Poslednji ples svetske sile –  kako je najlepši gol u istoriji EP ugasio sjaj Sovjetskog Saveza

Pred smiraj hladnog rata, u to čudno vreme previranja i nestabilne političke i demografske situacije svuda u svetu, fudbal je, bar na kratko, ujedinio Evropu.

Naš izbor

RT Balkan vodič: Sve što treba da znate o Evropskom prvenstvu u Nemačkoj

Zapadna Nemačka je ugostila najbolje evropske ekipe na najvećoj kontinentalnoj smotri fudbala.

Domaćinstvo je dobila sa pet glasova izvršnog komiteta, a ispred zajedničke ponude Norveške, Švedske i Danske koji su dobili jedan glas i ispred ponude iz Engleske.

Zapadni Berlin je bio kamen spoticanja, ali kada je tamošnji savez predložio da se u ovom gradu ne igraju utakmice Evropskog prvenstva, onda su učešće na turniru prihvatile i zemlje Istočnog bloka.

Turnir će, malo ko je to mogao u tom trenutku da pretpostavi, ostati zapamćen po nekoliko osnova.

Do danas je to poslednje Evropsko prvenstvo održano u Nemačkoj; gol Marka van Bastena je svakako najlepši gol u istoriji EP; a ovo je poslednji kontinentalni šampionat na kojem su, pod tim imenima, nastupile velike svetske sile – Zapadna Nemačka i Sovjetski Savez.

Francuzi ne brane titulu, Sovjetski Savez sprečio duel Istočne i Zapadne Nemačke

Na završni turnir, koji je održan u osam nemačkih gradova (Minhenu, Gelzenkirhenu, Diseldorfu, Hamburgu, Frankfurtu, Hanoveru, Štutgartu i Kelnu), plasman je obezbedilo osam najboljih evropskih selekcija.

Zapadna Nemačka kao domaćin turnira, uz pobednike kvalifikacionih grupa: Dansku, Sovjetski Savez, Englesku, Irsku, Italiju, Holandiju i Španiju.

Reprezentacija Jugoslavije nije uspela da se plasira na turnir, pošto je završila kao drugoplasirana u grupi 4, iza Engleske, a ispred Severne Irske i Turske.

Sovjetski Savez je iza sebe ostavio Istočnu Nemačku, ali i Francusku, koja je ostala bez prilike da odbrani titulu osvojenu četiri godine ranije na svom terenu.

Osam ekipa bilo je podeljeno u dve grupe – u jednoj su snage odmerili domaćin turnira, Italija, Španija i Danska – dok su u drugoj bile Engleska, Republika Irska, Holandija i Sovjetski Savez.

Zapadna Nemačka je osvojila prvo mesto u grupi, zahvaljujući boljoj gol razlici, dok je u polufinale, sa druge pozicije, otišla i selekcija Italije.

Takmičenje u drugoj grupi je počelo iznenađenjem – Irci su pobedili Englesku u prvom kolu sa 1:0.

Sovjetski Savez je prvi meč igrao protiv Holandije. Ni jedni ni drugi nisu ni bili svesni da će odigrati još jedan međusobni duel na turniru – onaj za titulu šampiona.

Lobanovski na klupi, dve "Zlatne lopte" na terenu

Legendarni Valerij Lobanovski poveo je u Nemačku jaku ekipu, oslanjajući se, uglavnom, na proverene snage iz svog Dinama.

Lobanovski je sa kijevskim Dinamom godinama dominirao u domaćem prvenstvu, a bio je i sila na "starom kontinentu", pa ne čudi odluka da veći deo nacionalnog tima bude sačinjen od igrača iz tog kluba.

Dva puta je sa Dinamom osvojio Kup Pobednika Kupova, drugi samo dve godine ranije.

Lobanovski je bio ispred svog vremena. Među prvima je posebnu pažnju posvetio ishrani i spremnosti fudbalera, bio je izuzetno pedantan, posvećen statistici i inovacijama.

Veliki um na klupi, a na terenu dvojica osvajača "Zlatne lotpe" – Oleg Blohin (istina, na zalasku karijere), kao i Igor Belanov (koji je imao problema sa povredom).

Ne sme se zaboraviti i neverovatni golman moskovskog Spartaka – Rinat Dasajev.

Prvu utakmicu na turniru, Sovjetski Savez je dobio sa 1:0. Golom Vasila Ratsa, Sovjeti su pobedili Holandiju.

U drugom kolu, SSSR je odigrao nerešeno sa Republikom Irskom – 1:1. Roni Vilan, legenda Liverpula, doneo je Ircima prednost u 38. minutu, ali je izjednačenje obezbedio Oleg Protasov u 78. minutu.

Holandija je dobila Englesku sa 3:1, a sva tri gola za "lale" postigao je Marko van Basten.

Poslednje kolo grupne faze donelo je rasplet – Holandija je minimalnim rezultatom (1:0) savladala Irsku, dok je Sovjetski Savez razbio Engleze – 3:1.

Sergej Alejnikov je doneo prednost u trećem minutu, ali je Engleska izjednačila u 16, preko Tonija Adamsa.

Ipak, do poluvremena je pogodio Oleksij Mihajličenko, da bi u 73. minutu konačan rezultat postavio Viktor Pasuljko.

Sovjetski Savez je sa prvog mesta otišao u polufinale, što je učinila i Holandija, sa drugog mesta i sa bodom manje.

Dasajev začarao mrežu i zaustavio Italijane

Holandija je u borbi za finale odmerila snage sa najboljom ekipom iz druge grupe, ujedno i sa domaćinom turnira – Zapadnom Nemačkom.

I nije delovalo da će se Holanđani naći u finalu.

Lotar Mateus je u 55. minutu iskoristio penal i doneo prednost domaćinu.

Ipak, Ronald Kuman je učinio isto što i Mateus – bio je siguran sa bele tačke u 74. minutu, a potpuni preokret i finale doneo je magični Van Basten, dva minuta pre kraja meča.

Sovjetski Savez je igrao sa Italijom, u Štutgartu pred više od 61.000 ljudi.

Loše je počelo po Sovjete – stub odbrane, Oleg Kuznjecov,u prvim minutima je dobio žuti karton koji je značio da neće igrati u finalu, ukoliko do njega dođu.

Italijani, bez poraza na turniru, uspeli su da još jednom odigraju 0:0 do poluvremena (tako je bilo na sva tri meča u grupi).

Da nije bilo fantastične odbrane Dasajeva, koji je skinuo Đaninijev udarac glavom, Italijani bi imali i bolji rezultat na poluvremenu od ovog koji su i priželjkivali.

Međutim, u 58. minutu je poklekla čvrsta italijanska odbrana.

Kuznjecov je povukao loptu duboko na protivničku polovinu, dodao Mihajličenku, pre nego što je ona završila u nogama Genadija Litovčenka.

Prvi udarac je izblokiran, ali je iz "popravnog" smestio loptu u mrežu.

Italijani se još nisu oporavili od šoka, a Valter Zenga je morao opet da vadi loptu iz mreže.

Zavarov je sjajno probio po levoj strani, a onda divno proigrao Potasova, koji je šutirao precizno, iz prve, sa ivice kaznenog prostora za 2:0.

Sve je bilo spremno za veliko finale.

"Gol nad golovima" rešio borbu titana

Tog 25. juna 1988. godine, na Olimpijskom stadionu u Minhenu sjatilo se više od 62.000 ljudi da gleda dve najbolje ekipe u Evropi.

Na jednoj strani je bila ekipa koja polako ide ka svom zalasku (kao i država koju su predstavljali), koja igra svoje četvrto finale (prvo su osvojili 1960. godine).

A na drugoj, Holandija Rinusa Mihelsa, koja je igrala svoje prvo evropsko finale.

Mnogi su ovaj duel videli i kao duel najboljih trenera tog doba, mada su neki tada govorili i najboljih u istoriji.

Prvi meč na turniru je dobio Sovjetski Savez. Ali sada je druga priča. Potpuno. Igra se za trofej.

Lobanovski je za finale mogao da računa na Belanova, koji je imao problema sa povredom. A o snazi sovjetskog fudbala najbolje govori podatak da su čak osmorica fudbalera u finalu bili igrači kijevskog Dinama!

Nešto što je danas izuzetno teško zamisliti, bez obzira o kojoj državi ili ligi da je reč.

Ali, Mihels je imao svog "keca u rukavu". U prvom meču na turniru, koji je Holandija izgubila, nije bilo Van Bastena u timu. A sada, u finalu, napadač se pobrinuo da ishod meča bude drugačiji.

Sovjetski savez je prvi zapretio u Minhenu, ali je Hans van Brekelen zaustavio udarac Genadija Litovčenka.

Dva minuta kasnije, Holandija je došla do prednosti.

Ervin Kuman je izveo korner, odbrana Sovjetskog Saveza je to "očistila", ali je uhvaćena na spavanju posle novog ubacivanja – Van Basten je visoko skočio, servirao loptu usamljenom Rudu Gulitu, a ovaj je zakucao glavom u mrežu.

Dasajev, ovaj put, nije mogao ništa.

Nije bilo previše prilika i uzbuđenja, sve do 54. minuta.

Taj trenutak, na Olimpijskom stadionu u Minhenu, ostaće upamćen kao jedan od onih trenutaka u fudbalu o kojem će se pričati "sa kolena na koleno".

Arnold Miren je centrirao, daleko od idealnog – poslao je sporu loptu, skoro pa neupotrebljivu, gotovo ka gol-autu.

Marko van Basten je strpljivo sačekao, praktično u "mrtvom uglu". Delovalo je da nema previše opcija – ili da pokuša da je primiri, ili da proba da vrati u kazneni prostor i, možda, pronađe Gulita.

Ali, Van Basten, pun samopouzdanja i magije u stopalima, učinio je ono što niko nije očekivao – opalio po njoj iz prve i zakucao je u mrežu, u suprotan ugao!

Mihels nije mogao da veruje. Raširio je osmeh preko celog lica, odmahivao glavom u neverici i rukama prikrivao suze.

Jedan od najlepših golova u istoriji fudbala, ujedno i gol koji Holanđane približava toliko željenoj tituli.

Sovjteski Savez je imao neočekivanu, ali savršenu priliku da se potpuno vrati u meč.

Van Brekelen je, sasvim nepotrebno, oborio Gocmanova u samom uglu kaznenog prostora, pa je sudija, Belgijanac Mišel Vutro, pokazao na belu tačku.

Belanov, osvajač "Zlatne lopte" 1986. godine, uzeo je loptu i zatrčao se pošteno – dobrih desetak metara zaleta.

Trčao je i trčao, a onda strahovito šutirao – pravo u Van Brekelena. Na toj gol-liniji je ostala šansa da Sovjetski Savez još jednom može zasijati punim sjajem.

Holandija je u Minhenu osvojila prvu i, za sada, jedinu evropsku titulu. Preuzela je "baklju" od jedne legendarne selekcije i pokazala da ima potencijal da i sama to postane.

Van Basten, najbolji strelac turnira sa pet golova, onim jednim u finalu je izborio svoje mesto među velikanima.

Ali, deluje da su nakon tog finala, obe ekipe nezadrživo krenule nizbrdicom. Jedna zbog politike i društvene situacije, a druga... Pa ko zna zašto druga.

Holandija je imala sve što je potrebno da postane svetska sila, ali je uvek nešto nedostajalo. Niko do sada nije otkrio šta zapravo.

Minhen je, te daleke 1988. godine, gledao duel najboljih ekipa koje nikada nisu osvojile Svetsko prvenstvo, video "gol nad golovima" Marka van Bastena i uživao u poslednjem plesu Sovjetskog Saveza na velikoj evropskoj sceni.