Crvena zvezda i Partizan su u modernoj Ligi šampiona u poslednjih 30 godina odigrali 30 utakmica i upisali dve pobede.
Neki od tih plasmana u grupnu fazu bili su istorijski podvizi koji se i danas prepričavaju. Čak je i poslednje učešće crveno-belih opisivano iz Ljutice Bogdana kao "bolji nastup nego prethodna dva puta" - uprkos jednom osvojenom bodu kao tim iz trećeg šešira.
Ali primer srpskim klubovima kako da naprave iskorak na evropskoj sceni pokazao je Kopenhagen.
Prvak Danske je osnovan 1992. godine, spajanjem dva istorijska kluba - Kjobenhavns Boldkluba iz 1876. (najstariji klub kontinentalne Evrope) i Boldklubena iz 1903.
U poslednjih nekoliko godina prešao je put od samo jedne osvojene titule u četiri sezone do dve titule u nizu, "duple krune" i mesta u osmini finala Lige šampiona.
Nagrada im je dvomeč protiv Mančester sitija, prvaka Evrope i sveta koji je pre par meseci gostovao u Beogradu, a prvi susret je na programu u utorak (21.00).
Ali kako je najveći danski klub, osnovan posle Zvezdine evropske titule, uspeo da samo prošle jeseni upiše isti broj pobeda u Ligi šampiona kao "večiti" rivali za 30 godina? Šta je dovelo do njihovih hrabrih pobeda nad Mančester junajtedom (4:3) i Galatasarajem (1:0) i remija sa Bajernom u Minhenu (0:0)?
Zaintrigiran njihovim usponom, zaputio sam se u Kopenhagen da saznam.
Hladnog januarskog dana stižem u Frederiksberg, zapadni deo Kopenhagena, gde se klupski trening centar krije ušuškan između stambenih zgrada u jednom tipičnom danskom komšiluku.
Na fasadi stare jednospratne zgrade stoji natpis "F.C. København". To, i povici trenera Jakoba Nistrupa koji se probijaju kroz okolne ulice govore da sam na pravom mestu. Trening je već u toku.
Ništa u ovom trening centru ne izgleda naročito impozantno.
Klupske prostorije su načičkane unutar zgradice, u njenom podrumu je sala za timske sastanke, a sa druge strane je izlaz ka terenima. Za tako veliki klub u ovim krajevima, radi se o malom trening centru.
"Ne želimo da se selimo van Kopenhagena gde ima više mesta. Ipak smo mi klub koji predstavlja ovaj grad. Uz to, ovo je najskuplji kraj u gradu i nije lako otkupiti još zemljišta", govori mi Jes Mortensen, portparol kluba i moj domaćin.
Izlazak iz glavne zgrade dovodi do jedne manje, montažne i modernije, dodate pre par godina kako bi u nju ugurali teretanu. Sa njene terase se pogled pruža na dva terena - glavni, na kom nema nikoga, i sporedni koji podseća na neke od "oranica" koje viđamo u Superligi Srbije.
"Pre nekoliko dana je padao sneg, pa glavni teren još nije spreman. Zato smo na ovom koji… nije baš idealan", objašnjava Jes dok posmatramo prvi od dva treninga planirana za taj dan.
Na centru se nalazi Jakob Nistrup, 35-godišnji trener, predstavnik škole talentovanih danskih trenera koja postaje sve brojnija.
Posle nešto starijih kolega Tomasa Franka (Brentford), Kaspera Hjulmanda (selektor Danske), Brajana Priskea (Sparta Prag), Brajana Rimera (Anderleht) i Boa Svensona (Majnc), Nistrup je još jedna potvrda da Danska poseduje veliki broj edukovanih i kvalitetnih trenera.
Upravo Nistrup je jedan od razloga za uspehe Kopenhagena i to nije slučajno.
Kao tinejdžer je stigao do prvog tima Kopenhagena, ali je doživeo ozbiljnu povredu zgloba u drugom minutu svog debija. Serija povreda tokom godina naterale su ga da prekine karijeru sa 23 godine.
Nistrup od tada radi na svom trenerskom školovanju - sa 25 godina je postao trener kadeta Kopenhagena, a u dva navrata je bio i pomoćni trener u prvom timu. Kada je serija loših rezultata u jesen 2022. dovela do otkaza za Jesa Torupa, u klubu nisu imali dilemu.
"Nijednog trenutka nisam sumnjao kada je trebalo da zaposlimo novog trenera", kaže Peter Kristijansen, sportski direktor Kopenhagena i nekada trofejni igrač ovog kluba.
"Jakob zna šta želi i razume kako želimo da razvijamo naš fudbal. Mi pratimo vrlo ambiciozan model u kom su iskusni igrači i mladi talenti sa velikim potencijalom", objašnjava Kristijansen.
Ali da bi mladi talenti mogli da se pojavljuju iz sezone u sezonu, neophodna je uspešna akademija. A ona je nešto čime se u Kopenhagenu s razlogom diče.
"Naš model je moguće ostvariti samo sa inteligentnom i ozbiljnom strategijom u akademiji", kaže Kristijansen.
I ozbiljna stvarno jeste. Pre 12 godina, Kopenhagen je započeo saradnju sa 50 manjih klubova širom Danske, pružajući im pomoć u razvoju mladih igrača. Nekoliko njihovih trenera svake nedelje odlazi u neki drugi klub i pruža pomoć, savete i podršku u radu.
Kroz taj program, Kopenhagen blisko sarađuje sa oko 33.000 fudbalera, što je oko 10% svih registrovanih igrača u Danskoj. Na taj način mogu da otkriju i mlade talente pre drugih klubova i dovedu ih u svoju akademiju.
"Bile su nam potrebne godine napornog rada, ali sada je sve na svom mestu", objašnjava Kristijansen. "Talentima je potrebna edukacija najvišeg kvaliteta. Sa obrazovanim trenerima, specijalistima i analitičarima, stvorili smo proces kroz koji nam stižu talentovani igrači i stizaće i u narednim godinama."
Naravno, to nije dovoljno.
"Onda vam je potrebna hrabrost da puštate te momke na teren na najvećoj sceni kao što je Liga šampiona, nekada i nekoliko njih u isto vreme. Ne usuđuju se svi da to urade, ali mi se usuđujemo", samouveren je sportski direktor Kopenhagena.
Tako je Kopenhagen protiv Mančester sitija u jesen 2022. započeo meč sa šestoricom igrača iz klupske akademije i sa takvim trendom su nastavili i ove sezone.
Klupska akademija, čini se, ima dodatnu korist u ovom nedostatku prostora u trening centru. Što iz tog razloga, a što zbog kreativnog razmišljanja - svi treneri mlađih selekcija dele jednu veliku kancelariju.
Zajednički prostor dovodi do razgovora i saradnje trenera timova od pionira i kadeta do omladinaca. Diskusije o razvoju igrača, tipovima treninga i razmena ideja i iskustava neguju osećaj da je kolektiv na prvom mestu, a ne pojedinac.
Iz tog sistema izašao je i Nistrup.
"Imamo idealnu potporu za naše talente i savršenu za mene. Od ključne važnosti za moj razvoj bilo je što sam radio u akademiji. Način na koji radite na stilu igre i metodama treninga mi je mnogo pomogao. Radio sam sa najvećim talentima u Danskoj, tako da vi gurate njih da napreduju, ali i oni guraju vas. Veoma je kompleksno biti trener u akademiji", kaže Nistrup.
Dakle, prioritet je stvaranje kadrova unutar kluba, kako igrača, tako i trenera. Na taj način se održava kontinuitet - onaj čuveni koncept koji srpskim klubovima tako često nedostaje.
Poslednjih godina iz Kopenhagenove akademije iznikli su Viktor Kristijansen (prodat Lesteru za 14.000.000 evra) i napadač Lila Hakon Arnar Haraldson (transfer vredan 15.000.000 evra). U sadašnjem timu, tu su talentovano krilo Runi Bardgi, kao i Oskar i Emil Hojlund, mlađa braća napadača Mančester junajteda, Emila Hojlunda.
Ali akademija je samo jedan deo velike slagalice.
Drugi je mentalitet, čuvena boljka srpskog fudbala. Stav trenera Nistrupa pokazuje razliku - nema skrivanja iza floskula "daćemo sve od sebe", već isključivo "hoćemo prolaz dalje". Pa šta ako su rivali u grupi Mančester junajted i Bajern?
"Nema ništa gore nego kad trener umanjuje šanse svog tima od početka, ne bi li zaštitio igrače ili sebe. Hrabre reči koje smo koristili pre i tokom Lige šampiona su nam pomogle da shvatimo da nismo u ovom takmičenju samo da bismo učestvovali, već i da se nadmećemo", objašnjava mladi trener.
Promišljena transfer strategija je dodatno omogućila Nistrupu da napravi veliki posao.
Dovođenje iskusnih i etabliranih igrača poput Mohameda Eljunusija (Sautempton i Seltik) i Andreasa Kornelijusa ("eks" Atalanta i Parma) i njihovo igranje uz talente iz akademije daje obrise Ajaksove strategije koja ih je dovela do polufinala Lige šampiona 2019. godine.
"Nije daleko od toga. Prihvatam takvo poređenje", smeška se sportski direktor Kristijansen. Sve to odaje utisak da je svaki korak unapred dobro isplaniran. Kristijansen i Nistrup imaju istu viziju, što olakšava poslovanje u sportskom sektoru. Ali Kopenhagen pokazuje dobru praksu i u drugim aspektima.
Da bih otkrio više o tome, odlazim na stadion "Parken".
Smešten blizu centra Kopenhagena, nacionalni stadion Danske izgrađen je 1992. godine. Može da primi 38.190 gledalaca, ali vizuelno dosta podseća na starije engleske stadione. Tribine su odvojene, što omogućava klubu da prihoduje novac od drugih sadržaja.
"U ovom uglu, između dve tribine, nalazi se hotel, dok je u ovom uglu restoran sa tri Mišelinove zvezdice", objašnjava portparol Mortensen. "Verujem da smo jedini klub koji na stadionu ima restoran sa sve tri zvezdice."
Sve to nalazi se uz novu, severnu tribinu, renoviranu 2009. godine. Baš na toj strani se nalazi poslovni prostor ispod kog je montažna tribina. Ova tribina se "uvlači" i ostavlja veći prostor uz teren, kao kada se "Parken" iznajmljuje za organizovanje koncerata. I od toga klub dodatno zarađuje.
Sa druge strane, oko južne tribine, u uglovima stadiona je privatna bolnica, a Mortensen otkriva i kako je Kopenhagen uspeo da na svojim mečevima prosečno beleži posetu od 30.000 gledalaca, umesto nekadašnjih 17 ili 18 hiljada.
"Nisu dobri rezultati razlog tog povećanja, već komfor koji navijači dobijaju. Posle svakog meča, navijači popunjavaju anketu i kažu nam kakvi su im utisci, šta im se dopada, šta bi promenili u svom ugođaju tokom gledanja utakmice. Tada ocenjuju i samu utakmicu, pa je tako do sada najbolje ocenjena bila ona protiv Crvene zvezde kada smo ispali na penale. Iako je rezultat bio loš, navijači su glasali da im je na tom meču bila najveća zabava", u dahu priča Mortensen.
Da u Kopenhagenu idu u korak s vremenom pokazuje i veliki broj štandova sa hranom unutar stadiona, ali i ostavljena mogućnost navijačima da u toku meča poruče dostavu.
"Recimo gledate utakmicu i poručite dostavu hrane preko aplikacije sa kojom sarađujemo, i u poluvremenu vas čeka vaša porudžbina, po istoj ceni kao kad vam je dostavljaju kod kuće. I onda ne možete da nam se žalite da nemate dobar izbor hrane na ‘Parkenu’", smeje se Mortensen.
Nedugo nakon našeg razgovora, Kopenhagen je otišao korak dalje i uveo uslugu "Parken Go".
Ovaj moderan koncept omogućava navijačima da pre ulaska u prodavnicu skeniraju svoju kreditnu karticu, uzmu sa rafova šta im je potrebno od namirnica i samo napuste prodavnicu.
"Želimo da poboljšamo iskustvo navijača. Tehnologija kamere automatski registruje sve što osoba uzme, tako da navijači ne moraju da stoje u redu kako bi platili. To što su uzeli im posle automatski bude naplaćeno na karticu koju su prethodno skenirali. Ali sve ovo radimo tako da osobe kao osobe neće biti snimljene, već će biti generisan avatar svakog kupca, čime se garantuje bezbednost i privatnost navijača."
Možda to zvuči previše futuristički za stadione u Srbiji, ali Kopenhagenova strategija stalnog poboljšanja ugođaja gledaocima nedvosmisleno daje rezultate.
Istina, stadion je već 30 i kusur godina star i zreo je za renoviranje. U Kopenhagenu razmišljaju o prodaji investitoru koji bi uložio neophodan novac, povećao kapacitet, a klub bi potom iznajmljivao "Parken" u narednih nekoliko decenija. No, to je još sve "na dugom štapu".
U bližoj budućnosti, Kopenhagen je fokusiran na odbranu titule prvaka Danske.
"Ove utakmice protiv Sitija su najveće u sezoni za svakog navijača, ali nisu najvažnije. Za mene će Superliga Danske uvek biti najbitnija, jer nam ona omogućava nastup u Evropi", podseća Nistrup da je Kopenhagen na polusezoni treći na tabeli, tri boda iza Midtjilanda i dva boda iza Brondbija.
Zato su utakmice protiv Sitija nagrada za naporan i detaljno isplaniran rad proteklih godina.
"Lavovi" po drugi put igraju u osmini finala Lige šampiona (poslednji put 2011. godine) i ako je verovati samopouzdanju Nistrupa i Kristijansena - ovaj uspeh neće biti tek prolazni izuzetak.
Kopenhagen će nastaviti da pokazuje šta je moguće iako ne dolaze iz najvećih i najbogatijih evropskih liga.