Sport
Kako spasiti Svetsko prvenstvo sa 48 reprezentacija - FIFA, vreme je za radikalan potez
Od trenutka kada je FIFA donela odluku da za 50 odsto uveća broj učesnika na Mundijalima, postalo je jasno da će svaka odluka o sistemu takmičenja biti saniranje štete. Da li je onda krovna organizacija spremna da načini radikalan potez kako bi sprečila da grupna faza Svetskog prvenstva postane dosadno mrcvarenje i sačuvala mu uzbuđenja koja nam je ove godine donela na turniru u Kataru?
Svetsko prvenstvo u Kataru donelo je brojne kontroverze i političke agende o kojima se pričalo uoči i tokom samog turnira. Dok su svetski mediji banalnim pitanjima, a fudbaleri banalnim gestovima, pokušavali da "reše" probleme nedostatka prava LGBT populacije, pred očima je većini promicala činjenica da je Mundijal u Kataru poslednji sa gotovo perfektnim sistemom takmičenja.
Ali utakmice u poslednjem kolu grupne faze osvestile su ljubitelje fudbala da će posle Katara mundijalski turniri biti povećani sa 32 na 48 reprezentacija, koliko će ih biti na narednom Svetskom prvenstvu u SAD, Kanadi i Meksiku 2026. godine.
Posle Mundijala u SAD 1994. godine, svaki naredni turnir imao je 32 učesnika - ravnomerno raspoređenih u osam grupa sa po četiri tima, nakon čega 16 ekipa nastavlja u osmini finala sve dok na kraju ne ostane samo jedan tim - šampion sveta. Ali abominacija FIFA da napravi Mundijal sa 48 timova donosi brojne probleme koji bi mogli da unakaze njen najvredniji blistavi proizvod.
Prvobitna ideja FIFA nakon donošenja odluke o proširenju Svetskog prvenstva je bila da se timovi podele u 16 grupa sa po tri tima. I tu dolazimo do velikog problema - nepostojanje utakmica koje se igraju u isto vreme u poslednjem kolu jedne grupe znači da bi timovi koji završavaju takmičenje u toj grupi mogli unapred da znaju šta im je neophodno da eliminišu onu treću selekciju iz te grupe.
Na ovogodišnjem Mundijalu smo svedoci brojnih uzbuđenja viđenih u poslednjem kolu - jurcanje Meksika da prestigne Poljsku na osnovu gol-razlike, pobede Japana protiv Španije kojom su eliminisani Nemci... Takvih "osluškivanja" rezultata sa drugih utakmica više ne bi bilo.
Ako tim "A" u grupi sa tri tima pobedi tim "B", a potom tim "B" odigra nerešeno protiv tima "V", u poslednjem meču u grupi bi timovi "A" i "V" znali da im je dovoljno da odigraju nerešeno da obe ekipe prođu dalje i eliminišu tim "B". Poslednjih dana je britanski "Atletik" otkrio da bi FIFA mogla da dođe na rešenje da se pre svake utakmice u grupi šutiraju penali kako bi u slučaju kasnijih nerešenih rezultata upravo ti penali donosili dodatne bodove selekcijama koje u njima slave.
Ali to donosi samo još problema i nepotrebnih kalkulacija. Mundijalu sa 48 timova je potrebno rešenje, ali stvar je što idealna solucija ne postoji. Jer je 48 daleko od prave mere broja učesnika (možda je to ipak 32, ko bi rekao?).
Grupe sa po tri tima, osim sumnjivih rezultata u poslednjem meču u grupi, donele bi i daleko defanzivniji fudbal - kad znaš da dva od tri tima iz grupe prolaze dalje, možda je ipak bolje da ne rizikuješ. A to bi označilo početak uništenja dve najuzbudljivije i najhaotičnije sedmice u svetskom fudbalu - grupne faze Mundijala.
Šta onda uraditi? Jedino logično bilo bi zadržati grupe sa po četiri reprezentacije.
No, i to donosi izazove. Umesto 16 grupa sa po tri tima, u tom slučaju bi Mundijal donosio 12 grupa sa po četiri ekipe. Prolazak dve najbolje iz grupe dovelo bi samo 24 tima u nokaut fazu, što ničemu ne vodi - potrebno je ili 16 ili 32 tima da bi se sistemom eliminacije došlo do dvoje finalista i jednog pobednika.
Razmišljanja unutar FIFA poslednjih dana idu ka razmatranju opcije da uz dva najbolja tima iz svake grupe u nokaut fazu prođe još osam najboljih trećeplasiranih selekcija. Ali onda bi grupna faza sa 48 timova brojala čak 72 utakmice da bi se broj učesnika smanjio na 32, koliko ih je do sada ionako bilo na Mundijalima. Videli smo već na Euru sa 24 ekipe da ni to ne valja.
A šta ako bi FIFA uvela radikalan sistem u kom bi svaki tim žudeo za pobedom u svakom meču grupne faze, pa čak i nakon što bi obezbedio plasman u sistem eliminacije?
Zamislite scenario - iz 12 grupa sa po četiri tima dalje prolaze dva najbolja tima iz svake grupe, ali osam najboljih prvoplasiranih ide direktno u osminu finala, dok preostala četiri prvoplasirana uz svih 12 drugoplasiranih igraju svojevrsni plej-of za ulazak u osminu finala.
Time bi se sprečilo da timovi poput Španije i Francuske na ovogodišnjem turniru dožive bezbolne poraze u trećem kolu grupne faze - njima bi i taj meč bio važan ne bi li obezbedili sebi jednu rundu manje i više odmora pred najvažnije utakmice.
Možda ne zvuči fer da neke prvoplasirane ekipe preskoče jednu rundu, dok druge u toj rundi moraju da igraju. Prednost je što bi svako imao za nešto da igra do samog kraja grupne faze. Ali idealnih rešenja nema. FIFA je već uveliko napravila grešku sa proširenjem na 48 timova i to bi moglo da joj se obije o glavu "otupljivanjem" spektakla kakav je najveći sportski događaj na svetu.
Sve ideje koje će doći od sada pa do konačne odluke FIFA o sistemu takmičenja Svetsko prvenstvo 2026, biće saniranje štete. To se dešava kada želite da popravite nešto što je u očima mnogih već bilo savršeno.
