Srbija nemoćna protiv Brazila, Rišarlison majstorijom prizemljio "orlove"

Čekala je Srbija punih godinu dana svoju šansu da zablista na Mundijalu, da se pojavi na najvećoj fudbalskoj smotri, otkako je blistave noći u Lisabonu šokirala čitavu Portugaliju.

Čekala je, ali ova Srbija nikako nije mogla da izađe na kraj sa kvalitetnim, smirenim i Rišarlisonovom magijom očaranim Brazilom. Ako je u Lisabonu bilo čuda, na stadionu "Lusail" u Dohi selekcija Dragana Stojkovića naletela je na znatno snažnijeg rivala - 0:2.

Utakmicu je rešio fudbaler Totenhema Rišarlison, koji je uspeo da donese ono što je delovalo sve neizbežnije kako je vreme odmicalo - golove u mreži Srbije. Jer ovi "orlovi" nisu bili oni odvažni, nadahnuti i srećom praćeni kao tokom kvalifikacija za Mundijal.

Kao da su se "plašili da polete", zbunjeni svetlima koja su zasijala u Dohi, strašljivi zbog očiju čitavog sveta koji je gledao njihovo suprotstavljanje Brazilu. Ali nijednog trenutka to suprotstavljanje nije bilo previše obećavajuće.

Jeste Srbija uspela da u prvih 45 minuta održi početnih 0:0, da svede Brazil na ukupno svega četiri udarca, ali ni početna nervoza nije iščezavala kako je vreme odmicalo. Imao je Vinisijus Žunior do tada najbolju šansu na meču koju je majstorski zaustavio Vanja Milinković-Savić, imao je i Rafinja odličnu poziciju iz koje je usledio mlak udarac. Ali odgovora Srbije nije bilo.

Tek poneka tranzicija ka šesnaestercu Brazila, no, uvek sa nekim nedostatkom. Par previsokih centaršuteva, nekoliko nepreciznih lopti na zemlji i dosta problema da se uspostavi kontrola poseda lopte. A onda u drugom poluvremenu, ono neizbežno nadvilo se nad Piksijevim timom kao crni oblak.

Šanse su postajale sve češće i za pedalj svaka opasnija od prethodne. Kada je Aleks Sandro pogodio stativu udarcem sa distance, kao da je sva sreća koju je Srbija imala bila do kraja potrošena.

Usledio je opasan napad predvođen Nejmarom, udarac Vinisijusa i odbrana Milinković-Savića. Ali na pravom mestu nije bilo nijednog od tri štopera u crvenim dresovima, već Rišarlison koji lako donosi Brazilu 1:0.

Pokušao je Stojković uvođenjem Dušana Vlahovića da sa dva špica napadne izjednačenje, ali bez ikakve kontrole sredine terena, tako nešto nikako nije moglo da donese rezultat. Samo jedna gužva posle kornera Srbije je pružila nadu, ali ni ona nije bila ono što se očekivalo.

A kada je Rišarlison u 73. minutu jednu ubačenu loptu iskoristio da prvo primi, pa potom majstorskim udarcem "makazicama" matirao Vanju Milinković-Savića, ne samo da je Brazilac stigao do do sada najlepšeg gola turnira, već i velikog vođstva za svoj tim.

Od trenutka kada je Brazil poveo 2:0, sve je ličilo na potpuno spuštanje garda "orlova" i prepuštanja sudbini. Beskrvnost i naizgled predaja doneli su seriju velikih šansi Brazilu, ali nekako, nijedna od njih nije donela treći gol u mreži Srbije. I Kazemiro je pogodio prečku, Fred imao izglenu poziciju, ali više nikako nisu uspevali da prođu mlađeg Milinković-Savića.

Ako je Brazil u prvih 45 minuta imao tek četiri udarca, neverovatnih 18 u drugom delu bili su pokazatelj koliko je Srbija ovog puta bila daleko. Ne samo od igrača koje je trebalo da "čuvaju" po terenu, već i kvalitetom i, posle drugog gola, naročito stavom.

Oni snovi iz Lisabona su sada davna prošlost. Protiv Kameruna i Švajcarske će Srbija morati da stvori neka nova sanjarenja ako misle da se domognu osmine finala.