišao sam posle meča da razgovaram s njim, jer sam znao da je Brondbi bio spreman da me dovede. Samo sam želeo da poslednji put pitam šta da radim. Ovakvu poruku sam dobio od uprave kluba, ali zanima me da li vi želite da ostanem. Rekao mi je ‘Da je do mene, voleo bih da ostaneš. Mislim da si odličan napadač i dobar momak. Ali uprava je već u procesu dovođenja novog napadača'", prepričava Ohi poslednje dane u Beogradu.
Ubrzo nakon utakmice protiv Javora, Zvezdi je sledio novi derbi protiv Partizana. Ohi je već stigao na aerodrom, spreman da odleti za Dansku, kada je iz kluba dobio poruku da ne sme da putuje.
"Bio sam na putu za Dansku, a sve to se dešava dan-dva pred derbi sa Partizanom. Mislim da su želeli da igram protiv Partizana i onda da odem, jer je Pešić još imao nekih problema, a Kulibali nije bio spreman da igra i tek je bio stigao. Ali prelazni rok se završavao. Morao sam da odem. Sve je već bilo urađeno - klub je prihvatio ponudu Brondbija, ugovor je bio spreman. Ne znam da li su na kraju želeli da ostanem, ali ako jesu, već je bilo prekasno. I toliko puta sam ih pitao da li žele da ostanem. Svaki put je odgovor bio ‘Ne, nema poente’. Tako da sam i u svojoj glavi već bio otišao. Razumem i Milojevićev ugao - on je bio tek doveden i normalno je da mu nisu davali da donosi velike odluke tako brzo. Više nije bilo poente da ostajem."
Ohi ujedno negira i spekulacije da je sa trenerom Stankovićem imao svađu koja je dovela do problema.
"Nikad nisam imao nikakav problem s njim. Bio je to više hladan odnos. Ali poslao sam mu poruku kad je otišao iz Zvezde. Rekao sam mu da mi je žao što stvari nisu na kraju dobro ispale ni po njega ni po mene, kao što smo možda želeli. Rekao sam mu da mislim da je sjajan tip i da je uradio dobar posao za Zvezdu, da sam iznenađen da odlazi, i da mu želim puno sreće. Odgovorio mi je ‘izvini, možda sam napravio grešku što nisi više igrao, ali to je fudbal, učiš iz svojih grešaka, nadam se da će ti ići dobro u karijeri u novom klubu i želim ti sve najbolje’. Od tada se nismo više čuli."
U Danskoj je već duže vremena i kaže da je osećaj skoro kao kod kuće u Norveškoj. Ali čari Srbije i dalje izmamljuju Ohiju osmeh na lice.
"U Norveškoj svako večera kod svoje kuće, ljudi ne izlaze tako puno u kafiće. Idu na posao i onda idu kući. U Srbiji ljudi izvode porodice napolje da jedu, provode vreme zajedno. Ta toplina koju sam osetio kod Srba, možda i zato što sam igrao za Zvezdu pa sam se mnogima zbog toga dopadao, dao sam i gol u derbiju. U svaki restoran u koji bih ušao bilo bi ‘Hej brate, hajde da se slikamo’. Svi bi mi govorili neke lepe stvari. Čak su i neki navijači Partizana govorili 'Ljuti smo što te Partizan nije doveo', a ja bih se smejao jer ne znam šta da kažem na to. (smeh) Ali ta kultura, ta hrana… Sjajno. Osetio sam se tako dobrodošlo, kao da sam u svom drugom domu. Stvarno smo uživali. Mom sinu se baš svidelo u vrtiću i bio je tužan kad smo morali tako brzo da odemo. I dalje priča o tome ‘Da li bismo mogli da idemo opet u Srbiju? Voleo bih opet da odemo’, pa mu ja kažem da ćemo jednom otići tamo na odmor i da pogledamo utakmicu."
U Zvezdi se najviše družio sa drugim strancima, ali jednog domaćeg igrača posebno ističe.
"Imao sam dobar odnos sa svim igračima, ali naravno, bilo je lakše sa afričkim igračima, jer sam i ja poreklom iz Afrike. Tu su bili i igrači koji nisu bili dugo u klubu - Mustafa Ibrahim, Rišairo Živković, Dioni… I ti igrači su se prilagođavali, pa je bilo lako da ostvarimo dobar odnos. Ali takođe i (Milan) Rodić, imali smo odličan odnos. On je sjajan momak, tako sam srećan kad ga vidim da još uvek igra dobro. Niko ne može da ga skloni iz tima, on je top igrač. Rodić će sigurno biti legenda Zvezde", kaže momak rođen u Oslu.
"Superliga Srbije izgleda lošija nego što jeste"
Sada se u Brondbiju bori za titulu prvaka Danske. Ovde je to drugačije nego u Srbiji, jer se za trofej bore bar tri, nekada i četiri tima.
"Timski, sezona ide jako dobro. Drugi smo na tabeli sa dva boda iza prvoplasiranog Midtjilanda, sa bodom više od Kopenhagena. I prvi meč u nastavku sezone igramo protiv Midtjilanda, tako da imamo šansu da budemo prvi. Individualno, imao sam uspona i padova, bilo je problema sa kolenima. Osećam da nisam bio u najboljoj formi, ali dosta toga sam u međuvremenu rešio, pa se radujem drugom delu sezone. Radujem se borbi za šampionsku titulu. To je pritisak koji dolazi igrajući za klub kao Brondbi. Navikao sam na to - i u Moldeu, a naročito u Zvezdi. Tamo je posebno ogroman pritisak da se osvoji titula, skoro kao da će te navijači 'srediti' ako ne osvojiš titulu (smeh)."
Poredeći Superligu Danske sa Superligom Srbije, Ohi jasno uočava razlike.
"Ovo je vrlo dobra liga, a pomaže i što ima samo 12 klubova. Imate mnogo kvaliteta u tih 12 ekipa i nijedna utakmica nije laka. Nema utakmice za koju pomislite 'ma ovde moramo da pobedimo jer je ovaj tim tako loš'. Neki timovi su naravno jači, mogu da dovedu bolje igrače, ali generalno, sve ekipe su jako dobre. To je dobro za ligu, a onda vidite i da danski timovi u Evropi igraju dobro, jer su stalno naterani da igraju zahtevne utakmice u ligi. Videli smo sad i sa Kopenhagenom da je izašao iz grupe u Ligi šampiona, što je neverovatno. Jaka danska liga im je pomogla u tome", govori u dahu i priseća se stanja u srpskom fudbalu.
"U Srbiji se igra jako fizički, a u Danskoj je možda malo više organizovana igra, jasniji stilovi igre. U Srbiji ekipe nisu bile tako organizovane kao ovde. Mislim da je najveća razlika u terenima. U Danskoj je skoro svaki teren idealan, u Srbiji su neki tereni bili baš, baš loši. I to utiče na igru - mnogo više dugih lopti, fizičke borbe, uklizavanja. Morate uvek da odigrate jedan dodir više i onda defanzivac može lakše da vas zaustavi. Ovde može da se igra brže. Mislim da je srpski fudbal dobar, Superliga nije loša. Ali tereni utiču i na to kako ljudi sa strane gledaju na srpski fudbal. Liga izgleda gore nego što jeste i zbog tih terena. Razumem, tu postoje i ekonomski problemi, nije jeftino održavati terene i slično. Nadam se da će u budućnosti biti više novca u srpskom fudbalu, ne samo u Partizanu i Zvezdi, pa da i ti manji timovi imaju bolje terene i da vaša liga postane atraktivnija za strane igrače."
Iako već odavno nije igrač Zvezde, navijači ga se i dalje jako dobro sećaju. To osećanje je očigledno obostrano.
"Ne, ne, ne zaboravljam Zvezdu, jesi lud? (smeh) Nema šanse to da zaboravim! Moja deca su sada porasla, a mi ih pitamo šta žele da obuku taj dan. I sin mi često kaže 'dres Crvene zvezde'. Sviđa mu se, sviđaju mu se boje i kako izgleda. Često pokaže prstom na dres i kaže 'hoću ovaj da obučem’. Skoro uvek bira dres Zvezde", zaključuje Ohi Omoižuanfo za RT Balkan.