Ostalo je još 30 dana do prve utakmice reprezentacije Srbije na Evropskom prvenstvu posle 24 godine. Prošlo je mnogo toga od onih 1:6 protiv Holandije u Roterdamu. Selekcija se zvala "Jugoslavija", a Dragan Stojković je bio na terenu, ne u ulozi selektora pored klupe.
Prošlo je i mnogo vremena od kada je nacionalna selekcija 2006. igrala u Gelzenkirhenu. Posle 18 godina i 0:6 od Argentine na Mundijalu na kom se prvi i jedini put pojavila "Srbija i Crna Gora", reprezentacija se vraća na isto mesto, ovog puta da odmeri snage sa Engleskom.
Jedan od favorita na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj biće prvi i verovatno najteži test za "orlove" na turniru. Pre nego što na red dođu mečevi sa Slovenijom i Danskom, gde će Piksijeva četa imati daleko veća očekivanja, vreme je da se zapitamo koji su sve to "znakovi pitanja" koji lebde nad reprezentacijom uoči turnira.
Koji golmani putuju i ko će među stative?
Srbija verovatno nikada u istoriji nije imala ovako bogat izbor golmana. Ne samo da je velika konkurencija za mesto među stativama, već će najmanje jedan sjajan golman ostati bez odlaska u Nemačku. Vanja Milinković-Savić je bio "broj jedan" tokom kvalifikacija, Predrag Rajković je bio odličan u dresu Majorke i stigao do finala Kupa kralja, dok je Đorđe Petrović jedno vreme briljirao u Premijer ligi kao golman Čelsija.
A onda je tu i fenomenalni Mile Svilar, oko kojeg su postojala pitanja želi li uopšte da bude čuvar mreže "orlova". Izgleda da je do pomirenja sa selektorom Stojkovićem došlo, pošto ga je ovaj uvrstio na prošireni spisak pred Euro. Međutim, reklo bi se da je zbog bogatog izbora koji ima na raspolaganju, Stojković u ovom trenutku najbliži da baš Svilara sačuva za jesen i mečeve u Ligi nacija.
To i dalje nije odgovor na pitanje ko će biti "jedinica" u Nemačkoj. Milinković-Savić je favorit da ipak dobije prednost. U Torinu je ove sezone na 51% mečeva sačuvao mrežu, što je izvanredan učinak (ukupno 18 mečeva), a odbranio je i 80% udaraca u gol sa kojima se susreo.
Da bi sličnu statistiku mogao da sačuva i na meču protiv Engleske, ali i onim posle toga, Milinković-Savić će morati da ima značajno sređeniju situaciju ispred sebe - u poslednjoj liniji i defanzivnim tranzicijama.
Kako sačuvati Kejna, Belingema, Fodena i društvo?
Jer kada Srbija bude izašla na stadion u Gelzenkirhenu, neće želeti da im se ponovi ono što se timu Ilije Petkovića dogodilo protiv Argentine. Engleska ima napadački potencijal od kog bi svako na svetu morao da strepi - od Harija Kejna i Džuda Belingema, preko Fila Fodena i Bukaja Sake, pa i do nekih rezervnijih opcija poput Olija Votkinsa, Markusa Rašforda i Kola Palmera.
Tu će Piksi morati da pronađe konkretne odgovore o sistemu i izboru igrača za svaki od zadataka. Eksperiment sa četiri defanzivca protiv Rusije je bio protraćen, a odbrana sa tri štopera ni pored tri godine uigravanja nije dobro funkcionisala. Srđan Babić bi mogao da bude jedna opcija manje za završni turnir zbog nedavne povrede koju je doživeo, a Stojković mora da odluči ko će uz Nikolu Milenkovića i Strahinju Pavlovića dobiti poverenje.
Neće se sve svoditi samo na tri štopera. Izuzetnu važnost će pokazati i četvorka ispred njih - dva vingbeka i dva centralna vezna. "Orlovi" će morati drastično da promene svoje navike ako ne žele da budu ranjivi u gotovo svakom napadu rivala.
Koliko je Srbija naučila u Kataru?
Sve to dovodi nas do pitanja da li je Srbija išta naučila u Kataru? Od tada je prošlo više od godinu i po dana i malo je reći da napretka u igri nije bilo. "Orlovi" su i dalje plašljivi, ranjivi i po bokovima i kroz sredinu, bez čvrste kičme i jasnog plana u igri. U napadu se problemi najčešće rešavaju na individualni kvalitet, ali ni tamo nije sve posloženo kako bi moralo da bude.
Da li Srbija igra sa dva polušpica Dušanom Tadićem i Sergejem Milinković-Savićem, ili će ovaj drugi biti više povučen iza leđa kapitenu kako bi Srbija imala bolji balans? Da li će Srbija konačno umeti da zaigra takmičarski, onako kako to nije umela protiv Kameruna i Švajcarske, pa čak ni Mađarske koja nas je dva puta rutinski "tukla"?
Engleska teško da je dobar protivnik za pronalaženje odgovora, ali nekada to nije bila ni Portugalija.
Ko bi mogli da budu Piksijevi "džokeri"?
UEFA je donela odluku da selektori na turnir mogu da povedu čak 26 fudbalera, pa je jasno da će biti dosta onih koji mogu da dobiju ulogu "džokera". Ali koliko će Piksi biti spreman da na spisak uvrsti bar nekoliko imena koja nisu tako često bila u nacionalnom timu a to zaslužuju? Ili će se opet birati proverena imena iz kvalifikacija koja ionako nisu dobila veliku minutažu?
Veljko Birmančević fenomenalnim partijama za Spartu iz Praga to i te kako zaslužuje. Samo pominjanje 21 pogotka i 12 asistencija ove sezone su dovoljni da ga ukrcaju na avion za Augsburg.
U napadu bi jedno takvo ime mogao da bude Petar Ratkov, najviše zbog toga što se po stilu igre razlikuje od onoga što reprezentaciji donose Aleksandar Mitrović, Dušan Vlahović i Luka Jović. Reklo bi se da u ovom trenutku EURO dolazi prerano za momke kao što su Mihajlo Ilić, Dejan Joveljić i Samed Baždar, dok Lazar Samardžić spada u one "sigurne putnike" koji bi mogli da na samom turniru dobiju zapaženiju ulogu od dosadašnje.
Utakmica protiv Engleske je za tačno 30 dana. Da li je Srbija stvarno spremna za taj izazov?